|
 |
Jači pol slabiji na udare  /Zdravlje/ Moždani udar | Piše M.Stanković
Moždani udar, ili cerebralni napad spada u tri najčešća uzroka smrtnosti u celom svetu, a najčešće mu podležu stariji od 65 godina, mada su zabeleženi slučajevi i kod dece mlađe od 6, kao i kod adolescenata ispod 19 leta , a kako kaže statistika - jači pol je ovde slabiji
Svako od nas se rodi sa 20 milijardi nervnih ćelija u proseku, a istraživanja govore da tokom života svesno koristimo samo 3 - 5 %. Te koje koristimo su u mozgu, u ’’komandnom centru’’ centralnog, pa i celog nervnog sistema. Mozak je smešten unutar lobanjske čaure koja, naravno, ima zaštitnu funkciju.
Kod ženskog pola, prosečna masa mozga je 1234 g, dok su muškarci ’’nešto pametniji’’, tj. prosečan muški mozak ima masu od 1381 g, što je proporcionalnoj njihovoj većoj telesnoj strukturi.
Moždani udar, ili cerebralni napad spada u tri najčešća uzroka smrtnosti u celom svetu, a najčešće mu podležu oni stariji od 65 godina, ali zabeleženi su i slučajevi kod dece mlađe od 6, kao i kod adolescenata ispod 19 leta. Ono što još više daje alarmantan ton jeste i nagli porast broja obolelih u najboljem životnom dobu - od 45 do 55 godina!
Mozak je veoma složene građe i sastavljen je iz više delova: moždano stablo koje čine produžena moždina, Varolijev most i srednji mozak, zatim mali mozak, međumozak i prednji mozak. Svaki deo ima svoje jedinstvene i životno bitne funkcije, a prednji mozak je ’’glava porodice’’- integrativni centar svih delatnosti ovog, i drugih delova tela. U velikoj meri prepokriva ostale komponente mozga, a njegov najuočljiviji deo je izbrazdana spoljašnja strana, tzv. kora gde su i smešteni mnogi senzorni i motorni centri, npr. za vid, za sluh...
S obzirom na svoju vitalnu funkciju, jasno je da mozak mora redovno i veoma bogato da bude ishranjen krvlju, tj. svim onim što krv nosi i odnosi. Za ovo su zadužene dve paralelne vratne arterije - karotide. Normalan protok krvi kroz mozak kreće se od 50 do 55 ml na 100 g moždanog tkiva u minuti.
Šta je moždani udar?
Moždani udar predstavlja nervni poremećaj, odnosno stanje nastalo nedovoljnim dotokom krvi u mozak. Kad protok krvi padne na 10 ml na 100 g možadanog tkiva u minuti, dešavaju se nepopravljiva oštećenja i nervne ćelije odumiri. Posledice su gubitak funkcija kojim taj, ošećeni, deo mozga upravlja.
VRSTE UDARA
Postoje dve vrste moždanog udara: ishemijski i hemoragijski.
Ishemijski se događa kada krvni ugrušak začepi arteriju, pa krv ne stiže do mozga. Taj ugrušak može da nastane u samoj arteriji, ali i na drugom mestu, pa da bude donešen ’’strujom krvi’’ u karotidu gde se zaglavi i stopira protok krvi.
Hemoragijski je posledica pucanja krvnih sudova u mozgu i on je u odnosnu na ishemijski ređi. Javlja se u 15 % slučajeva.
Udaru najčešće prethode znaci upozorenja, koji odgovaraju simptomima udara samo što kraće traju.
Najprepoznatljiviji znaci
• utrnulost, slabost, ili oduzetost lica, ruke, ili noge
• vrtoglavica, zanošenje u hodu, iznenadni padovi
• gubitak ravnoteže, ili kordinacije
• otežan, ili nerazumljiv govor, pa čak i potpuna nemogućnost govora
• nerazumevanje drugih kada govore
• nagla glavobolja uz povraćanje
• naglo zamagljenje, ili gubitak vida, najčešće samo na jednom oku
Kako i kod svih bolesti, i u slučaju moždanog udara, postoje faktori koji povećavaju rizik od oboljevanja. Na neke nismo u mogućnosti da utičemo, kao npr. na nasleđene predispozicije za aterosklerozu, ili na broj godina (seniori su podložniji udaru), ni na pol(statistika pokazuje da je jači pol slabiji na udare, dok su žene pošteđene sve do menopauze).
Ipak, postoje i oni bihevioralni činioci, dakle oni na koje utičemo svojim ponašanjem. Takvi su:
• povišen, ali i snižen krvni pritisak
• povišen nivo masnoća u krvi
• gojaznost i šećerna bolest
• bolesti srca
• zapaljenski procesi
• stres
• pušenje
• slaba fizička aktivnost
• korišćenje kontracepivnih pilula
Ako se moždani udar dogodi, najbitnije je što pre stići na neurološko odeljenje Urgentog centra, ili neke druge bolnice. Ako se u prvih 24 časa pruži pravilan tretman bolesniku, moguće je izbeći najteže posledice. U slučaju ishemijskog moždanog udara, dobro je što postoji mogućnost da se tri sata posle udara ’’razbije’’ ugrušak uz pomoć lekova. Posle bolničkog lečenja, trebalo bi otići u banju na rehabilitaciju, a posle toga prilagoditi život kod kuće obolelom. Ovaj zadatak traje doživotno i obično podrazumeva usvajanje novih životnih navika i prihvatanje bolešću nametnutih ograničenja.
Činjenice govore da 1/3 pacijenata ne preživi udar, 1/3 se dobro oporavi, a ostalima je potrebna stalna nega drugih, jer posledice često ostaju da podsećaju na bolest.
Oni koji prežive moždani udar neretko pate i od:
• slabosti, ili potpune oduzetosti jedne strane tela
• loše koordinacije i ravnoteže
• teško i nejasno govore
• otežano gutaju
• ’’fantomskih’’ bolova i utrnuća
• imaju problema s pamćenjem, razmišljanjem, koncentracijom
• brzo se zamaraju
• ne mogu da kontrolišu fiziološke potrebe
• naglih promena raspoloženja
• depresije
• ne mogu da uobičajene dnevne radnje obavljaju samostalno
okvir/boja
Najbolje je - ne doživeti udar. Zato zdravo živite, svakodnevno se krećite, jedite puno svežeg voća i povrća, ribe i nemasnog mesa. Pijte po 1 čašu crvenog vina uz obrok. Redovno kontrolišite krvni pritisak, jer kad je on u okviru normalnih granica, rizik od udara je za 50 % manji! |
|
|
|
/Zeleni info/ u NOVOM BROJU:
Divlji melem za opekotine
Zna se da su plodovi divljeg kestena lekoviti, ali je gotovo nepoznato da i izuzetno lepi cvetovi ovog drveta pomažu u lečenju reumatskih bolesti, gihta i neuralgije. Pored toga uljni ekstrakt ovog cveta se koristi da se smire opekotine posle sunčanja i da izblede pege na koži. Recept je jednostavan:
* 100 g sitno iseckanog cveta divljeg kestena i 50 g cveta kamilice potopite u 1 l biljnog ulja i 3 sata zagrevajte u posudi sa vodom na 60-70 stepeni, procedite ekstrakt, sipajte u bočice od tamnog stakla i čuvajte na tamnom i hladnom mestu.
Univerzalni sirup crnog duda
U narodnoj medicini sirup od ploda crnog duda koristi se u slučaju visoke temperature i za regulisanje stolice, dok čaj od lišća ovog drveta pomaže u lečenju upale grla i da se snizi količina šećera u krvi. Od ploda njegovog belog rođaka, pomešanog sa trešnjom, pravi se sirup koji se upotrebljava kod upale krajnika, želučanih problema, groznice i proliva.
1 jabuka nije dovoljna
Deca čije su majke tokom trudnoće jele veću količinu jabuka imaju manje izgleda da do 5. godine obole od astme - ističu britanski naučnici. Oni su posle ispitivanja 2.000 trudnica došli do zaključka da su deca onih koje su jele 4, ili više, jabuka nedeljno do pred polazak u školu za 50 % manje obolevala od zviždanja u grudima i gušenja u poređenju sa decom čije su majke nedeljno pojele samo 1 jabuku, ili nisu jele ovo voće.
Malina koči deobu kancera
Malina obiluje egalinskom kiselinom koja usporava razmnožavanje malignih ćelija, a u određenoj količini čak i sprečava njihovu deobu, ističe se u britanskom časopisu “Hemija hrane”. Pored toga se navodi da i drugi sastojci maline (antocijanini i polifonoli) preventivno deluju protiv kancera. U te svrhe dovoljno je da se dnevno pojede 130 g ovog jagodičastog voća.
LičNA KARTA
VODA u 100 g VOćA
- trešnja 91,4 g
- lubenica 90,2 g
- jagoda 89,5 g
- grejp 89 g
- breskva 87,5 g
- ribizla 83 g
- jabuka 82 g
|