 | Vjera Radović
|
Piše Biljana Šačić
Jedina sestra Borisa Tadića, predsednika Srbije, po prvi put javno za Bilje&Zdravlje priča o njihovom odrastanju, porodičnom druženju, roštiljskim sedeljkama, sve dok joj politika nije „uzela brata“.
- Moj brat Boris i ja imamo sjajne roditelje, mada su dok smo bili mali mama Nevenka i tata Ljubomir Tadić bili strogi i zahtevni. Mama se, doduše, više nama bavila, iako je bila zaposlena - radila je kao dečiji psihijatar, a kasnije kao profesor Defektološkog fakulteta. Zauzimala je značajno mesto u našem odrastanju i vaspitavanju, naravno i otac, ali kao po pravilu, mame su kod nas više angažovane oko dece. Bila je ambiciozna i nametala i nama ambicioznost. Mogu da priznam da nismo baš potpuno ispunili njena očekivanja. Naši su roditelji više postigli u nauci nego mi, iako je Boris predsednik države! Jer, oni su doktori nauka, tata i akademik, a mi nismo ni - magistri. Naši su roditelji, pritom, jako objektivni i nisu nam dozvoljavali da svoje neuspehe opravdavamo iracionalnim sredstvima, niti da preterano uveličavamo uspehe!
Ovako o sebi i svom bratu predsedniku Srbije, po prvi put za Bilje&Zdravlje priča Vjera Radović, psiholog po struci, a član Opštinskog veća centralne beogradske opštine Stari grad zadužena za prosvetu i brigu o mladima.
DŽOMBE I BLATO
Narod svašta priča
- Radnici koji su nam popravljali grejanje rekli su mi da znaju zašto je Borisov odnos prema problemu Kosova takav kakav je, jer ima tamo – fabriku!? Od njih sam čula i da (moji roditelji i ja živimo u istoj ulici, Stevana Sremca) nikada nećemo dobiti daljinsko grejanje, jer u ovoj ulici žive roditelji Borisa Tadića, predsednika”, ne znajući da pričaju sa njegovom sestrom! I da ga nećemo dobiti, jer „taman posla da se kopa pa da predsednik ide po razrovarenoj ulici, a i njegovi mamica i tatica ne mogu da gaze po džombama i kaljuzi“. Mislila sam da ne kažem, ali sam im ipak otkrila da sam ja Borisova sestra i da su to i moji mamica i tatica. I da naša mamica nije rasla samo u gradu, da je seosko dete i da vrlo hoda po džombama, blatu i kaljugama, i da uopšte nemaju taj problem. - Bili smo solidna deca i učenici. Sa mnom su, kao sa ženskim detetom lakše izlazili na kraj, pa sam išla i u muzičku školu, i na engleski, a Boris je svoje violine često ostavljao po igralištima.
Vjera je starija 5, 5 godina od Borisa, dovoljno da je zaduže da ga čuva. Bila je, kaže, odgovorna i roditelji su mogli da se oslone na nju.
DECA
Ograničenja iz raja izašla
- Vrlo je važno da dete ima ograničenja. nema neograničenog noćnog izlaženja, neograničenih džeparaca... ili „dođi prvim jutarnjim prevozom“! Bolje je dati detetu novac za taksi, ili otići po njega, nego ga prepustiti slučaju. Ne sme da se opusti i da radi šta hoće. Mora kući gde ga neko čeka... Deca vole da imaju osećaj da ih neko čeka kod kuće i da ih neko vodi u životu. Moja su se deca naravno uvek bunila: „Samo mi moramo do 2 sata da dodjemo kući!, a ja sam im govorila da znam zašto to mora tako. - Imali smo divnu, plemenitu tetka Ružu, sad živi u jednom gradiću u Srbiji, koja je gajila i mene i Borisa. Tetka Ruža ima udela u njegovoj plemenitosti. Boris je topliji od mene, blaži, dobroćudniji, a ja malo agresivnija. Kažu da je mene, pre tetka Ruže, gajila neka žena koja je bila takva, agresivna (smeje se). Zvali smo ga Buca, jer je i bio buckast, pa se kasnije izdužio. Bio je dobro, pitomo dete i baš je voleo da klopa kad je bio mali. Sećam se, kad bi čuo lupkanje šerpi, vrlo brzo bi dotrčao. Zvao me je Zailo, a naša je mala tajna zašto baš tako. „Vaspitavala“ sam ga. Često je dobijao ĆUŠKE od mene. Nervirao me je, smetao mi, ja sam bila adolescent, osećala sam se nekako neslobodnom kad je bio sa mnom. Kad je bio u sedmom razredu, i kad sam htela da ga „vaspitavam rukom“, uhvatio me je, zavrnuo mi ruku i rekao: „E, sad je dosta!“
Kad politika „uzme brata“ nema više zajedničkog roštiljanja, kaže Vjera. I generacijska razlika je imala veze, jer “kad sam ja bila devojka, on je bio dete”.
MALE TAJNE
Šta Boris Tadić voli da jede?
- Vodi računa o hrani, ima i savetnika za ishranu, bavi se fizičkim aktivnostima, ali dosta sedi. Ima, ipak, nešto čemu ne može da odoli - šnenoklama! A ja volim jagode sa šlagom. |
