Na ruševinama jednog teškog vremena, svetski poznati reditelj i njegova prilagodljiva supruga Francuskinja sagradili u Beogradu sopstveni azil, u kojem ima mesta i za nesrećne lutalice
Nepisano pravilo da naša sredina prašta sve osim uspeha, potvrdilo se i na svetski poznatom filmskom reditelju čuvene Praške škole, Goranu Paskaljeviću. Strogi francuski kritičari iz `Figara` i `Monda` svrstali su ga u 10 najznačajnijih režisera današnjice, a jedno od njegovih najnovijih ostvarenja, film “San zimske noći”, predstavljen je na 50 festivala i bio nominovan i za Oskara.
Svetskih nagrada je bilo mnogo, značajnije i novije su `Frederiko Felini` Svetskog udruženja kritičara i Grand pri žirija na 52. festivalu u San Sebastijanu za doprinos evropskoj kinematografiji.
A kod kuće se njegov renome i uspeh priznaje, najblaže rečeno – diskretno!
Posle svoje `ljubavne i radne emigracije` u Francusku, Irsku i Iran i Ameriku, od februra 2002. sa suprugom Francuskinjom Kristinom živi u porodičnoj kući u dorćolskoj, Dobračinoj ulici u Beogradu. Posećujemo ga neposredno nakon završetka Konferencije za zaštitu životinja, kojim se on i njegova supruga intezivno bave. Na prilično tečnom srpskom, Kristina nam je poželela dobrodošlicu.
Goran Paskaljević poznat je kao esteta i perfekcionista, čovek i stvaralac izvanrednog zapažanja. Mnogi ne znaju, međutim, koliki je ljubitelj životinja. Otvorio je azil za pomoć nezbrinutim psima i mačkama, sa pansionom i zdravstvenom negom za oko 250 životinja u beogradskom naselju Ovča. Program za sterilizaciju pasa lutalica, kao provereno evropsko rešenje, inicirano od gradonačelnika Nenada Bogdanovića zajedno će sprovoditi gradska i Paskaljevićeva ustanova.
Životni višeboj
U mladosti Goran Paskaljević je intezivno jahao, jer je oduvek voleo životinje. Rado je igrao i stoni tenis, čak intezivno 5-6 godina, a dosta je i plivao. I po neka partija tenisa i fudbal. A danas?
- Često plivam, šetam... Putovanja me odmaraju i pune energijom. Prija mi toplo vreme, pa se trudim da zimu presečem nekim egzotičnim putovanjem u toplije krajeve. Obišli smo gotovo celu Afriku, Karibe i mnoga egzotična ostrva.
Goranova majka Olivera, cenjeni i omiljeni profesor Zemunske gimnazije, koju je završio i Goran, stanovala je na 1 spratu porodične kuće, ali nažalost, odnedavno, nije više među živima. Iznenadna, mada mirna smrt u snu u 82. godini zauvek ih je rastavila i potresla, a najviše ćerku Sanju i sina Gorana koji se bežeći od žalosti odmah vratio radu.
- Još kada smo se definitivno preselili u Beograd dozidali smo dva sprata i živeli svi zajedno. Izgradili smo i jednu dvorišnu zgradu od oko 30-tak kvadrata sa kaminom u stilu Provanse, tek da se oseti duh Francuske u kojojsam dugo živeo. Doneli smo i neke komade nameštaja, između ostalog i jednu komodu iz 18. veka koja je pripadala Kristininoj babi. Poneli smo i 300 boca crnog vina koje volimo, a koje smo do danas već popili. Pažljivo smo sređivali i renovirali svaki kutak, od vrata, preko lajsni, dvorišta... Ispunio sam svoju želju da se bavim unutrašnjim dizajnom, sam sam pravio sve skice i crteže. Nadgledao sam i zidarske i baštenske radove.
Bečka slatka sećanja
- Stalno imam 75 kilograma. Ne gojim se još od vremena kada mi je baka pravila kolače. Pošto su se roditelji razveli, od druge godine živeo sam kod mamine majke baba Natalije u Nišu, a ona je imala kuvaricu iz Beča. Kakve su sve poslastice mesile!
Kristina je prostor oplemenila biljem. Ona svakodnevno potroši po 2-3 sata radeći u vrtu, ili oko sobnog cveća.
- Bavila se i nedozvoljenim `švercom` biljaka iz Francuske. Donosila je specijalne pelcere, a drugo je nabavila u dobro snabdevenom beogradskom “Garden centru”. Obožava čajeve, imamo više od 20 vrsta. Pored nje sam i ja počeo da ih pijem u većoj količini, ali nisam promenio omiljeni– čaj od nane. Kristina preferira zeleni. Puno radi u azilu. Tako je i naučila srpski, iz potrebe da sarađuje sa ljudima u rešavanju poslova.
Praktično su podelili poslove i zadatke: administacijom se u Beogradu bavi Goran, a u Francuskoj to preuzima Kristina. Ovde ona uživa u odlasku na obližnju Palilulsku pijacu. Čak je naučila da se cenjka, bolje od supruga! I...
Druženje uz ručak
Goranov ima dva sina iz dva braka. Vladimir (32), takođe reditelj, živi 200-300 metara od očeve kuće. Pravi je pobornik zdravog života, a džogiranje i sport su njegova svakodevnica. Poroci ne dolaze u obzir. Pije isključivo prirodno ceđene sokove, jede voće i povrće u velikim količinama.
Petar kome je tek 14 godina živi sa majkom Draganom i polubratom Pavlom koji je četiri godine mlađi od njega.
Tata ih povremeno okupi na porodično druženje uz ručak.
Goran pali drugu cigaretu, glasno komentarišući kako je to njegov jedini ozbiljni porok koga se pre tri godine na kratko oslobodio samo na godinu dana.
- Pušenje sam greškom svrstano u lake poroke. Srećom, umeren sam i pušim samo po paklicu dnevno. Supruga me kritikuje, a ja uvek imam opravdanje “kako mi ne škodi”.
S. Radovanović
|
