|
 |
Na čaju sa: Cvijeta Mesić  Makrobiotika gasi agresivnost |  | Cvijeta Mesić
|
Da mi je neko pre 10 godina pričao da ću, ne samo da kuvam, već i druge da učim, mislila bih da je to nemoguće, jer ni jaje nisam znala da spremim i svako ko me dobro poznaje od ranije, zna da je to kvalitetan skok u mojoj prirodi!
Na Dedinju, u lepoj vremešnoj kući sa velikim dvorištem, koje krase skulpture rađene rukom naše sagovornice, u potkrovlju do koga se dolazi belim stepenicama, u svetlom prostoru sa malo nameštaja i belim zidovima, sa detaljima Istoka i nekoliko velikih, zdravih biljaka, živi glumica Cvijeta Mesić. Dok razgovaramo provlači se i privija sijamska maca Sita. Cvijeta nam otkriva:
- I Sita je, delimično, makrobiotičar! Mace nemaju svest, pa ne mogu da joj objasnim da bi za nju bilo bolje da je pravi. Jednom sam ispustila algu i ona je sa uživanjem pojela to parče. Stavljam alge u vodu koju pije, ili ih ispečem i dodam hrani za mace. Bila je agresivna, a od tada je mnogo mirnija.
Cvijeta nam priča o korenima, da joj se otac bavio naukom, mama Milica biznisom, sestra Jelena je novinar, a ona glumica. Oduvek je znala da će to biti. Još kao mala pravila je pozorište lutaka u kući, a u školi pozorišne predstave za koje je pisala i tekstove. Za razliku od mnogih, pitala se zašto je svet ovakav kakav je, zašto živimo tako kako živimo, ko smo i šta radimo na ovoj zemlji... Počela je da se interesuje za literaturu koja je bila drugačija od one koju su njeni vršnjaci čitali. Zanimale su je istočnjačke veštine, njihova filozofija u kojoj se uvek pominjalo jedinstvo čoveka s prirodom.
Tako danas priča Cvijeta Mesić, glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta, uz objašnjenje da je takva od kada je usvojila makrobiotiku kao životni izbor, kao ishranu i kao model zdravog života.
- I dalje se borim za pravdu, ali na nov, smireniji način. Ne moram baš uvek da odgovorim svojoj mami na njene komentare, ranije ljutito, a danas i kad to uradim, uradim s puno ljubavi. Da mi je neko pre 10 godina pričao da ću, ne samo da kuvam, već i druge da učim, mislila bih da je to nemoguće. Ni jaje nisam znala da spremim. Takve su bile okolnosti. Ko me dobro poznaje od ranije, zna da je sve to kvalitetan skok u mojoj prirodi.
Makrobiotički dan
- Kad idem na gostovanje, sa JDP, obavezno nosim šerpice (smeje se), svi me zavitlavaju, jer nosim malu plinsku bocu i u sobi kuvam doručak koji mi je najvažniji. Ma šta ujutru radila, da li je to neko snimanje, proba, uvek ustanem dovoljno rano da pripremim doručak u miru, bez žurbe, i da se pre toga zahvalim. Za ručak, ako nemam vremena, odem u indijski, ili libanski restoran, ili u suši bar. „Iguana“ mi je omiljeni restoran gde pojedem ribu, ili čorbu od bundeve. Ponekad skuvam uveče za sutradan. Nekako uvek nađem vremena da sebi pripremam hranu bez konzervansa i od nerafinisanih žitarica. Jedem onako kako mi organizam traži. Najviše 3 do 4 puta dnevno. Nekad samo dva puta, a najkasniji jedem do 19 časova. Bubrezi i ostali organi odmoraju noću.
Pre nego što je Cvijeta pročitala knjigu profesora Mičija Kušija, najpoznatijeg makrobiotičara, jela je meso sa zadovoljstvom, a prezirala je povrće. Kad je probala integralni pirinač, bio joj je neukusan. U pekarama više ništa ne kupuje. Ne jede mlečne proizvode životinjskog porekla, beli šećer koji u jednom trenutku podiže raspoloženje, a onda baca u depresiju. Sigurna je da nigde neće pojesti meso i beli šećer. Ali, kad redovno jede integralni pirinač, koža joj se zategne, a odluke koje donosi su bistre.
Kravlje mleko je kodirano za tele i ima mnogo više kalcijuma. Beba raste mnogo sporije od teleta i to mleko nema kod za ljudski organizam. Masti talože u krvnim sudovima, u plućima, a kod žena vrlo često i u jajnicima, gde se stvaraju ciste. Makrobiotika je korak dalje. Čovek pre svega treba da bude zdrav u glavi, jer nije u zdravom telu zdrav duh, nego je u zdravom duhu i telo zdravo. Cvijeta Mesić je danas predsednik Udruženja makrobiotičara Srbije, prevela je s engleskog knjigu Mile Dobić, žene koja je makrobiotičkom ishranom izlečila rak. U svom podrumu drži časove keramike “jer je i zemlja živa, ima svoju energiju”. |
|
|
|
IZ SADRŽAJA NOVOG BROJA
Darovi prirode: Lekovita zova
Cvetni štit od glave do pete
Preci su zovu koristili za 1001 bolest od glave do pete, a naučnici joj vešto uzeli “dušu” u lečenju bronhitisa, kašlja, gripa, pluća, ospica, šarlaha, astme i reume
Fitoterapija: Gorko a lekovito bilje
Nađite detelinu sa tri lista
Kao i poznatija imenjakinja, i detelina s prefiksom gorka ima tri liske, refleksno izaziva lučenje pljuvačke, sokova i enzima u digestivnom traktu i tako popravlja varenje i apetit, a time jača organizam
Tuberkuloza: Bacil izlečiv a stalno preti
Od tuberkuloze i danas najčešće boluju žitelji Afrike i Azije, mada nisu posteđeni ni Evropljani, ali srecom lekovi obezbeđuju potpuno izlečenje, osim u retkim rezistentnim slučajevima
Alternativa: Feng šui
Obojite kuću u zdravlje
Po feng šui filozofiji, boje i njihove kombinacije važne su za uređenje prostora, jer od njih zavisi da li ćemo da budemo zdravi i uspešni, ili bolesni i neuspešni
Zdravlje: Vežbe istezanja
Leđa traže opuštanje
Vežbe su lake čak i za one koji nisu u formi, rizik od povreda isključen, a efekte opuštanja leđa i zadnjeg dela tela osetićete odmah
|