|
 |
Lego kockice naših naravi  Na čaju sa: Dragoljub Mićko Ljubičić |  | Dragoljub Mićko Ljubičić
|
Piše Olivera Bogavac
Da smo pili čaj - nismo. Nismo uopšte ništa pili zajedno. Dopisivali smo se prekio interneta. S druge strane, lično sam, tokom čitanja nove knjige Mićka Ljubičića pod naslovom “Nacionalni park Srbija 2 - Polusmak polusveta”, pila neviđene količine vode. Nekad, ne bih li pomogla sebi usled zagrcnutosti od smeha, drugi put da bih lakše progutala neke činjenice o nama koje su, mada duhovito prezentovane, gorče od kinina. Šta je Mićko pio, dok je sagledavao, klasikovao i vario svoje junake, novoprimećene vrste nacionalnog parka Srbija, nisam pitala. Činilo mi se nepristojnim. A šta sam pitala?
* Rekli ste negde “Ja sam kao lego kocka”, a negde drugde kako ste “ubeđeni da svako od nas ima zadatak da otkrije u čemu je najbolji pa da se onda time bavi”. A vi ste se bavili počevši od studiranja prava, preko Indeksovog radio pozorišta, reklama, knjiga, TV emisija, ne znam ni ja čime sve i čime još nećete. Znači li to da ste još u fazi samootkrivanja ili ste shvatili kako ste najbolji multidisciplinarno? Publikum, u koji računam i sopstvenu malenkost, uživa u rezultatima koji god od procesa da je u pitanju, ali, kako je vama?
- Da, rekao sam da sam složen kao lego kocke, a ta složenost se i sastoji upravo u toj multidisciplinarnosti. Jednostavno, mnogo toga me zanima! Nekad nije lako rasporediti sva ta interesovanja, pa se dogodi da mi se ponešto preklopi, ali uglavnom uspevam da kontrolišem situaciju. Što se samootkrivanja tiče, mislim da ću do kraja života biti otvoren za samootkrivanje i da taj proces ni kod koga ne bi trebalo da prestane. Greše oni koji se zatvore u tom smislu.
* Kad M pozove nekog radi sveopšte uživancije u ćaskanju kojim se pozvani blamira bez granica, što vi činite u svojoj emisiji na B92, dogodi li se da, prozvani, pozove M radi (ne daj Bože) hičkokovskih zamisli? Ako se dogodilo kako ste mu objasnili “šalu-komiku”? U koju vrstu, među žiteljima Nacionalnog parka, ubrajate svoje slučajne sagovornike?
- Ako me pitate da li je neko pretio da će me ubiti zbog jednog bezazlenog telefonskog razgovora, odgovor je – nije. S druge strane, ljudi ovde potežu pištolje i zbog poprekog pogleda ili povišene reči pred semaforom, bombe eksplodiraju na simsu spavaće sobe, gine se sedeći u sudnici, u kafiću, čak i slučajno, greškom, jer je ubica, recimo, daltonista! Ne, ljudi s kojima sam razgovarao su sve bili anonimni sagovornici, izmenjenog glasa, bez identifikacije, koji nisu trpeli nikakve posledice tog razgovora. Mnogi su se i smejali i aktivno učestvovali u njemu. Mi smo sve to prethodno pravno proverili, jer nije mi bio cilj da bilo ko pati. Osim toga, svako je učestvovao u razgovoru onoliko koliko je sam želeo. A što se drugog dela pitanja tiče, verujte, nema te vrste koja bi obuhvatila sve moje sagovornike. Bilo ih je najrazličitijih.
Šta jedu Srbi?
(Odlomak iz knjige “Nacionalni Park Srbija 2 - Polusmak polusveta”)
Pošto nemamo statističke podatke o tome, dozvolićemo sebi da malo preformulišemo pitanje, svesni da time priča dobija za nijansu drugačiji gastronomski ton...
Dakle: Šta su sve Srbi spremni da progutaju?
I, naravno,istog momenta dobijamo pregršt sličnih asocijacija,gotovo teza, sve jednu inspirativniju od druge:
* Šta sve treba servirati Srbima i kako?
* Koliko je jak stomak u Srba?
* Šta je to što Srbi nikako ne mogu da svare?
* Da li se i Srbima ponekad prevrne želudac?
* Šta biva kad Srbi postanu siti svega?
Tajac...
Pitanja su tu, ali izgleda niko nije spreman da odgovara.
Iako se smatramo odgovornim Srbima, nismo sigurni da bismo znali odgovore na sva. Zato ćemo reći samo ono u šta jesmo sigurni - Srbi su najviše skloni specijalitetima iz Domaće kuhinje.
I zaista, retko ko je u stanju da tako zaprži čorbu Srbima kao -Srbi. Da ne pominjemo naknadno zakuvavanje, prženje, barenje, pešenje na tihoj vatri, uvaljivanje vrućeg krompira, ili, s druge strane, iznenadno stavljanje na led ili pod led...
Pošto je, dakle, Domaća kuhinja non-stop u pogonu, Srbi imaju veoma izraženu potrebu za nekim ko bi tu bio “Chef”.
A Srbi, kad jednom nekoga prihvate, bezuslovno zavole i proglase za Šefa (kuhinje), imaju toliko jako jaku potrebu da se sasvim prepuste njegovom ukusu da su u stanju da da iz dana u dan kusaju doslovce sve što on smisli, spremi i iznese pred njih.Interesantno je to što nastavljaju da redovno konzumiraju i ono što je donedavno možda i bilo sveže, ali se u međuvremenu prilično ubajatilo, pa čak počelo da truli.
Kad rano ustanu, Srbi su toliko izgladneli da im se čini da bi sve i svakog mogli da pojedu za doručak, te se tako i ponašaju. Tu negde, u vre, e ručka, polako počne da se ispoljava da je ono jutros možda ipak bio prevelik zalogaj. A uveče, kad je već skoro prekasno, kad zavlada potpuni mrak i, po pravilu, sve padne mnogo teže pada na stomak, Srbi se opasulje.
Osim tri redovna, Srbi imaju i tradiciju jednog vanrednog, neobaveznog međuobroka, kojim su spremni da ponude bilo koga, u svako doba. Ako pak smatraju da ga dotični preterano konzumira, oni mu dobronamerno sugerišu da prestane.
S jedne strane izgladnjivanje, s druge strane proždrljivost.
U svakom slučaju-neumerenost. E, to je već zaštitni znak Srba.
Da ,ali šta rekosmo da Srbi konkretno jedu?
Možda ponajviše - sami sebe.A od čega sit od toga i debeo. * Rekli ste još i kako vas je naslov “Polusmak polusveta” pogodio iz vedrog neba 7 godina posle otvaranja Nacionalnog parka Srbija. Hoćemo li na (možda) “Laku noć, prijatno” čekati na novu vedrinu kroz 7 godina ili će vrste brže mutirati, proizvoditi nove?
- Pokazalo se da je ovde jako nezahvalno bilo šta prognozirati. Istorija se dešava čak i dok ovo pričamo, ali ne možemo znati posledice toga tako brzo. Ne bih voleo da moram da pišem treći deo, jer bi to značilo da mi se nakupilo dovoljno materijala. Ali, nikad se ne zna.
* Ako je po vama, “Srbi najčešće jedu sami sebe” pa “Od čega sit, od toga debeo”. Čega ste vi siti? I, kad ne jedete samog sebe, šta stvarno jedete (Ovo je takva novina!) imate li nekakve rituale u tom smislu, omiljene recepte?
- Čega sam sit? Polusveta. Ali nismo li svi? A što se jela tiče, volim začinjenu hranu, da je pikantno. Volim ljuto. Volim da pojedem kašikom. Volim i slano i slatko. Ma, volim sve što vole mladi!
* Osim zdravim duhom čime se još ispomažete u održavanju telesnog zdravlja? Čajevi? Vežbe? Nešto treće?
- U poslednje vreme sam se malo usedeo. Problem sa pisanjem i uopšte kreativnim radom je što se mnogo sedi. Planiram da posle povratka s mora opet krenem na kombinaciju plivanja i vežbanja. Inače, ne pušim i umeren sam u piću, i trudim se da ne budem pod stresom onoliko koliko mogu. Tako održavam “zdravlje”. A “bilje” samo redovno zalivam…
|
|
|
|
Zeleni infoMuškost iz koštice
Da li znate da antioksidansi iz trešnje 10 puta jače deluju nego aspirin, a tom prilikom ne iritiraju stomak! Pored toga ovo voće obiluje flavonoidima koji su najefikasnije antikancerogene materije. Za lekovitost trešnje znali su i naši preci tako da su se u narodnoj medicini koristili : smola sa drveta, list, plod, peteljke, pa čak i jezgra koštice. Najčešće u slučaju bubrežnih bolesti, tuberkuloze, iscrpljenosti, melanholije i impotencije. U ovom poslednjem slučaju,100 grama zgnječenih jezgara iz koštice trešnje trebalo bi da se potopi u 4 dl rakije, ostavi 10 dana, procedi i pije posle jela 3 puta dnevno po 15 kapi u čaši vode. Smiruje grčeveAko vas muče grčevi u crevima i želucu, želite da pročistite krv, ili ojačate organizam, iskoristite lekovite osobine pomalo zaboravljene trnjine. Beli cvetovi i bobičasti, tamnoplavi plodovi ovog grma (prunus spinosa) koriste se za bolji apetit, u slučaju osipa na koži, rastvoraju sluz kod katara i pospešuju mokrenje. * u 2 dl vrele vode sipajte 5 g osušenih cvetova trnjine i pijte 1 šolju na dan I miris i zdravlje
Opojni miris bagremovog cveta nije jedino zadovoljstvo koje pruža ova biljka. U narodnoj medicini čaj od osušenih cvetova, koji moraju da se uberu pre nego što se otvore, koristi se za lakše iskašljavanje, protiv nazeba, glavobolje i grčeva u stomaku. Smtra se da je i list lekovit tako da se napitak upotreebljava u slučaju slabog lučenja žuči, međutim, koru ovog drveta ne bi trebalo da se upotrebljava jer je otrovna. * 2 kašičice osušenog cveta bagrema prelijte sa 2,5 dl vrele vode, procedite posle 5-10 minuta i zasladite bgremovim medom Lična karta
gvožđa
u 100 g namirnica
- sojino brašno 12 mg
- susam 10 mg
- beli pasulj 7,6 mg
- seme suncokreta 7 mg
- pšenica 4,3 mg
- badem 4,1 mg
- spanać 3 mg
- praziluk 2,8 mg
- orasi 2,1 mg
- grašak 1,88 mg
- bob 1,3 mg |