|
 |
Biljke iz epruvete  Reč nauke | Piše A. Radulović
Na oglednom dobru naši stručnjaci dobili oko milion semenki koje čuvaju u banci sadnog materijala za slučaj da neke biljke iščeznu poput rtanjske metvice, a u inkubatorima se razmnožava oko 80 biljnih vrsta kojima bi u prirodi samooplođenjem trebalo 16 generacija!
Cela mlada livada retke, zapravo endemske, biljke koja je u nekoliko stotina primeraka rasla još samo kod nas nikla je u epruvetama!
Reč je o rtanjskoj metvici (Nepeta rtanjensis) koja na čitavoj planeti raste samo na nekoliko lokacija južne padine planine Rtanj. Nedavno se našla pred potpunim istrebljenjem, pa su u pomoć pozvani naučnici Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” iz Beograda. Pošlo im je za rukom da u laboratorijskim uslovima uzgoje i vrate u prirodu oko 1.700 novih biljaka, koje se sada ponosno šire svojim prirodnim staništem.
STANIŠTE
Četiri utočišta
Nepeta rtanjensis je višegodišnji polužbun, visine do 65 centimetara koji raste samo na planini Rtanj. U narodu je poznatija kao rtanjska metvica, a može se naći na četiri lokaliteta ove planine: Greda, Javor, Kostadinovica i Golemi Dea - Zbog nekontrolisanog branja i gljivične infekcije njihova brojnost je stalno opadala - objašnjava Danijela Mišić, koja je magistrirala na temi vraćanja rtanjske metvice u prirodu i njenog plantažnog gajenja. - Kako je reč o slabo klijavoj vrsti, izgledi da se sama razmnoži u prirodi bili su minimalni. Zato smo morali da pristupimo laboratorijskom razmnožavanju, koristeći samo deo jedne biljke koju smo ubrali u prirodi. U takozvanom pazuhu njenog lista krije se jedan, ili više uspavanih pupoljaka. Kad se taj deo biljke stavi na hranljivu podlogu, uz pomoć biljnih hormona on počne da se razvija i raste. Na ovaj način se od jedne biljke, za mesec dana mogu dobiti dve, a progresivno za narednih 30 dana čak 20 primeraka.
Prvi deo procesa odvija se u tzv. “čistim sobama” u kojima je vazduh potpuno sterilisan, da se na hranljivoj podlozi ne bi razvijale gljivice i bakterije. Zatim se prenose u neku vrstu botaničkog inkubatora, gde u staklenim posudama dalje raste dragoceni zeleniš raznih vrsta.
- Kad umnožimo biljke i dovoljno ojačaju, iznosimo ih u staklenu baštu da bi se aklimatizovale i prilagodile spoljnom svetu - objašnjava dalje profesor Dragan Grubišić, vođa tima koji je radio na ovom projektu. - Na našem oglednom dobru u dvorištu Instituta dobili smo oko milion semenki koje čuvamo u banci sadnog materijala za slučaj da ponovo zatrebaju. U našoj laboratoriji trenutno se razmnožava oko 80 različitih biljnih vrsta. Brojnim načinima i tehnikama svaka ćelija biljke može da se “natera” da pravi, na primer, samo određeni deo biljke koji nam je potreban, ili jedinku za kakvu bi u prirodi samooplođenjem trebalo 16 generacija!
|
|
|
|
Sadržaj
MATIJA BEĆKOVIĆ
Što fali PISCU fali i KNJIZI!
POTENCIJA
Seks pilula i bez nje!
NESTALE VRSTE
Stižu biljke iz epruvete
Top napici
Makrobiotičko lice čaja
Zeleno-crveni eliksir
Praziluk sa duplim C
Darovi prirode
Hrast u se i na se
Dijeta
Masaža topi salo
Tempirana ishrana
Krštenica kroji zalogaje
Ueči rju karate
Napravite od mišića oprugu
|