|
 |
IZMEĐU ŠILINGERA I ŠORANJA!  Zdravstveni bilten poznatih: Predrag Bubalo |  | Porodično
|
Odrastao na sokacima sa kriškom namazanog hleba u musavim rukama, nema nameru da se lako preda, po ugledu na očevu majku koja je bez lekara živela pune 104 godine – seća se ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Srbije, Predrag Bubalo
Piše: Biljana Šačić
Iako rođen u Vladičinom Hanu 1954, ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Srbije, Predrag Bubalo od svoje druge godine postao je Banaćanin i sve njegove lepe uspomene iz detinjstva i školskih dana vezane su za Kikindu.
- U to vreme najsocijalniji deo za igru bila je ulica – seća se Bubalo. - Tamo smo se skupljali, jurcali, jeli kriške hleba, svi bili musavi, prašnjavi... Nije bilo automobila, nije bilo asfalta, ali je zato u dane kiša bilo blata do kolena, a leti prašine. Sa ulice smo se samo sklanjali kad naiđu zaprežna kola natovarena slamom. Dizala se tolika prašina da nismo mogli da vidimo drugu stranu ulice. Igrali smo fudbal, šilinger (germanska igra kada jedan brani, a drugi štapom pokušava da obori konzervu), pa šoranje, koje je slično američkom bejzbolu...
Već sa dve godine bio je dete penzionera! Kada je rešen problem sa Informbiroom, njegov otac je sa 42 godine penzionisan u Vladičinom Hanu. Tada je odlučio da pređu u Kikindu, gde im je živela sva rodbina.
- Kome je u životu interesantan penzioner? Nisam zato voleo pitanje “šta ti je tata po zanimanju“. Jedinac sam, imao sam sestru, ali je umrla kao beba od tri meseca. Majka Đuja je veoma teško to podnela. A ja sam se rodio kad su roditelji već bili stariji, pa je njihova ljubav prema meni bila veoma jaka, isto koliko i njihove brige. Nisam imao sreće da sedim u krilu ni jednog dede - jedan je poginuo kao dobrovoljac u Bosni u borbi za Srbiju u Prvom svetskom ratu, a drugog su ubile ustaše na početku Drugog svetskog rata. I jedna i druga baba su sa buljukom dece i onim što je moglo da stane u maramu došle u Banat. Nisu se nikad udavale, bile su posvećene deci. Ti porodični odnosi su značajno uticali na moj razvoj. Moja majka je imala petoricu braće, oni po petoro dece, a ona mene jedinca. Kako sam bio dobar đak, uzdanica i perjanica, cela porodica je uvek bila uz mene.
Najbolji drugovi bili su mu Dule i Žika, nerazdvojni kao tri musketara, zajedno su išli u osnovnu školu i gimnaziju, a za vreme srtudija zajedno stanovali u Novom Sadu. Bili su među najboljim studentima, Predrag na pravima, a Dule na medicini, obojica bez ijednog ponovljenog ispita. Još kao učenici osnovne škole bili su u izviđačima, prepešačili kilometre planinskih staza u bivšoj Jugoslaviji, i na raznim izviđačkim susretima, iako iz ravnice, bili pobednici.
Očeva majka je živela 104 godine, a da nikad nije bila kod lekara. Redovno je jela mlečne proizvode, pila i rakiju, čak i pušila. I druga baba je doživela duboku starost.
- Kad smo se vratili iz Kine početkom avgusta 2000. – seća se kroz suze Radmila - morali smo psihički da se pripremimo za Igorov put u Peking i Tamarin odlazak u Pariz. Bio je to veliki test, i za njih, i za nas. Igor je morao je da vodi računa o sebi sa samo 16,5 godina, kao odrastao čovek. A Tamara je, iako punoletna, izgledala tako nežno i nejako, da smo stvarno teško gutali knedle dok je odlazila.
Kad je Igor pošao za Kinu, tata Predrag mu je poklonio ikonu i rekao „ponesi iz naše zemlje ono što je najlepše, a kad se budeš vraćao, donesi iz sveta najbolje, i nikad nemoj da zaboraviš odakle si“. Tamara je otišla u Pariz sa 19 godina, a tata je pošao za njom već posle 5 dana. Nikad pre toga njih dvoje nisu bili negde sami. Našli su stan, šetali, pričali, a kada se Predrag vratio kući Tamara je poslala razglednicu na kojoj je pisalo - „tata, Pariz više nije lep kao kada si ti bio tu“!
RASTANCI
9.000 km tuge!
- Svima je bilo neobično što smo pustili Igora da se sa 16,5 godina vrati sam u Peking – priča Predrag Bubalo. - Ni ja ne znam sličan primer da je dete otišlo da se školuje 9 000 kilometara daleko od kuće. Živeo je u francuskoj porodici svog druga, čija je mama ponudila da brine o Igoru kada je njihov stariji sin otišao na studije u Pariz. I danas mi navru suze kad se setim tog vremena. Otišao sam po njega u Peking kad je završio školu. Pitao sam ga kako mu je bilo, a on me pogledao i rekao: “Nemoj ništa sada da me pitaš, ispričaću ti jednog dana“! Više ga nikad nisam pitao o tome, a on mi još nije ispričao kako mu je zaista bilo.
LEKOVITI KAMEN
Za zmijski ujed
- U Tanzaniji, u gradu Muanza na Viktorija jezeru, upoznao sam nekoliko katoličkih sveštenika koji su mi poklonili magični kamen koji pomaže kod ujeda zmije. On se naprosto zalepi na kožu i ne popušta sve dok ne isisa sav otrov. Kamen može više puta da se koristi, ali posle svake upotrebe mora da se prokuva u mleku.
KINESKI RECEPT A LA RADMILA
Pileća prsa sa limunom
- 2 kom pilećih prsa
- 2 kašike gustina
- 2 belanca
- 2 limuna
- 2 kašike šećera
Iseći prsa na tanke manje komade, svako parče uvaljati u gustin pa umočiti u umućeno belance i kratko propržiti na dosta ulja. Posebno propržiti na ulju kašiku gustina, dodati čašu vode, a kada je sos gotov sipati sok od jednog limuna, 2 kašike šećera i drugi limun isečen na kriške, pa u to dodati pohovanu piletinu, promešati i služiti sa barenim pirinčem. |
|
|
|
Sadržaj
--- Bilje ---
LEČENJE STERILITETA
Uvertira za podmladak
NEPLODNOST
Roda u čajniku
KINESKA TRADICIJA
Šoljica puna zdravih legendi
ASTRAGALUS
Drevni koren imuniteta
--- Zdravlje ---
GOJAZNOST MALIŠANA
Da deca ne žive kraće od roditelja
ESENCIJALNA ULJA
Lekovi ali u kapima
PODMUKLA REUMA
Bol se biljem ubija
|