|
 |
Guverner u porodičnom skloništu  Zdravstveni bilten poznatih: Vojislav Mitić |  | Vojislav Mitić sa porodicom
|
Piše Stanka Dudvarski
Biljana Šačić
Guverner balkanskog rotari distrikta veliki je zagovornik da se što više žena uvede u rotari svet zbog njihove dinamičnosti i pozitivne energije!
Dr Vojislav Mitić, Beograđanin i Nišlija, a građanin sveta po kosmopolitskoj filosofiji, privatno gotovo nepoznat našoj širokoj javnosti, a poznat rotarijancima širom ove međunarodne organizacije. Posle 67 godina prvi je Srbin izabran za guvernera jednog od najvećih rotari distrikta. Sebe vidi kao misionara dobre volje, a svet ga je priznao i kao stručnjaka u elektronskim materijalima. Uvek je radio na odgovornim, a ponekad i opasnim poslovima, blizak a istovremeno i dalek političkom vrhu, baš zbog svog kosmpolitizma. Sve zajedno bila je dobra karakteristika da ponese titulu balkanskog rotari guvernera, prvog Srbina posle, svojevremeno premijera Milana Stojadinovića.
Oženio se u 49. tek kada je posle intenzivnog životnog angažovanja bio spreman da okusi sreću bračnog života. Kako je rođen 8. marta, u šali nam je rekao da je predodređen da voli žene.
Po njemu, ljubav ne može da se nacrta, da se ispriča. Kad se oseti udarac u grudi, to je to! Za Tamaru, svoju ženu, mlađu od njega 13 godina, kaže da je davnih godina u Nišu primetio zato što je graciozno hodala. Dopao mu se i njen temperament.
Za sebe kaže da je nemiran, borbenog duha, da je vodio “pozitivan avanturistički život”, ali sa merom u porocima, uvek human i odmeren s ljudima, čak i kad su grubi prema njemu. Štedeo je unutrašnju energiju da je potroši na lepše stvari. Smatra najnormalnijim da prijatelji u životu ostanu zauvek prijatelji u svim životnim iskušenjima i situacijama. Za njega je život strast, tačnije kombinacija odanosti i strasti, poklapanje emotivnosti, izgleda i lepote muškarca i žene, kombinacija fizičke i duhovne ljubavi.
O ljubomori
Voja: - Po prirodi nisam ljubomoran, ni kad je žena u pitanju, ni posao, ni uspeh drugih ljudi. Ljubomora je bolest, a ja pripadam kategoriji jakih i sigurnih.
Tamara:- Trudim se da budem tolerantna. Ljubomorna sam onoliko koliko može žena koja voli!
Otac i 8 violina
- Moj otac Vlajko Mitić pravio je violine i 15 dana pre nego što je umro odobren mu je patent za novu, lamelarnu violinu. Napravio ih je 8 tako što je sedam godina skupljao po šumama različite vrste drveta, držao ih tri godine u specijalnom rastvoru po recepturi kako su to radile čuvene porodice graditelja violina Stradivari, Paganini, Amati i Guarneri. Mleo je ljusku jajeta, mešao je sa žumancetom, praveći emulziju za premazivanje drveta, kako bi dobio što kvalitetniji zvuk. Bio je inženjer, profesor, pronalazač. Prvi živini semafori u našoj zemlji, bili su njegov pronalazak. Bio je veliki patriota, preživeo streljanje, i a posledice rata koštale su ga jednog bubrega.
Majka Nadežda, danas ima 78 godina. Studirala je francuski i prava. Deka i nana bili su učitelji, pradeda Kragujevčanin, prababa Vojvođanka, a porodica po deki živela je na Senjaku od 19.veka. Roditelji su ga vaspitavali da bude svoj, da ima široko obrazovanje koje će mu širiti vidike i obezbediti bezbrojne životne perspektive.
- Rano sam počeo da učim engleski, a i genetika je povukla na svoju stranu. Želeo sam da budem inovator u poslu, ili kako je to moj otac govorio, “majstor kvariš”. Privlačilo me je stvaralaštvo, a da bih nešto stvorio, potrebno je bilo znanje. Zanimale su me i nauka i filosofija, pretočene u praktičnost. U svom životu izgradio sam više od 200 000 kvadrata poslovnog prostora, završio TC „Kalča“, izgradio prve podzemne prolaze u Nišu, napravio kupališni kompleks, i sve to kao najmlađi predsednik gradske vlade (1989-92).
Brak kao sklonište
- Čovek treba da proživi život pre nego što se odluči za brak, da bi bračni život mogao da živi stabilno, sa puno sreće i strpljenja. I pored složenosti i teškoća koje donosi moj tako razuđen i ozbiljan posao, Tamara pokazuje veliko razumevanje. Trudi se, divim joj se, ali vidim da je i tužna ponekad. Rekao bih pre da joj nedostajem. Pored svog posla, radim i druge poslove u sferi duhovne nadgradnje. To je čitava misija. Pokušavam da opišem sebe kao muža. Pa, nije da nisam komplikovan! Svaka čast Tamari! Moja struktura života je teška i naporna. U najtežim vremenima zato moraš da imaš osobu da se kod nje “skloniš”. Ta osoba je Tamara. Život je stvarno romansirana pojava.
Venčanje bez mnogo gostiju
- Kad smo se Tamara i ja venčali, uradili smo to na vrlo skroman način, u krugu najbližih. Da sam želeo da pravim veliku svadbu, to bi trajalo nekoliko meseci, u nastavcima, sa stotinama prijatelja iz svih sfera moga života. Samo sam otišao kod episkopa Irineja i pitao ga da li može da nas venča kad ja budem imao vremena, u toku nedelje. Tako je i bilo.Venčali smo se u Sabornoj crkvi u Nišu, a u Beogradu u SO Savski venac. Mora da je izgledalo kao da je trač da se ženim, jer sam u 5 minuta do 8 isključio mobilni, u 8 i 15 ga uključio i počeo ponovo da radim.
Tamarina priča
- Sretali smo se godinama, živeli u komšiluku, čak sam radila kod njega na TV Global kao novinar, a da se nikada nismo zvanično upoznali. Konačno, na slavi kod princeze Jelisavete, sreli smo se i zvanično upoznali. Naša veza je počela strašću, rođenjem Stefana, a nastavila se sa puno ljubavi koju osećamo jedno prema drugom. Vojkan je vrlo posebna osoba, dinamičan, šarmantan, posvećen porodici, pozitivan. Uspešan je u svemu što radi. Imponuje mi što sam pored njega upoznala veliki broj poznatih i kvalitetnih ličnosti, kako kod nas, tako i u svetu. Kad god možemo, putujemo zajedno, najčešće sa Stefanom koji ima godinu i po. Preslikan je Vojkan kad je bio mali. Divan je otac, strpljiv, topao, nežan, brižan. Trudim se da i kad je na putu očuvam toplinu našeg doma pričajući Stefanu gde je tata, šta radi, koliko ga voli i kako mu je tamo kupio baš onu igračku kojoj bi se najviše obradovao. Išli smo i na velike skupove Rotari klubova širom sveta. Na Dan zaljubljenih bili smo na Nijagarinim vodopadima.
- Nije zahtevan kad je hrana u pitanju, voli sve što napravim, a ja se trudim da se što zdravije hranimo. Jutranji ritual je čaj za dvoje, uz razmenjivanje utisaka sa puta, ili šta je Stefan naučio u njegovom odsustvu. Nameravamo da proširimo porodicu, što mene ne ometa u studiranju novinarstva. Nekako sam se organizovala da učim i kod kuće, dok Stefan spava, a kad baš moram na neko predavanje uskoče Vojkanova mama Nadežda, moja mama Slobodanka ili tata Rade. Volela bih da se što pre vratim na posao, a dotle ću da pomažem Vojkanu u njegovim obavezama. Jednog dana i ja ću biti rotarijanac, jer sve više žena ulaze u klubove. Upoznala sam Indijku koja je fizički krhka, sitna, ali kad je progovorila, videla se ta mentalna snaga, jasna misao i pozitivan stav. Rotarijanke su vrlo jake, imaju stav, obrazovane su, sjajne su.
O opasnom životu
Život je za Mitića izazovna pojava. Mnogo je, kaže, propatio u životu. Vrlo rano je postao javna ličnost, podložna za raznorazna ometanja. - Oni ljubomorni, primenjivali su razne metode, socrealističke i postkomunističke, kao što su i naređenja za likvidaciju... Verbalni napadi su bili bezočni. Kad su me kandidovali za guvernera Distrikta, pričali su da nemam porodicu, što, nije bilo tačno, jer smo Tamara i ja već bili zajedno, ali se nismo eksponirali.
Nameštene saobraćajke
Iz političkog vrha, u vreme bivšeg režima , namestili su mu dve saobraćajke (1993, 1997), iz kojih je izašao sa polomljenim rukama, nogama, rebrima, sa 6 operacija. Ali, nije bio malodušan. Uspravio se! Krenuo je jače i dalje, kaže. Bilo je opasno vreme, bio je neprihvatljiv za režim, po stilu, po načinu razmišljanja, po međunarodnoj orijentaciji, i zbog pripadnosti rotarijancima. Opredelio se za kantovsku filosofiju života: idi po svetu ali se vrati kući! Mogao je da živi u svetu, ali nije mogao da živi i tamo i ovamo. Svet mu nije daleko, a u Srbiji mu je lepo.
Rotarijanstvo
Dr Vojislav Mitić je 67 godina posle nekadašnjeg srpskog premijera Milana Stojadinovića, prvi Srbin guverner rotarijanac na Balkanu. U Nišu, Subotici i Beogradu, ove godine je promovisan u guvernera Distrikta 2480, koji ima ima 4.000 članova u 160 rotari klubova. Distrikt pokriva Bugarsku, Severnu Grčku, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Kosovo (pod UNMIK). Jedan je od 529 guvernera najveće svetske nevladine organizacije Rotari internacional iz Evanstona (Čikago).
- Organizacija Rotari internacional ima svoje predstavnike u Un i EU, sa 1,2 miliona članova u oko 200 država, pripremala je mene kao Srbina za guvernera distrikta i direktno dala podršku Srbiji i srpskom narodu da utiču na integracione procese u Jugoistočnoj Evropi. Ukratko, rotarijanac je uvek među najboljima u profesiji, ume da lobira, ume da pomogne ljudima, ali ume i da primi pomoć i za sebe i za druge ljude, i iz dobre je porodice. Svaki rortarijanac je sposoban da gradi prijateljstvo i razvija saradnju. Dva pravila su važna: može da pripada bilo kojoj partiji koja nije totalitarna, ili fašistička i rotarijanac može da pripada bilo kojoj verosipovesti koja nije fundamentalistička, niti je neka frakcija, ili sekta. Planiramo da neke naše sveštenike uvedemo u rotari klubove. 1996.godine na sastanku 600 američkih rotarijanaca u Indijanopolisu, za govornicom sam doslovce rekao: «Gospodo, mi rotarijanci smo novo lice Srbije. Prijatelji, gledajte u mene, ja ličim na svoj narod, slušajte šta ja govorim i shvatićete da je to prava Srbija, a ne ono što vam prikazuje vaša televizija!» Koristeći ratari veze povezao sam Filip Moris i Duvansku industriju Niš. Danas je u Vladi rotarijanac samo Vojislav Vukčević, ministar za dijasporu.
KO JE VOJISLAV MITIĆ
Osnovnu školu u Nišu završio je kao đak generacije, a gimnaziju kao vukovac. Elektronski fakultet u Nišu ga je kao odličnog studenta imenovao za demonstratora na predmetu Fizika I, a posle diplomiranje bio je asistent na predmetima Elektrotehnički materijali i Materijali u elektronici. Doktorirao je 1995. a 1996. godine postao docent na Elektronskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Danas je dr Mitić naučni savetnik u Institutu tehničkih nauka SANU, pred izborom za redovnog profesora Univerziteta i član Američkog keramičkog naučnog društva, Australo-azijskog keramičkog društva, Internacionalnog udruženja za stereologiju, Kraljevskog društva za mikroskopiju Velike Britanije, Japanskog društva za materijale i Jugoslovenskog društva za elektroniku, telekomunikacije, računarstvo, automatiku i nuklearnu tehniku. Juna meseca izabran za člana Svetske akademije keramike kao prvi iz Jugoistočne Evrope. Početkom 90-tih bio je predsednik Izvršnog saveta u Nišu i predsednik Poslovodnog odbora EI - Korporacije od marta 1997. Suspendovan je 22. 08. 2000. ali je odlukom nove demokratske Vlade Srbije, na prvoj sedinici 31. januara 2001. vraćen na čelo EI i član je Američke privredne komore. Član je IO Unije poslodavaca Srbije. Bio je član - osnivač Rotari kluba Beograd – Zemun i osnovao je prvi Rotari klub izvan Beograda, u Nišu, kao i uticao na razvijanje rotari ideje na jugu Evrope. Nosilac je specijalnog priznanja `Paul Harris fellow`, tvorca rotarijanstva u Americi i svetu. Mitić je i predsednik teniskog kluba «Radnički» iz Niša i bio potpredsednik Teniskog saveza SRJ, predsednik je “Pokreta evropske Srbije” i Panevropske inicijative za Srbiju.
|
|
|
|
Sadržaj broj 61
--- Bilje ---
Med i lekovito bilje
Kap zdravlja na kvadrat
Letnji napici
Lekoviti ice tea
Začinske mešavine
Udahnite ukusima dušu
--- Zdravlje ---
Dijeta za brzo tamnjenje
Zalogaji u nijansama bronze
Ajurveda
Mat celulitu u 3 poteza
Sam svoj lekar
Vežite pritisku ruke
Opasna magnetna polja
Stavi kuću gde ti ovca kaže
|