|
 |
Dobiću škrge od žene!  Sam svoj lekar: Slobodan Lalović |  | Slobodan Lalović
|
Piše Biljana Šačić
U dvorištu privatne kuće na beogradskom Dušanovcu i u hladovini zastakljene verande pijemo kafu koju je Slobodan Lalović, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, sam skuvao. Njegova supruga Marija Branka je odmah posle slikanja za časopis morala da ode na dežurstvu u Hitnu pomoć u Inđiji, gde radi kao lekar. Oko nas motaju se kučići i mačići, neki od kućnih ljubimaca koje ova mnogočlana porodica ima.
BULBUDER STIL
Tuča, ali fer
- Rodio sam se 1954. godine u Beogradu, bio jedinac i odrastao preko puta crkve Lazarice u kući koju su deda i baba kupili 1938. godine - priča Slobodan Lalović. - U tom kraju su svi živeli kao velika porodica. Nepisano pravilo na Bulbuderu je bilo da nikad ne smeš da napadneš slabijeg. Mogao si jednom i - nikad više. Tuče su uvek bile samo pesničenje i jedina povreda je bila razbijen nos. Bilo je važno da dokažeš da si jači, a ne da nekog povrediš, ili ga poniziš. Ta naša okupljanja na ulici do kasno u noć bila su nezaboravna. Iako smo bili klinci, roditelji nisu brinuli gde smo. Otišao sam nedavno u stari kraj! Nigde dece na ulici, a nas je bilo za čitav fudbalski tim sa rezervama. Počinjemo, naravno, pitanjem o zdravlju!
- I kao mali, ali i kasnije, bio sam zdrav kao dren - kaže Slobodan Lalović. - Bog je tako hteo, a verovatno i zbog toga što sam uspeo da ostvarim duhovnu stabilnost, za razliku od mnogih koji se zatvore u četiri zida, zure u televizore i komjutere i izoluju od drugih. A, čovek ne može sam, postoji kroz druge ljude...
Ministar priznaje da vodi neuredan život, mada se zajedno sa suprugom trudi da deca uvek imaju nešto kuvano da pojedu.
- Daleko od toga da izbegavam meso, jer nema lepše ptice od prasice! Znam da skuvam samo viršle i da ispržim jaja. Popijem neko piće uglavnom kad dođu gosti – vino, ili neku domaću rakiju. Cenim dobru šljivovicu više od drugih. Nikad nisam bio ješan. Od babe sam naučio da ne jedem mnogo, ali za ručak mora da bude supa! Kad ima supe - ne mora da bude ništa drugo. Od nedavno je supruga i formalno prihvatila pravoslavlje, zavela je teror, pa sredom i petkom sprema ribu. Zbog toga nemojte da se začudite ako uskoro dobijem škrge.
Čovek - melem
- Moja baba Saveta bila je klasična stara Hercegovka. Ni o kakvim melemima mi nije pričala, ali pamtim je po rečima koje danas deluju brutalno: “što ne valja, nemalo ga!” Kad bi nepoznat ulazio u dvorište ona bi pogledala i ako bi rekla: „to je lep čovek“ značilo bi da je dobar, a ne fizički lep. “Lep čovek” u babinom smislu te reči je “melem” jači od svih ostalih. Život bez tog melema bio bi nemoguć! Lalovići, inače, u kući stalno nešto petljaju, doziđuju, prepravljaju... Omiljeni ministrov kutak je dnevna soba gde voli da ćaska sa ženom posle napornog rada, da pogleda neki film... U poslednje vreme mu je najomiljenije mesto nova „staklena bašta“, zatvorena veranda, sa krovom od leksana.
- Želeo sam da vidim i čujem kišu kako dobuje po krovu. Taj zvuk me smiruje.
Deo godišnjeg odmora Lalovići provode u Mislođinu, selu na 35 kilometara od Beograda. Tamo uvek ima nešto da se radi - sredi ograda, pokosi trava.., ali je i oaza u kojoj mogu da se odmore. Drugi deo odmora provode na moru, u vikendici u selu Mišići iznad Čanja.
Iako je pasionirani čitač knjiga i ima veliku kućnu biblioteku, Slobodan
U rodnom kraju, beogradskom Bulbuderu, imao je bezbrižno detinjstvo, igrao fudbal, bavio se atletikom...
- Fudbal nam je bio najvažnija stvar na svetu - seća se. - Igrali smo najbolji mali fudbal u Beogradu. U ekipi je bio i Vladimir Petrović Pižon... Ma, bili smo najbolji na svetu! I sada bih rado pikao loptu, ali nemam ekipu. Molio sam sina da me primi u svoje društvo koje igra fudbal, ali uzalud! Ostalo mi je da šetam sa ženom od Dušanovca do Svetosavskog hrama i, kad to ne uradimo, nešto mi fali. U dvorištu sam “instalirao” i bokserski džak koji mi služi da se pola sata dobro preznojim i da se ispraznim. Posle “meča” sa njim mnogo se bolje osećam.
S vremena na vreme zaglušilo bi nas krešatanje papagaja “tigrica”, a i dalje se oko nas “smucaju” psi i mačke.
- Imali smo u jednom trenutku dva - tri kaveza sa papagajima i bilo im je dobro, jer su nosili jaja iz kojih su se ispileli mladi. To se obično ne događa u zarobljeništvu, ali kod nas jeste! Iskreno rečeno nerviraju me i ove mačke i kerovi po dvorištu. Malo-malo pa ih nagazim! Jedna mačketina je dobila male, a i ker će uskoro da ima prinovu! Da poludiš! O njima se brinu moja žena, ćerka Milica i sin Đorđe, a ja bih sve podavio! Pored tih silnih ptica, mačaka i pasa imamo i ribice, kornjače... Vodim bezuspešan rat protiv žene i dece koji ih obožavaju, pretim da ću da zadavim mačke, ali ništa vredi. Ako se i vi stavite na njihovu stranu i vama ću da zatvorim list!- šali se na kraju ministar Slobodan Lalović.
|
|
|
|
Izbor iz sadržaja:
Ljiljana Blagojević
Melem iz imalinske kutije
Slobodan Lalović
Dobiću škrge od žene
Lenka i Srboljub Arsić
Unuka i deda u riznici nasleđa
Narodna medicina
Melem od majke Beloruskinje
Ajurveda saveti
7 načina da budete mlađi 20 godina
Travar Brana Radović
Trener otkrio moć hiljadu zlatnika
Napravite sami bebi kozmetiku
Bebe okupane kamilicom
Rekreacija
Bezbol na srpski način
Kajen paprika
Rashladite se malom ljutom
Nana ili menta
Leči vrućinu spolja i iznutra
Vežbe
Struk se tanji u parteru
|