|
 |
|
Frula svira za Milanku
Na čaju sa...Bora Dugić |
Boru Dugića svrstavaju u najveće narodne umetnike na planeti, jer melodije, kažu, svira `iz duše`. U njegovu karijeru dugu četiri decenije stale su mnoge nagrade i priznanja, nastupi sa svetski poznatim muzičarima, ali i jedan presedan - ulazak u đačke udžbenike. Dar za muziku prepoznao je u osnovnoj školi, a u srednjoj je, devojke, umesto gitarom, osvajao frulom. Iako je po profesiji matematičar, frula je postala njegova sudbina. Zato često voli da kaže da je muzika lek za dušu, a frula - `simfonija duha i daha`, produžena ljudska duša i nepresušni izvor sreće i životne radosti...
- Frula je samo sa čovekom simfonija duha i daha i ma koliko bila mistična sa čovekom, bez njega ne vredi ništa. Sreću ne daju ni sistem, ni bogatstvo, ni otac ni majka. Nju čovek može naći jedino sam. Tek tada sreća pripada samo njemu i čine je male stvari... Kod mene je to bila frula.
*Šta je, iz današnje perspektive, Vaša formula za uspeh i trajanje?
- Da bi neko uopšte primetio da postojite, morate biti drugačiji. Da biste bili drugačiji, treba da imate nešto što drugi nemaju, ili imaju, a ne žele da pokažu. Drugim rečima, svaki čovek, kao originalno božje delo, je jedinstven, ostaje samo da spozna sebe i svoju jedinstvenost. Sretao sam, od rane mladosti do danas mnogo originalnih ljudi, koji nisu imali smelosti ili motiva da sebe afirmišu nečim što nesumnjivo nose kao kvalitet, već su radili nešto što je bilo sekundarno u odnosu na njihovu pravu žicu. Dakle, ili se nisu samoprepoznali, ili su krenuli za nečim što je bilo utabana staza. Za neutabanu, treba, zaista, mnogo smelosti.
*Kada ste shvatili da je frula deo Vaše sudbine?
- Kada sam kao đak četrvrtog razreda osnovne škole, uz pomoć moje divne učiteljice Radmile Marin, uspeo da prebrodim nastup na novogodišnjoj školskoj priredbi, prosto sam video obrise svog budućeg života, koji nije mogao biti bez frule.Svi kompleksi, stid i strahovi, koji su snažna inhibicija, postaju relativni, ako počnete da verujete u sebe, a meni se to tada, upravo, dogodilo.
*Rođeni ste u Đurđevu, u centralnoj Šumadiji. Šta su Vam uvek prve asocijacije na zavičaj i na detinjstvo?
- Ruralna sredina ima specifičan mir, jednostavnost, čistotu. I teški seoski poslovi u suštini su - jednostavni. Moja sećanja na selo nikada nisu nestala. I danas vidim roditelje, sestru, babu i dedu i srećne osmehe u toj divnoj jednostavnosti, kojoj u ovim godinama, ponekad pođem u susret.
*Je li u gimnazijskim danima, kada su svi slušali `Bitlse`, bilo teško svirati i promovisati frulu?
- Svakako jeste bilo teško, ali ne toliko da bi me obeshrabrilo u nameri da istrajem. Nije bilo lako da sa konvencionalnim odnosom prkosiš modi, koja je u svakoj generaciji, naročito kod nas, bila prilika da makar prikrije svoju seosku provenijenciju. Kod mene je to bilo potpuno obrnuto - iako sam bio svestan da svako, ko bi, u to doba, samo okačio gitaru na leđa, postajao miljenik ženske populacije, uporno sam svirao frulu, bez ikakvog kompleksa. To je, na duže staze bila dobitna kombinacija, iako tada nije izgledalo ni ličilo na dobar ishod, koji se kasnije dogodio.
*Sviranje frule nazivate svojom misijom?
- Ako radite ono što volite, to je samo vaša stvar, ali kada to što radite zavole i drugi, to prestaje da bude samo vaše i postajete obavezni zbog onih koji to vole, da to radite i dalje.
*Ko su Vam bili uzori i imate li među mladima naslednika?
- Prvi uzori bili su mi deda po ocu, Milivoje i moj ujak Živojin, a kasnije Sava Jeremić, Tihomir Paunović, Mikan Obradović i Pavle Stanojević. Umesto odgovora, pozivam sve koji vole frulu da 25. i 26. jula dođu u Prislonicu kod Čačka, gde će biti iznenađeni, ali srećni, kada vide koliko mladih - dece, mladića i devojaka, svira na fruli. Ne samo da sviraju, već muziciraju! Ponosan sam što sam siguran da tu ima mnogo mog udela i uticaja.
*Prekretnica u karijeri bio je svakako Vaš dolazak na RTS 1978. godine. Šta Vas danas prvo seti na te dane?
- U to vreme svirala se dobra muzika i svirali su i pevali izuzetni ljudi. Bilo je to ne samo rešenje životnog pitanja, jer, biti u RTS tada je bio ogroman kompliment; na taj način postajete deo najboljeg mogućeg izbora. Tada sam imao 28 godina, bio sam zreo kao muzičar, ali i dalje spreman da učim od boljih. Nikada mi nije bilo teško da pitam bolje od sebe, jer oko nas se uvek nađe iskusniji. Bilo je to zlatno vreme narodne, prave tradicionalne muzike, obučene u najlepše zvučno ruho.
*`Zaživeli` ste u školskim udžbenicima, a đacima se preporučuje slušanje Vaše `Čarobne frule`. Čemu ih ona uči?
- Taj album snimljen je kada sam imao 30 godina i na programu je imao muziku sveta, od Kine do Perua, od srpskog kola do Baha. Cilj je bio da deca upoznaju različitu muziku, sviranu na njihovom nacionalnom instrumentu, fruli i mislim da je bilo veoma korisno što se to dogodilo.
*Vaš sin živi u Njujorku, završio je muzičku produkciju na Berkliju. Je li teško `tamo daleko` očuvati šumadijski zvuk i svirate li nešto`za dušu` kad ste kod njega?
- Moj sin je u Ameriku otišao posle srednje škole i na vreme je akumulirao, apsorbovao u sebe sve što je vredelo i vredi u našoj muzici. On duboko razume i doživljava srpsku muziku i kada smo zajedno, uvek ponešto lepo snimimo, naravno u obradi, kojom se i ini konzumenti privlače na naš zvuk.
*Koji su svetski izvođači na Vas ostavili poseban utisak?
- Upravo na Zlatnoj fruli srpskog Balkana 2003. godine, nastupio sam sa Georgom Zamfirom, velikom svetskom zvezdom, koji je tada bio moj gost. Posle nekoliko meseci pozvao me je u Bukurešt, na nastup sa njhovim muzičarima, među kojima je bio i Dumitru Zamfira, veliki rumunski frulaš i Ilie Aleku, veliki rumunski cimbalista. To je trebalo čuti i videti!
*Šta Vas je od predela koje ste obišli ostavilo bez daha?
- Australija, gde sam 2003. godine držao koncert u SIDNEY OPERA HOUSE. Ta zgrada je nešto fantastično! Druga velika impresija je Japan, zemlja reda i rada, koju treba videti.
*Prošlog leta ste putovali na nastupe širom Evrope...
- Moj kvintet i ja, imali smo četiri velika nastupa sa internacionalnim sastavom koji vodi čuveni Žordi Saval iz Španije. Gostovali smo u Narboneu (Azurna obala, Francuska), u Katedrali u Bremenu, Katedrali u Mocartovoj ulici u Salzburgu i u dvorani u Gracu. Zaista nezaboravni dogadjaji!
*Tinja li još želja da održite koncert u Karnegi holu?
- Nadam se da ću za najviše godinu dana imati intervju sa vama o upravo održanom koncertu u Karnegiju!
*Jesmo li se kao narod odrodili od svog porekla, od sela, zvuka frule, od svoje autentičnosti?
- Ne bih rekao da smo se odrodili, jednostavno, mi smo prenatrpani svakojakim ponudama, sve to liči na jedan veliki šar, a ja sam pomenuo naš vašarski sindrom! Mi smo nacija koja veoma lako prihvata tuđe, a da biste bili sigurni da nećete zaboraviti svoje, morate da obnavljate gradivo. Jer, zvuk je zarazan - brzo shvatite da ste novim potisli staro.
*Vi ste, ipak, frulu uspeli da spojite i sa Šekspirom?
- Lep je ishod i sam događaj učešća Narodnog pozorišta na Kulturnoj olimpijadi u Londonu 2012. godine u Šekspirovom teatru, među još 35 pozorišta iz celog sveta. Meni je pripala čast da uradim muziku za predstavu `Henri VI`, za koju postoji kuriozitet da nijednom nije izvedena za vreme Šekspirovog života. Naše izvođenje doživelo je ovacije u sred Londona i mora se odati priznanje glumcima, scenografu, kostimografu, muzičarima, sjajnoj režiji Nikite Milivojevića.
*Supruga Milanka po obrazovanju Vam je koleginica. Čime Vas je osvojila i je li tačno da ste se venčali dva puta?
- Milanka je izuzetna osoba u mom životu, ko je nema trebalo bi da je izmisli! Upoznali smo se na studijama matematike i venčali se dva puta: jednom u opštini, a posle 32 godine u crkvi. Bilo je božanstveno!
*Je li neka od melodija nastala samo za nju?
- Ja sam je ubeđivao i ubedio da su sve njene!
*Da li ste tipičan Šumadinac, kada je o hrani reč?
- Volim samo konkretne stvari. I kada sam najgladniji, ne mogu da jedem ono u čemu ne prepoznajem sastojke. Shodno tome, po hrani nisam tipičan Šumadinac.
*Je li tačno da i kad odmarate - svirate frulu?
- Voleo bih da možete i samo da zamislite, kako je lepo kad legnete i svirate! Kao da ste na letećem ćilimu! Inače, relaksacija je umešnost da apstrahujete zvuke, opustite mišiće i ulepšate misli. Za mene, to su uslovi svih uslova, jer, relaksacija nije puko ležanje.
*Šta smatrate svojim najvećim uspehom do sada?
- Bilo ih je dosta - koncerata, turneja, putovanja, koncertnih euforija. Ipak, najvažnije mi je što sam u svemu ostao svoj, nisam dopustio da me išta od toga prevede u nešto drugo, da postanem neko drugi.
Frula i u muzeju
*Frula koju ste konstruisali zasluženo je našla svoje mesto u jednom evropskom muzeju?
- 2012. godine bio sam gost Muzeja u Briselu, gde sam održao koncert, i Muzeju poklonio jednu svoju frulu, koja je stavljena u redovnu postavku. Za mene to je velika čast.
Prirodnjački hedonista
*Ne krijete da volite prirodu i trudite se da živite u skladu sa njom. Na koji način, nekada ste bili planinar...
- Ja zaista volim planinu, ali više leti, nego zimi. Аko se zimi nađem na planini, uživam da gledam kroz prozor kako sneg pada! Dok sam bio mlađi, voleo sam da se penjem po brdima, ne kao planinar, već kao prirodnjački hedonista. U sećanju mi je ostalo penjanje na planinu u Švajcarskoj, koja je bila toliko visoka, da kada sam probao da sviram, vazduh je bio toliko redak, da se frula gušila!
Danijela Kljajić
|
|
|
|
Na čaju sa...
Bora Dugić, umetnik
Frula svira za Milanku
Fitoterapija
Parazitska pečurka
Čaga moćna protiv raka
Da brže utonete u san
Šolja čaja pre počinka
Moja biljka
Vladimir Jelić:Ginko
Balkanske cvetne esencije
Kosovski božur zaštitni znak
Alternativa
Kreiranje uspeha
Svog života gospodar
Test
Imam li kandidu?
Ishrana
Dajkon
Bela repa topi salo
Jela od živinskog mesa
Bolja ptica nego prasica
Jabukovo sirće
Čisti spolja i iznutra
Ordinacija
Hronični bronhitis
Pušenje glavni uzrok bolesti
Hemoroidi
Nema razloga za neprijatnost
Kako otkloniti bol u leđima
Vežbe su zakon!
Staračka neuhranjenost
Poželjno pet jaja nedeljno
Deca
Lepo ponašanje za stolom
Prvo "prijatno" pa onda ručak
Psihologija
Neurotični ponos
Obesan sam -tim se dičim
Zdravstveni turizam
Banja Vrujci
Mulj leči kao voda
Lepota
Namirnice za više kolagena
Losos i zeleniš čuvaju kožu
Lice između dva tretmana
Osnove dobre nege
Rekreacija
Vežbe sa ketlbelom
Povećajte masu i snagu
Istraživanja
Gas za porođaj
Anketa
Da li se plašite starosti?
Lakše sa duhovnošću
|
