Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 282
aktuelno izdanje
Priroda nagrađuje hrabre
Na čaju sa..Ivan Nastić, speleolog
On je Ivan Nastić. Бavi se ekstremnim sportovima u prirodi, kanjoningom, spelelologijom i alpinizmom. Ima 33 godine i doživeo je ono što prosečan čovek gleda na filmu. Na primer, uragan na Atlantskom okeanu.

- Trajao je 20 sati i tada sam mislio da ću završiti na dnu okeana - kaže Ivan.

- Ne znam da li iko može da zamisli kako izgleda biti na katamaranu kojeg talasi visoki deset metara bacaju kao ljusku od oraha tamo, ovamo, gore dole, a sve sablasno škripi, cvili, ječi! Uhh kada se samo setim. Тo je, bez konkurencije, najneprijatniji događaj u mom životu. Vetar je urlao, talasi su nas gušili i mrcvarili, a nas četvorica na jedrilici molili smo Boga da preživimo. Nema ničeg strašnijeg od noći pod uraganom na Atlantiku.

* Je li bilo ajkula oko vas?

- Ne znamo. Bila je noć. Nismo videli.

* Prvi ste Srbin koji je sišao u najdublju jamu na svetu. Da li je to najčudnije mesto koje ste videli?

- Moglo bi se reći. Silazio sam do 2.080 metara, u najdublju Zemljinu jamu, poznatu pod imenom Krubera Voronja, u Abhaziji, u Gruziji, blizu granice sa Rusijom. Spustio sam se zajedno sa 17 speleologa, među kojima je bilo i pet dama, iz celog sveta. Bili su tu Španci, Litvanci, Francuzi i Srbi. `Put u središte Zemlje` zvala se speleološka misija čiji sam bio član i trajala je od 4. do 29. avgusta 2010. Bilo je to neverovatno iskustvo. Sve je na tom putu bilo neverovatno. Prvo, samo putovanje od luke Soči preko Kavkaza i masiva Arabika na 2.256 metara nadmorske visine. Put preko masiva je bio toliko strm i divalj da smo mislili da nećemo doživeti spuštanje u jamu. Na svu sreću, niko nije povraćao, ali je bilo straha da ćemo poispadati iz vozila. Ali, kad smo prešli prelepi Kavkaz, pred nama je tek bio naporan put: dva dana pešačenja i tegljenja teške opreme do mesta gde smo napravili bazni logor. A, onda je usledilo spuštanje. U najdublju jamu na svetu spuštali smo se dva dana.

*Kako izgleda utroba majke Zemlje?

- Na toj dubini nema ničeg. Ništa se ne pomera. Nema svetlosti, normalno, nedostaje vazduha, posebno kad ima više ljudi koji ga troše. Tiho je, nekako mistično i sasvim neobično. Na prvi pogled, to je mesto kao i svako drugo pod zemljom, a opet nije, jer ima neku neobičnu energiju.

*O čemu ste razmišljali dva dana u tom nesvakidašnjem okruženju?

- O tome kako je Zemlja nastala. Gledao sam slojeve, njene `godove`, zamišljao sam kako je sve nekad bila užarena kaša, koja je ključala, pućkala, kao u loncu kad kuvamo nešto i kako se zatim hladila polako, da bi bila ovakva kakva sada jeste. Unutar Zemlje, na tako ekstremnim dubinama, gde nema vidljivih organizama, izgleda neverovatno da se stvori život. Ali, na samom dnu, u toj dubokoj tami, videli neku čudnu svetlost. Izgledala je kao zlato posuto po dnu. Bio je to sitni, sitni, sivi pesak koji obasjan speleološkom lampom dobija boju zlata.

*Izlazak je, pretpostavljam, bio ekstremno naporan?

- Izuzetno! Dole je bilo hladno, vlažno, kosti su nam bile zaleđene, nismo imali vazduha, a kad smo se peli, bilo je - još gore. Ako gore od toga može biti. Nosili smo tešku opremu i jedva smo disali. Činilo mi se da nikad neću dočekati da ugledam nebo. Peli smo se uz uže, bez mogućnosti da se nogama odupremo o stene. To je užasno naporno. Prelazio sam po par metara da bih potom isto toliko vremena potrošio na odmor, pokušavajući da dođem do daha.

*Bili ste kojekuda po svetu? Ima li kraja čudesima?

- Nema. Čudesa su svuda gde god kročiš. U Venecueli, na Antartiku, na Kubi, u Kini, u Rusiji.

*A u Srbiji?
- Srbija je puna čudesa. Neverovatne lepote. Puna je voda, vodopada, pećina, kanjona, šuma, svega. Baš zbog te lepote Nenad Nešković i ja smo osnovali agenciju `Wild Serbia`(Divlja Srbija) Hteli smo da dovedemo što više stranaca u našu zemlju. Želeli smo da i oni vide njenu lepotu. Tako smo i napravili sajt na engleskom, gde smo nudili strancima kanjoning, rafting, aplpinizam, spelelologiju. Smatrali smo i da naši ljudi pre nego što krenu u svet treba da upoznaju svoje okruženje, svoju zemlju.

*Šta je najlepše što ste videli u Srbiji?

- Kanjon Trešnjice, u okolini Valjeva. Lepota, neopisiva rečima.

*Ko najčešće ide na te ekstremne ture?

- Veorovali ili ne, u takvim turama ima najviše žena. To su poslovne žene, uglavnom spremne na sve. Mogu da savladaju sve prepreke. Za dve, tri godine na takve ture išlo je oko 4.000 ljudi iz svih gradova Srbije, Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Subotice.

*Čega se vi najviše bojite?

- U prirodi se ne bojim ničega. Bojim se zlih ljudi. Uočio sam i da je zao čovek uglavnom glup čovek. To je neraskidiva veza. Jer, ako je svestan sebe i svoje zlobe, a i dalje je zao, onda je on po logici stvari i glup.

*Šta je za vas sreća?
- Kad otkrijem nešto. Kao, na primer, kada smo Nenad (Nešković) i ja pre četiri godine otkrili najdublji vertikalni kanjon u Srbiji u Nacionalnom parku Tara, sa 500 metara visinske razlike. To je zaista bilo neverovatno. I još smo otkrili 40 vodopada. Osećali smo se kao u filmovima koji prikazuju raj. Voda, pastrmke, mrene, skobalji, ptice, zelenilo, život... Neverovatno iskustvo. Bili smo privilegovani u tom trenutku. Prvi ljudi koji su videli tu lepotu. Priroda u stvari privileguje hrabre.

*Imate li moto?

- Možda ne mogu sve, ali sve ću pokušati.


Naučio sam da poštujem prirodu

*Šta ste naučili od prirode?

- Naučio sam se strpljenju, naučio sam da je sve nekako očekivano. Kako? U prirodi se sve dešava sa nekim nagoveštajem. Samo ukoliko umete pažljivo da gledate, da osluškujete i da uključite sva čula, onda ćete moći da predvidite šta će se dogoditi. Nema groma iz vedrog neba. To se tako samo kaže. Uvek se u nekim sferama gomilaju oblaci koje mi ne vidimo. Naučio sam da poštujem prirodu, jer sam ja deo nje, a ona deo mene. Mi smo deo tog kruga, iz koga ne smemo, niti možemo, izaći.

Sposobnost i zvanje

Ivan Nastić je član Speleološke grupe Društva istraživača `Vladimir Mandić Manda` iz Valjeva i član `Wild Serbia` tima. Speleologijom se bavi od 2000. godine, obučavao se na kursevima u Sloveniji, Francuskoj i na Korzici i ima zvanje instruktora francuske speleološke škole.

Predstavnik je Saveza speleoloških organizacija Srbije u Evropskoj speleološkoj federaciji, vodi Speleospasilačku službu Srbije, predsednik je Speleospasilačke komisije Balkanskog speleološkog saveza. Zajedno sa Nemanjom Neškovićem iz Beograda, 12. juna ove godine na planini Zvijezda, u Nacionalnom parku Tara, otkrio je najdublji vertikalni kanjon u Srbiji.

Obrenovac zauvek

*Šta nećete zaboraviti?

- Poplavu u Obrenovcu, gde smo išli dobrovoljno da pomognemo. Sa policijom i vojskom smo izvlačili kajacima ljude, tamo gde niko nije mogao. Izvukli smo mnogo ljudi. Ali sam video srnu i lane, gotovo na samrti. Izvukli smo ih. Ostavili na suvom. Verujem da su živi.

Dijana Dimitrovska

Broj 282
Na čaju sa...
Ivan Nastić, speleolog
Priroda nagrađuje hrabre

Fitoterapija
Biljne mešavine odlična preventiva
Naučite da pijete čaj!

Moja biljka
Vesna Čipčić: Mirođija

Bronhitis
Da umine kašalj

Pouzdani lek naroda sa Pacifika
Kava - kava za duševni mir

Cimet
Cejlonski pre kineskog

Alternativa
Ukusi po ajurvedi
Više vrline, manje strasti

Japanska metoda ai či
Prizovite ljubav i energiju

Protiv holesterola
Crveni pirinač skida masnoće

Ordinacija
Grip
Mirovanje najbolji lek

Migrena
Tri dana bola

Homocistein, glavni krivac za udare
Neprijatelj života

Ishrana
Biljna mleka
Bademovo najhranljivije

Recepti
A sad - povrće i riba

Prirodni eliksiri zdravlja
Lekovi iz kuhinje

Nega i lepota
Izbeljivanje zuba
Osam nijansi belog

Psihologija
Deca i društvene mreže
Internet kao izlazak u grad

Psihodrama
Reši se traume na sceni

Turizam
"Sunčana plaža" kod Malog Zvornika
Uživanje kraj Drine

Rekreacija
Vežbajte kod kuće
Sam svoj trener