|
 |
|
Samo trud za pohvalu
|
Samopouzdanje je jedan od osnovnih preduslova za srećan i ispunjen život, tvrde psiholozi. Dete koje ga dobije u primarnoj porodici lakše će se kao odrastao čovek nositi sa problemima i iskušenjima. Rečju, vodiće srečniji život. Gde je, međutim, granica, odnosno do koje mere treba "bildovati" dečje samopouzdanje, a da se ne stvori egocentrična, preambiciozna i neempatična ličnost?
- Mada se pod samopuzdanjem ponekad podrazumevaju sasvim različite pojave, smatra se da samopouzdanu osobu odlikuje hrabrost i sigurnost u socijalnim situacijama, upornost i vera u sebe, sposobnost da se prevaziđu izazovi i prepreke u životu. Samopouzdana osoba prihvata sebe i druge kao osobe sa vrlinama i manama, a neuspehe i uspehe kao sastavni deo života - objašnjava za čitaoce "Bilja i zdravlja" psiholog i psihoterapeut Sanja Stanić:
Komplimenti na vagi
Moderna psiho-literatura preporučuje stalnu afirmaciju i pohvale da bi se izgradilo samopouzdanje. Da li je to put koji garantuje uspeh objašnjava naša sagovornica:
- Mada se zasniva na čitavom nizu zdravih emocija samopuzdanje je pre svega stav koji se gradi i usvaja vaspitanjem i učenjem. Savladavanje ključnih životnih veština kao što su asertivnost (jasno iskazivanje sopstvenih potreba uz uvažavanje tuđih) ili upravljanje sobom pri dostizanju bitnih životnih ciljeva, teško je zamislivo bez samopuzdanja.
Davanje komplimenata deci i za najmanji uspeh ili poželjno ponašanje, pohvala nadarenosti, veštini i pameti često deluje kao primamljivo, svima dostupno sredstvo roditeljskog vaspitanja. Bitno je samo izbegavati kritiku i biti usredsređen na bar minimalne uspehe. I pored toga što ova strategija deluje logično, izvesno je da je ljudska psiha mnogo kompleksnija i da ova vaspitna strategija ne dovodi automatski do izgradnje samopuzdane ličnosti. Naprotiv, može imati i drastično nepoželjne efekte.
Šta se zapravo dešava kad deci saopštite da su veoma pametna kad, na primer, uspešno reše neki zadatak?
- Istraživanja su pokazala da možemo očekivati da će deca kojoj je rečeno da su pametna verovatno izbegavati izazove i teže zadatke. Takođe, u susretu sa zahtevnijim i težim zadacima hvaljena deca će manje uživati i pokazivaće tendenciju da brže odustanu. Na kraju, pretrane pohvale daju kontraproduktivne rezultate, jer previše hvaljena deca podbacuju kada je očekivani uspeh u pitanju - objašnjava Sanja Stanić.
Rušenje motivacije
Osim toga što pohvale inteligenciji i talentu podstiču, ohrabruju i izazivaju prijatna osećanja, one imaju i negativne efekte na motivaciju. Deca zaključe da je inteligencija dovoljna i da ne moraju da se trude kako bi postigla dobre rezultate, što u realnosti dovodi do neuspeha. A neuspeh je opet, poguban za motivaciju. Hvaleći osobine deteta, njegov talenat ili sposobnosti, roditelji i vaspitači postiču strah od neuspeha i uslovno prihvatanje sebe, što može imati negativne posledice i na razvoj karaktera. Pitanje o kome vredi razmisliti je da li je zloupotreba ovih pohvala dovela do porasta broja narcisoidnih ličnosti, ličnosti koje su samo naizgled sigurne u sebe.
Međutim, pogrešno bi bilo smatrati svaku pohvalu lošom.
Zdravo podsticanje
Ako je loše hvaliti dečje osobine, koja strategija posticanja je efikasna? Naša sagovornica objašnjava:
- Dobra je pohvala dečijeg truda i zalaganja koja dovodi do novog ulaganja napora i razvoja upornosti i istrajnosti. Ove osobine ličnosti povećavaju mogućnost uspeha i razvoj dečjeg samopuzdanja. Pohvale tipa "baš si se potrudio/potrudila", podstiču hrabrost deteta da se upusti u izazove novog učenja i eliminišu strah od neuspeha. Eventualni neuspeh dete shvata, ne kao pokazatelj njegove nesposobnosti, već kao posledicu nedovoljnog truda i zalaganja čime gradi osećaj snage da prevaziđe teškoće - kaže Sanja Stanić.
Prema njenoj preporuci, pohvalite detetov trud, istrajnost, zalaganje, koncentraciju, organizacione veštine svaki put kad postigne uspeh. Kad koristite "zdrave" pohvale budite što je moguće konkretniji.
Iz ugla škole
Samopouzdano dete mnogo lakše izvršava zadatake i uklapa se sa vršnjacima, jer se ne boji neuspeha. Sa druge strane, deca koja se ne mogu pohvaliti ovom osobinom reaguju na dva načina - ili se povlače i izbegavaju konflikte ili u njih ulaze agresivnije od drugih, pokušavajući na taj način da "sakriju" svoju ranjivost - smatra učiteljica Marija Jovanović. - Pohvale su afirmativne samo onda kad su zaslužene, kad iza njih stoji zalaganje.
Prema rečima učiteljice Jelenе Marković, u građenju dečjeg samopoudzdanja treba da се radi u saradnji sa roditeljima, jer je za dete najbolje da i u kući i u školi dobija identične motivacije.
Kako treba
Recite detetu: "Danas si odlično uradila domaći iz matematike" što je mnogo efikasnije nego ako kažete: "Odlično ti ide matematika" - savetuje Sanja Stanić.
Podsticanje produbite dodatnim razgovorom o načinima na koji je dete prevazišlo prepreke ili o tome šta mu je bilo lakše, a šta teže da savlada.
J. Jovanović
|
|
|
|
|
