|
 |
|
Što zračite, to i privlačite
Na čaju sa...Jasmina Trumbetaš Petrović, primadona beogradske opere |
|
Jasmina Trumbetaš Petrović
Foto: Vojislav Danilov
|
Оperska diva Jasmina Trumbetaš Petrović ove godine obeležila je 20 godina umetničkog rada na sceni Narodnog pozorišta premijerom opere "Toska" u kojoj igra glavnu ulogu. Počela je da peva sa pet godina i prošla trnovit put od beogradskog predgrađa do svetskih metropola, ali se uvek vraćala svom voljenom Beogradu. Ova žena nepresušne energije zvanje prvakinje opere u Beogradu dobila je 2001. godine kada je ušla i u "verdijanski" repertoar pevajući Eleonoru u "Trubaduru". Prodornim i prelepim sopranom ruši sve barijere i omekšava i najtvrđa srca. Primadona anđeoskog glasa je supruga i majka. Čvrsto stoji na zemlji, a još čvršće na operskoj sceni.
- Posle premijere "Toske" i mog jubileja osetila sam da sam konačno pripala svetu velikih operskih umetnika. Takva uloga je veliki izazov, a godinama sam slušala od iskusnijih pevača da je i rizična. Rola je prožeta dubokim emotivnim nabojem koji se kreće od ljubavi do mržnje, pa postoji opasnost da popustite emocijama i da stradate. Za pevanje je, osim glasa, koji prenosi emociju i odaje tehniku, važno i razmišljanje hladnom glavom pogotovo u nekim deonicama. Međutim, posle dramske scene i fizičke borbe u duetu sa Skarpiom, mirnoćom i glasom iznela sam čuvenu ariju Vissi d arte i doživela višeminutne ovacije. Mnogi su znali da mogu mnogo toga, ali ne i da u najtežim psihološkim trenucima, kontrolišem svaki ton i da osim pevanja i glumim - kaže za "Bilje i zdravlje" primadona.
0 Sa kojim obavezama ste dočekali jesen?
- Posle izvođenja "Toske" na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, inače, moje prve predstave u novoj sezoni, spremam se za dva koncerta u Rumuniji i Italiji, pa izvodim "Tosku" u Novom Sadu. Tu su i porodične obaveze prema dva sina i suprugu.
0 Često ste odlazili u inostranstvo? Kakvi utisci su trajno urezani?
- Nekako se moj privatni život, stupanje u brak, poklopio sa početkom moje karijere. Suprug je radio u Nemačkoj pa sam često bila tamo. Najviše volim Italiju, muziku, jezik, i sve što čini njihovu umetnost. Kreativne sposobnosti vide se na svakom koraku, u arhitekturi, kulturi, modnoj i automobilskoj industriji, a da ne govorim o genijalnim kompozitorima poput Verdija i Pučinija, neprevaziđenim u operskoj umetnosti. Volim i Austriju, njihovu preciznost i doslednost, ali i opuštenost Španaca i Portugalaca, melanholične, a srčane i emotivne Ruse, vredne Koreance.
0 Gde smo tu mi?
Nama nedostaje poštovanje vrhunskih vrednosti. Nekako mi se čini da tek progledamo kada neko napravi uspeh van granica naše zemlje. Mnogi su baš zbog toga i otišli. Nije lako uspeti ni napolju, ali pružaju vam se velike mogućnosti da napredujete. Ovde teškom mukom dolazite do svog mesta. Nekad sam mislila da se u operskoj umetnosti ne može blefirati, ali sve se promenilo.
0 Ko je za vas najveća operska diva?
- Kad sam počela da učim pevanje slušala sam Renatu Tebaldi. Imresionirala me je njena boja glasa, a Marija Kalas me oduševljavala tehnikom kojom je savršeno vladala i to su legende. Kada sam spremala Aidu obožavala sam Aprile Millo, a danas Rene Fleming, Anu Netrebko.
0 Da li neko ko se bavi vašim poslom mora da bude lep?
- Džoan Saterlend, sopran, veoma je krupna i visoka i ne toliko lepa, ali je obarala s nogu savršenim glasom. Da biste postali diva potrebno je pre svega da imate lep glas, da ste scenični i da imate harizmu, da zračite i privlačite. Treba, naravno, i mnogo odricanja, rada, novca, usavršavanja i sreće da se nađete na pravom mestu u pravo vreme. Ako ste uporni i jaki da prebrodite sve prepreke na tom putu, uspećete. Što zračite, to i privlačite.
0 Šta biste voleli da promenite kod sebe?
- Možda moju preosetljivost na nepravdu, tolerantnost, stalnu potrebu da pomažem drugima, a ne sebi. Možda je vreme da postanem sebična naročito u profesiji i da umem da kažem "ne" široko otvorenih očiju.
0 Izgledate kao da mnogo ulažete u negu?
- Samo jednom u životu bila sam kod kozmetičara. Pobornik sam prirodnih preparata za negu. Veoma mi prija kefir sa maslinovim uljem kao maska za lice. Dva puta nedeljno radim masažu sa italijanskom četkom za bolju cirkulaciju i piling kafom... Ne propuštam "pet Tibetanaca", kao ni šetnje sa drugaricama na Zemunskom keju.
0 Da li se često obraćate svom "unutrašnem detetu" i verujete li u to da je voleti sebe stepenik ka sreći?
- Ja jesam jedno veliko dete. Iako imam veliko životno iskustvo, upravo to detinjasto u meni me je sačuvalo da nikad ne pokleknem, ali kao dete umem da praštam i da verujem u bolje. Na dobrom sam putu da zavolim sebe jer sam, pozitivna i verujuća, te zato i otvorena za pročišćenje.
0 Kako odolevate raznim izazovima da biste čuvali glas?
- Trudim se svakodnevno. Nastojim da što manje pričam, naročito telefonom, ne pijem kafu ni gazirana pića, izbegavam mesta gde se puši, redovno čistim nos i ždrelo fiziološkim rastvorom i prema svom glasu se ophodim kao najvećem blagu datom od Boga.
0 S obzirom na to da više ne uzimate lekove klasične medicine, kako se lečite?
- Još kao student imala sam problem sa želucem i onda sam posezala za raznim blokatorima želudačne kiseline. Već nekoliko godina okrenula sam se biljkama i narodnoj medicini i uverila se da pomaže. Čim osetim da me grebucka grlo, ispiram ga žalfijom, ako kašljem pravim sirup od bosiljka i lovora, a za želudac koji me je mučio godinama, spas sam našla u soku od kupusa, kefiru, šargarepi, hajdučici, belancetu. Zaista pomaže. A što se čajeva tiče, volim da napravim miks od koprive, hajdučice, nane, kamilice. Čaj od žalfije pijuckam između pevanja na probi. Popodne volim da popijem zeleni čaj, jer čisti organizam od toksina.
Životni trijumf
0 Životnim trijumfom, osim uspeha u karijeri, smatrate svoje sinove?
- Stariji Stefan je na četvrtoj godini srednje muzičke škole, odsek produkcije, a mlađi Aleksandar ide u osmi razred osnovne skole. Stefana privlači komponovanje, svira gitaru i želeo bi da postane muzički producent, tako da već sad sprema prijemni za FDU. Aleksandar se odlučio za sport i trenira košarku i karate. Želi da postane profesionalni košarkas. Nije lako biti roditelj, ali je svakako najlepše gledati decu, koja od malih bića stasavaju u ljude, kada su im roditelji najveći oslonac, kada sa njima i plačete i radujete se, jer oni su produžetak vašeg života i deo vašeg bića.
Bez ljubavi nema ukusa
0 Koje jelo iz svetske kuhinje je bilo "prste da poližeš"? Volite li srpsku kuhinju i da li vi kuvate?
- U Izraelu obožavam humus i falafel. U Italiji paste i sladoled, u Norveškoj dimljenog lososa i kavijar, u Parizu sireve i peciva, u Beču savršene taljatele sa škampima. Naravno da kuvam i uživam da eksperimentišem. U svako jelo dodam i nešto svoje, a najviše ljubavi, jer bez toga nema ukusa. Naša kuhinja je gurmanska i volim gibanicu, sarmu, štrudlu s makom i orasima, lepinju s kajmakom, domaću supu sa rezancima, koju najbolje pravi moja mama Dragana. Sad moram da korigujem ishranu i počnem zdravo da se hranim, a to uopšte nije lako. |
|
|
|
|