|
 |
|
Uzbuna na 150 otkucaja
Tahikardije |
Zbog čega može da dođe do poremećaja rada srca, koje tegobe su prolazne, a zbog kojih morate hitno kod lekara, kako se leči tahikardija, ali i šta je najbolje kao preventiva za "Bilje i zdravlje" objašnjava dr Milan Zlatar, specijalista interne medicine, kardiolog, načelnik prijemne službe za urgentnu internu medicinu i kardiologiju Urgentnog centra Srbije, Klinički Centar Srbije:
- Poremećaj srčanog ritma ili tahikardija se definiše kao ubrzan srčani rad, kada je više od 100 srčanih otkucaja u minutu. Može se uslovno podeliti na sinusnu, predkomorsku ili supraventrikularnu i komorsku ili ventrikularnu tahikardiju. Ovaj, inače jedan od osnovnih poremećaja srčanog ritma, često nastaje kao prolazna fiziološka reakcija na preteranu upotrebu alkohola, cigareta i kafe. Može, takođe, da se javi posle preživljenih akutnih stresnih stanja, napada panike i ekstremno negativnih promena klimatskih faktora. Javlja se i kao reakcija na pad krvnog pritiska i iritaciju želudačne kile. U svim ovim slučajevima se najčešće manifestuje kao sinusna tahikardija - kaže dr Zlatar.
Tahikardiju može da prouzrokuje i neuravnotežena funkcija autonomnog nervnog sistema, virusna i bakterijska infekcija sa povišenom temperaturom, anemija ili malokrvnost, a često i obolenje štitaste žlezde.
Kad je opasno
U najtežim obolenjima srca kao što je akutni infarkt miokarda, tahikardije nastaju u komori i, ukoliko ne usledi brzo i adekvatno lečenje, moguć je i smrtni ishod.
Na tahikardije koje su prolazne i kratko traju često ne ukazuju vidljivi simptomi ali ukoliko traju duže od nekoliko sati javlja se osećaj nedostatka vazduha, subjektivni osećaj udaranja i lupanja u grudnom košu, uznemirenost, bol u grudima i osećaj zamora i slabosti. U slučaju težih pretkomorskih, a pogotovo komorskih tahikardija, kada je broj srčanih otkucaja u minutu veći od 150 može da se javi i vrtoglavica, nesvestica i gubitak svesti. Tada zbog tahikardije dolazi do smanjenja efikasnosti srčanog rada i posledično do nedovoljnog snabdevanja mozga krvlju.
Ukoliko se bolesniku iznenada javi ubrzan rad srca koji traje duže od sat i koji je praćen drugim tegobama kao što su bol u grudima, osećaj nedostatka vazduha i zamaranja kao i pojava vrtoglavice i nesvestice, neophodan je hitan odlazak kod lekara. Pregled je neophodan i u slučaju učestalog kratkotrajnog javljanju osećaja ubrzanog srčanog rada, preskakanja ili lupanja srca. Ovim pregledom vrlo često može da se otkrije o kojoj je vrsti poremećaja srčanog ritma reč i koje ga obolenje izaziva. Tahikardija koja traje mesecima a ne leči se, posebno ako je prati hronična upotreba alkohola, vremenom može da prouzrokuje i nastajanje dilatativne kardiomiopatije i neizlečive srčane slabosti - ističe naš sagovornik.
Dijagnoza i lečenje
Dijagnoza poremećaja srčanog ritma se postavlja na osnovu kliničkog i elektrokardiografskog (EKG) pregleda. Nekad su potrebna i dopunska ispitivanja kao što su dvadeset četvoročasovno EKG snimanje ili nošenje holtera i ultrazvučni pregled srca. U slučaju najtežih poremećaja ritma postoji potreba da se urade elektrofiziološka ispitivanja i kateterizacija srca.
Korišćenje antiaritmičkih lekova ili farmakoloških mera je neophodna u slučaju velikog broja poremećaja srčanog ritma. Drugi načini lečenja uključuju nefarmakološke mere među kojima su najčešći: elektrokonverzija ili ponovo uspostavljanje normalnog ritma električnom strujom, ugrađivanje pejsmejkera i kardioverter defibrilatora i radiofrekventna ablacija kod koje se primenom električne energije uništava žarišta aritmija.
Samopomoć
Jedan od metoda samopomoći je "valsalva manevar" kojim može da se prekine napad tahikardije. Izvodi se dubokim udisajem, zatim pokušajem forsiranog izdisaja uz napinjanje preko zatvorenog otvora između glasnih žica i, posle 4 do 5 sekundi, normalnim izdisajem posle otvaranja tog otvora. Takav postupak može da se ponovi desetak puta.
Preventiva
- Da ne dođe do aritmije važna je svakodnevna fizička aktivnost i zdrava ishrana sa obiljem voća i povrća bogatih antioksidansima. Trebalo bi da se izbegava pušenje kao i preterivanje u količinama alkohola, kafe hrane. Trebalo bi, takođe, da se izbegavaju takozvana energetska pića. Od suštinske je važnosti da se izbegavaju stres i negativne emocije kao što je osećanja besa, mržnje i zavisti. Mnogobrojne studije su dokazale da je depresija važan faktor rizika za nastanak poremećaja srčanog ritma - upozorava dr Milan Zlatar.
Željka Radulović |
|
|
|
Za "Bilje i zdravlje" govori
Milorad Milinković, filmski reditelj
Fitoterapija
Egzotična biljka jiaogulan
Alternativa
Bez mioma za 6 meseci
Ordinacija
Lupanje srca
Urinarne infekcije
Ešerihija najčešći uzrok
Ubod stršljena
Bolan, ne i opasan
Prednosti punijeg stasa
Kilo više za duži život
Lečenje biljem
Malokrvnost
Darovi prirode
Drenjina, čisti vene i smiruje želudac
Recepti
Kompoti - ponos bakine zimnice
Ishrana
Vitamin E
Oligoelement Selen
Čuvanje namirnica
Oprezno i u frižider
Nega i lepota
Čokolada za blistav ten
Seoski turizam
Tršić, buđenje uz petlove
Pokloni
Uz svaki primerak "Jumis" začin
Čitaoce koji pošalju SMS očekuje niz vrednih poklona
Vikend za dvoje u Tršiću
"Prizma" aparat za pritisak
Digatlni toplomer
Preparati za lečenje i negu
Knjige
|
