|
 |
|
Uvek u dobroj kondiciji
Na čaju sa...Zafir Hadžimanov, pevač, kompozitor, glumac |
|
Foto: Vojislav Danilov
|
Šansone, mjuzikli, filmske uloge, nagrade i priznanja, svetla pozornice i druženja sa publikom obeležili su 50 godina karijere Zafira Hadžimanova, poznatog pevača, kompozitora, pisca i glumca. Ovaj značajni jubilej, poklopio se sa 70. rođendanom, a proslavio ih je na festivalu Beogradsko proleće u maju ove godine kada je u okviru evergrin večeri napravio potpuri svojih najvećih hitova. Proglašen je počasnim ambasadorom kulture Republike Makedonije u Srbiji 2008. godine, a udruženje `Subotički pesak` dodelilo mu je titulu vitez vina. Veseo i nasmejan, živi u Beogradu okružen ljudima koje voli, i iskreno veruje da život piše romane, ali i da od sreće zavisi šta će se na ovom putu dešavati.
On je, kaže, imao mnogo sreće u životu, ali je mogao i više da uradi da okolnosti nisu bile takve i da nije bilo rata i raspada Jugoslavije. Tada je šou-biznis potisnuo u drugi plan i vratio se svom prvobitnom zanimanju - glumi. Prvo na filmu, a zatim i u pozorištu, u mjuziklima. Još se pamti njegova interpretacija u `Violinisti na krovu` koji je 12 sezona izvođen na sceni Srpskog narodnog pozorišta, ali i u Pozorištu na Terazijama i bostonskom Forum teatru. Ljubitelji muzičkog teatra mogli su da ga čuju i u `Madlenijanumu` kao Žana Valžana u `Jadnicima` i kao Frenka Kroulija u `Rebeki`.
Glas ga i danas služi kao nekad, ali ne i vid. U decembru 2013. godine dijagnostikovana mu je ablacija retine, veoma teška bolest odvajanja mrežnjače od oka, uz gubitak vida.
- Praktično sam izgubio vid na levom oku, ali srećom, pronašao sam prave hirurge, i sada mi se vid vraća - priča u intervjuu za `Bilje i zdravlje` Zafir Hadžimanov. - Još je to mutno, iskrivljeno, nesigurno, ali nisam izgibio vid, i to je možda najvažnija stvar u mom životu sada. To je bio udar koji nikog ne može da ostavi ravnodušnim. Sve ostalo je tekuće - malo imam problema sa pritiskom i povišen šećer, ali pokušavam da budem disciplinovan i za sada, tokom ovih 10 godina, koliko se borim sa dijabetesom, održavam ga na gornjoj granici normale, između 6 i 7.
o Da li se i dalje redovno bavite fizičkom aktivnošću?
- Nažalost, za uspešan oporavak od ove bolesti neophodno je totalno mirovanje, i sad jedva čekam da mi lekar dopustiti da se vratim bar u bazen. Bio sam redovan plivač, svaki drugi dan sam išao na bazen, a jednom nedeljno u fitnes salu na razne sprave, traku, bicikl. I tako od 30. godine. Pre toga sam bio na akademiji, gde ima nekoliko predmeta koji zahtevaju dobru kondiciju. Posle sam nastvio to da održavam sve živeći u nadi da će mi to pomoći i u ovom drugom poslu - šoubiznisu, tako da sam uvek bio u dobroj kondiciji.
o Fizički se angažujete i u vinogradu u Slankamenu koji vas je vratio korenima, Tikvešu i Kavadarcima, gde ste rođeni.
- Kada smo sa Senkom prvi put otišli da se malo odmorimo u Slankamenu kod kuma, video sam sjajan vinograd na samoj obali Dunava, i sa 29 godina postao sam vlasnik tog parčeta zemlje od 22 ara baš na obali Dunava. Tu sam napravio vinograd od 300 čokota koji traži onoliko rada koliko jedan čovek može da pruži. To je hobi koji traži da budeš non-stop tamo, a najmanje dva puta mesečno, zbog prskanja, zalamanja i košenja. Prešao sam na sistem da se zatravi vinograd tako da uvek imam nisko pokošenu travu, a đubrivo ubacujem u specijalno napravljene rupe ili rov. Prilično ozbiljno se bavim vinogradarstvom i vinarstvom, moji proizvodi su dobili i neke nagrade, a ja sam postao vitez vina. Godišnje napravim oko 500 litara vina i rakijе, koja nije ni komovica ni loza, nego grapa, a nazvao sam je `pijanino`. Belo vino se zove `song`, a crno `stih`.
o Na koji način čuvate `dobar` glas?
- Mislim da kada Bog nekome nešto da, onda mu da maksimalno, a kada ne da, onda je mnogo škrt. Nama je, Senki, Biseri i meni, dao kapom i šakom što se glasa, muzikalnosti, umeća pevanja i interpretacije tiče. Sin Vasil sve to radi na klаviru, ali ima potpuno kreštav glas. Očajan sam zbog toga, ali će zato unuka Marta koja ima trinaest godina da nastavi porodičnu tradiciju.
o Marta je, dakle, nasledila dedin dar.
- Dobila je lep glasić, koji će još da se formira. Puštaju je na razne nastupe i takmičenja u pevanju, a ja to ne volim. Želja mi je da ona, kada stane na noge sa 18, 19 ili 20 godina sama odluči šta će i kako će da radi. Jer, ako jednom stavi firmu - pevačica, posle će je vrlo teško skinuti. To je strašno dosadna, uporna i neizbrisiva firma i hteo bih da je poštedim toga. Možda će ona napisati muziku za neki balet, jer ona voli i da piše, i što da je ograničimo, ako možemo da joj pružimo široko polje.
o Kako ste se i kada upoznali sa suprugom Senkom?
- Senka je već bila zvezda u trenutku kada smo se zavoleli 1966. godine, a ja sam bio zvezda u usponu. Iza mene su bile tri-četiri nagrade sa festivala, devojčice su mi pisale po 7.000 pisama nedeljno. Bio sam Zdravko Čolić svog doba, kvazi naslednik Đorđa Marjanovića. Išli smo na turneju u Sovjetski Savez četiri meseca i imali smo dovoljno vremena da vidimo da li to može ili ne može... Šalim se, to je bila ljubav iz dna duše i srca, bez bilo kakvog predumišljaja. Ona me je otkrila na toj turneji, na kojoj sam rušio sale, jer sam sa 21, 22 godine bio nezaustavljiv. Tek sam počeo da pevam šansone, a došao sam iz neke rok generacije. U Beogradu sam bio solista rok ansambla `Iskre`. A onda moj interes prelazi na stranu šansone. Arsen Dedić mi je dao prvu festivalsku pesmu za Zagreb 1965 - Čovjek kao ja, i tako je sve počelo.
o Budući da se svi u porodici bavite muzikom koliko često zapevate zajedno, za svoju dušu?
- Te situacije su veoma retke. Imali smo sa Senkom jednu sjajnu epizodu, na ostrvu Sveti Nikola koje se nalazi preko puta rive Porečke, gde smo godinama išli na letovanje. Bio je tamo depandans sa nekoliko soba, dosta skromno, ali je imao svoju plažu i malu terasicu. Vasil je bio mali, 5-6 godina, a taj dan je padala kiša. Mi smo ga uspavali, sišli dole na terasu, naručili pola litre crvenog vina, malo pršute i sira, seli, zagrlili se i gledali u more koje je bukvalno udaralo u terasu. I spontano smo počneli da pevušimo. Išli smo iz pesme u pesmu, pevali smo neke od starih pesama koje je moj otac zapisao, zatim sevdalinke, slovenačke... I odjedanput dođe konobar, i stavi ispred nas litru vina i veliki pladanj sa šunkom i sirom. Mi ga začuđeno pogledamo i okrenemo se, a terasa puna kao oko. Svi gosti su izašli iz soba, seli na terasu, ćute i slušaju. Sutra su očekivali da opet pevamo, ali smo se zahvalili. Teški smo na pesmi. Kad to radiš profesionalno teško da možeš da nateraš sebe da pevaš za svoju dušu, ali kada se desi, to je onda jedan fini ugođaj.
o Da li ima nešto za čim žalite što niste uspeli da uradite do sada?
- Jedna od najvećih žalosti mi je što sin Vasil i supruga Senka nisu napravili album sa sevdalinkama i sa vranjanskim pesmama koje ona neobično dobro peva. Međutim, njеna ideja je bila da pevaju džez standarde, što je takođe sjajno, ali da su napravili ovo, bilo bi hit nad hitovima.
o Iako ste u penziji i dalje neumorno radite?
- Meni je bilo malo posla dok mi je oko bilo u redu, mogao sam još mnogo toga da uradim. A sada,...grožđe se krčka, ako nam ga ne obere grad imaćemo i ove godine pristojnu berbu. Što se tiče pozorišta, pričekaćemo, da vidimo šta će i kako će da bude. Bio bih veoma srećan kada bih mjuzikl `Halo, buđenje` mogao da postavim u nekom pozorištu u Srbiji. Međutim, nisu lepa vremena, nema para a mjuzikl zahteva veliki budžet. Тeško се zaustavljam, probaću da se na mala vrata vratim na srpsku muzičku scenu projektom `Srbija peva`, a u planu imam i jedan strip.
Srbija peva
o Kakvi su vam planovi za budućnost?
- Spremam jedan projekat koji bi voleo da realizujem sa Kompanijom Novosti, da objavimo sve moje kompozicije koje sam pisao na stihove velikih srpskih poeta. To su uglavnom numere koje su izvođene na večerima šasnona i na Beogradskom proleću, Zagrebu i Opatiji. Pevamo Senka i ja, gostuje Bisera i dečji horovi i zove se `Srbija peva`.
Strip `Šiljan roda`
o Rekli ste da pripremate i neki strip?
- Iz filmske kuće `Pegaz` naručili su mi scenario na bazi jedne od najpoznatijih makedonskih priča za decu `Šiljan štrkot` (Šiljan roda). U priči glavni junak se pretvara u rodu i leti iz jedne zemlje u drugu. Priča je vrlo naša, ali producenti nisu bili zainteresovani, pa sam se dosetio da od toga napravim strip, mada moram da nađem strip majstora. Veoma sam loš što se slikanja i crtanja tiče. Strip bi čak mogao da izlazi u nekom dečjem časopisu. To je vrlo poučna priča i svevremena, nije ograničena ni vremenom ni mestom, jer se ne dešava u makedonskom selu nego u jezerskoj zemlji, istrgnutо iz vremena.
Bratislava Laćarak |
|
|
|
POKLONI I U SLEDEĆEM BROJU
Ne propustite ni sledeći, 271. broj "Bilja i zdravlja". U svaki primerak upakovan je "Jumisov" začin.
I čitaoce koji pošalju SMS poruke očekuje niz vrednih i zanimljivih poklona:
Vikend za dvoje u Tršiću
"Prizma" aparat za pritisak
Digitalni toplomer
Preparati za lečenje i negu
Knjige
|