|
 |
|
Vlaga guši astmatičare
|
Nestabilne vremenske prilike i česte vremenske oscilacije ne prijaju ni zdravim ljudima, a posebno ne hroničnim bolesnicima. Šta se događa u telu kada se vreme menja, možemo li da se zaštitimo i preveniramo eventualne tegobe, za čitaoce „Bilja i Zdravlja” objašnjava kardiolog dr Nada Macura, portparol gradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć:
- Turbulentne vremenske prilike ovog leta vrlo su izražene, klima se menja, pa smo od umereno-kontinentalne došli do leta sa tropskim karakteristikama - visokim temperaturama i vlagom. Takvo vreme nepovoljno utiče na hronične bolesnike, kao i na relativno zdrave ljude, jer utiče na krvne sudove periferije tela. Oni se na visokim temperaturama šire, usporavaju krvotok i snižavaju pritisak, kako kod normotenzivnih (osobe sa normalnim pritiskom), tako i kod hipertenzivnih. Njihov problem je terapija protiv visokog pritiska, jer jednom prepisani lekovi moraju da se uzimaju redovno. Pacijent ne sme sam da prekida, lekar mora da prilagodi dozu. Zato se preporučuju oprez i obavezno savetovanje sa lekarom.
Dr Macura podseća da preterano znojenje, gubljenje elektrolita, posebno natrijuma i hlorida (so) i tečnosti iz organizma mogu dovesti do poremećaja srčanog ritma i dehidracije. Tokom previše toplih dana može doći do toplotnog udara, posebno kod osoba koje obavljaju teži fizički posao na otvorenom, a ne uzimaju dovoljno tečnosti.
Znak dehidracije je suv jezik, suva sluzokoža usta, isušivanje kože, odnosno gubljenje turgora (punoće).
Endoktrinološki pacijenti, posebno oni sa hipertireozom imaju ubrzan metabolizam, pa kao i dijabetičari, kad je toplo gube dodatnu energiju.
Zdrave osobe uglavnom mogu imati glavobolje, vrtoglavicu, osećati nervozu, adinamiju (nedostatak aktivnosti), imati usporene reflekse, kao i poremećaje sna. Kod zdravih ljudi nema pravila, odnosno ne može se utvrditi kako će organizam reagovati na promenljive vremenske prilike. Ono što je, međutim, sigurno je da nikome ne prija kada ovako promenljivo vreme potraje.
Velika vlaga u celoj Srbiji najmanje prija pacijentima sa bronhijalnom astmom i hroničnim respiratornim bolesnicima.
- Visoka vlažnost najviše smeta astmatičarima. Po takvom vremenu teško dišu i zdrave osobe, a posebno bolesnici - kaže dr Nada Macura.
Uopšteno, promenljivo vreme najviše pogađa starije od 65 godina, hronične bolesnike, metereopate, gojazne, osobe koje su hronični alkoholičari. Ono što mi možemo da uradimo, odnosno da pomognemo sebi je da unosimo dovoljno tečnosti, elektrolita, da se sklonimo sa sunca, zaštitimo kožu i tako maksimalno ublažimo posledice promenljivog vremena.
Barometarski pritisak
Visok barometarski pritisak (iznad 1000), iako donosi lepo vreme, kod ljudi izaziva uglavnom glavobolje i osećaj pritiska u glavi. Nizak pritisak, sa druge strane, donosi loše vreme, pad temperature i tegobe astmatičarima.
Vetar utiče različito na ljude, pa nekim prija, a nekim stvara tegobe. Topao podiže temperaturu, dok hladan sužava krvne sudove i podiže pritisak, kaže naša sagovornica:
Psihijatrijski bolesnici
Kao svi drugi
Kako promenljive vremnske prilike utiču na psihijatrijske bolesnike, objašnjava dr Jasminka Janković Gajić, načelnik Dnevne bolnice za psihijatriju KBC ”Dr Dragišaa Mišović”
Zdrav čovek koji skladno funkcioniše biološki, psihološki i socijalno, uspešno održava svoju homeostazu jer su njegovi biološki i psihološki mehanizmi spremni. Ljudima čije je zdravlje lakše ili teže pogođeno kapaciteti za adaptaciju su već delom iscrpljeni.
Naša sagovornica kaže da reakcija osoba koje pate od nekog oblika mentalne bolesti, odnosno reakcija njihovog organizma na promenjene uslove spoljašnje sredine, nije mnogo drugačija od reakcije bilo koga od nas:
- Prateća hronična somatska oboljenja, naravno, zahtevaju praćenje, pažnju i prilagođavanje terapije po savetu lekara somatičara. Često strepnja, nervoza, glavobolja ili neraspoloženje nemaju veze sa vremenskim prilikama, već sa samom osobom, njenim brigama, dilemama, konfliktima, patnjama, neostvarenim željama, strahovima... Verovatno delom i sa doživljajem sopstvene slabosti i doživljajem nedostatka kapaciteta za prilagođavanje promenama. Očekivane letnje vrućine ili aktuelne kiše, jesu izazovi za svaki organizam, ne mnogo veći za psihijatrijske pacijente u odnosu na opštu populaciju i nikako razlog za povlačenje, izbegavanja i propuštanje, a još manje razlog za samopinicijativnu promenu ili dodavanje terapije, povećanu brigu porodice i okoline.
Dovoljno je pridržavati se redovne prepisane terapije, a oko svake promene konsultovati svog psihijatra. Osobe neodgovorne prema sebi, u smislu nepridržavanja osnovnih saveta, same su sebi mnogo veća opasnost od bilo koje oluje.
J.Jovanović
|
|
|
|
Fitoterapija
Prirodni recepti za:
Dermatitis
Herpes zoster
Pege od sunca
Stomačne tegobe
Probajte čaj od ruže
Alternativa
Šatavari
Indijski koren za plodnost
Danska masaža
Telo samo sebi pomaže
PG „Rada”
Pečurke za spas života
Ordinacija
Katarakta
Za mrenu krive godine i sunce
Dijabetes
TIP 2 lakši i češći
Gvožđe
Suština naše krvi
Nagle promene vremena
Najteže astmatičarima
ishrana
Recepti
Najbolje hladne čorbe
Snaga žitarica
Sokovi od ječmene, speltne i
heljdine trave protiv raka
Rekreacija
Deca
Vežbe snage posle puberteta
Orijentiring
Idealno za celu porodicu
Nega
Zaštita od sunca
5 kritičnih tačaka
Priprema za odmor
Sulfatne soli za lepu kožu
-Životna priča
-Život sa šifrom C 20
I u ovom broju zanimljivi i vredni pokloni:
Luksuzan vikend za dvoje u etno selu Stanišići
„Prizma” aparat za merenje pritiska
Digitalni toplomer
Preparati za lečenje i negu
20 knjiga najboljih srpskih izdavača
|
