|
 |
|
Koliko često idete u toalet?
|
Verovali ili ne, ali čak i mokrenje ima svoju normu. Stručnjaci kažu da je uobičajna učestalost mokrenja četiri do šest puta dnevno, i to uglavnom danju. Noćno mokrenje može da se javi nakon uzimanja tečnosti, ili lekova koji pospešuju izmokravanje (diuretika) kao i čaja, kafe i alkohola pred spavanje, zbog bolesti bubrega i prostate i kod nekih drugih oboljenja kao što su na primer dijabetes, bolesti srca i jetre.
Zdrave osobe dnevno izmokravaju od 400 do 2.000 ml mokraće što zavisi od količine popijene tečnosti, ali i od njenog gubitka drugim putevima, odnosno znojenjem, disanjem i stolicom. Pol i životna dob nemaju značajan uticaj na količinu izlučene mokraće, mada može biti blago smanjena kod starijih osoba što je posledica starenja bubrega odnosno smanjenja broja nefrona (funkcionalnih jedinica bubrega). Povećanja količine mokraće javlja se u brojnim bubrežnim i vanbubrežnim oboljenjima.
- Učestalo mokrenje može biti bez ili sa porastom dnevne količina mokraće - objašnjava profesor dr Rajko Hrvačević, internista nefrolog iz poliklinike `Intertim`, koji je gotovo dve decenije bio načelnik dijalize i transplantacije u Vojnomedicinskoj akademiji. - Učestalo mokrenje bez povećanja količine izlučene mokraće javlja se obično kod infekcija mokraćnog trakta, kamenaca u bešici i završnim delovima mokraćovoda, uvećanja prostate i tumora mokraćne bešike.
Kada su u pitanju bubrežne bolesti povećana količina mokraće je karakteristična za hronične upalne bolesti bubrega (glomerulonefritisi, tubulointersticijumski nefritisi) ili druge bolesti (metaboličke, nasledne, toksična oštećenja) koje dovode do strukturnih oštećenja bubrežnog tkiva. Povećana količina mokraće nastaje kao posledica oslabljene sposobnosti bubrega da koncentriše mokraću. Vrlo često ovi bolesnici imaju učestalo noćno izmokravanje, a mokraća je obično skoro bezbojna, a ne žućkasta kako je to normalno. Preterano mokrenje može da se javi i kao posledica Barterovog i Gitelmanovog sindroma koji se karaterišu oslabljenom reapsorpcijom natrum hlorida u bubrežnim kanalićima.
- Od vanbubrežnih oboljenja do preteranog mokrenja najčešće dovode šećerna bolest i dijabetes insipidus - ističe dr Hrvačević. - U prvom slučaju povećana količina mokraće je posledica visoke koncentracije šećera u mokraći, a u drugom slučaju ona je posledica smanjenog izlučivanja antidiuretskog hormona iz hipofize (hormona koji reguliše količinu izlučene mokraće) i neadekvatnog odgovora ćelija bubrežnih kanalića na delovanje ovog hormona. Za ovu bolest je karateristično izlučivanje više litara mokraće dnevno. Ređe, preterano mokrenje može biti posledica psihičkog poremećaja odnosno tzv. psihogene polidipsije koja se karakteriše povećanim dnevnim unosom tečnosti.
U svakom slučaju, svaka promena u učestalosti mokrenja i količini izlučene mokraće koja nije posledica pojačanog uzimanja tečnosti ili sredstava koji pospešuju izmokravanje (diuretici, kafa, čaj, alkohol), zahteva pregled i uzimanje osnovnih laboratorijskih analiza, kao i ultrazvučni pregled bubrega i mokraćnog trakta. Treba imati u vidu činjenicu da ovi poremećaji iako ne deluju uvek kao alarmantni mogu biti prvi simptomi vrlo ozbiljnih oboljenja bubrega i mokraćnog trakta, ali i brojnih vanbubrežnih oboljenja.
Lečenje
Ukoliko preterano mokrenje nije praćeno adekvatnim unosom tečnosti može da se javi dehidratacija ili preteran gubitak tečnosti. Posledično dolazi do smanjenja krvnog pritiska ali i gubitka elektrolita, pre svega kalijuma što između ostalog može da dovede do ozbiljnog poremećaja srčanog ritma. Lečenja preteranog mokrenja podrazumeva lečenje bolesti koja je do njega dovela.
B. Laćarak |
|
|
|
|
