|
 |
|
Samopouzdanje olakšava muku
Hronični i bol duše |
|
Thinkstock
|
Hronični bol definisan kao neprijatno, individualno i emocionalno iskustvo vezano za bolest koja dugo traje, menja psihu čoveka koji trpi. Kako čovek može sebi da pomogne da ojača u teškim okolnostima? Dugo trpljenje bola narušava kvalitet života bolesnika, ali i onih koji žive u njegovom okruženju? Na koje načine porodica može da pomogne, ali kako i sebi da olakša život? Kada pacijent treba da se obrati stručnjaku i zašto se pomoć psihologa čak preporučuje?
- Svako bol oseća i doživljava drugačije. Reč bol ima svoje poreklo u latinskom jeziku „poene” što znači kazniti. Sve bolesti su veza organskih i psiholoških faktora. Treba lečiti osobu, a ne bolest. Trećina bolesnika odlazi kod lekara zbog psihološkog poremećaja koji ima ogransku manifestaciju. Ukoliko neko ima veću sposobnost prilagođavanja, onda je i u stanju da se nosi sa manjim ili većim stepenom fizičkog ili psihološkog bola. Međutim, ukoliko ne može da prihvati bol i još više zapada u apatiju, može da dođe do psihosomatskog razboljevanja - objašnjava Dragana Jovanović Boka, transakcioni psihoterapeut Savetovališta za brak i porodicu Centra za socijalni rad u Novom Sadu.
Zato je potrebno, kaže naša sagovornica, razumeti opšte funkiconisanje organizma, strukturu ličnosti, identifikovati zašto se bol baš javlja na određenom mestu, na primer, kod bola kičme fizioterapija će olakšati bolove, ali ako osoba ne promeni svoj način života, bolovi će se ciklično ponavljivati, pojačavati, da bi u finalnoj fazi doveli do hroničnog bola koji, nadalje izaziva mnoštvo drugih. Promena na površnom nivou može biti lakša za osobu koja trpi bol, dok promena načina života, izgrađivanja prijateljskih veza, novih odluka teži je put, ali donosi bolji kvalitet života, pa će i bol biti podnošljivija.
Stop samosažaljenju
Kako ljudi koji ustaju sa bolom, zapadaju u depresiju zbog dugog trpljenja, mogu da ojačaju psihu i telo, pitamo?
- Važno je da osoba prihvati sebe i svoja osećanja, da prestane da se okrivljuje ili optužuje druge za svoje stanje. Ponekad neke stvari u životu nisu fer. Iako će bol privremeno oganičiti normalno funkcionisanje, potrebno je da osoba ipak zadrži neke svoje aktivnosti u skladu sa mogućnostima. Da se izbori sa osećanjem samosažaljenja, i izađe iz izolacije. Kad je čovek previše zaokupljen sobom i bolom, on će biti strašniji i nepodnošljiviji. Pokušajte da ne razmišljate previše o svom bolu, već se uključite u aktivnosti koje će vam doneti radost: šetajte, družite se sa pozitivnim ljudima, idite u prirodu, posetite izložbu, pogledajte dobru predstavu u pozorištu...
Pomoć bližnjih
Porodica često predstavlja oslonac u procesu podrške osobi koja trpi fizičku i psihološku bol. Kvalitet podrške i pomoći često se menja u zavisnosti od faze razvoja bolesti. Na početku razboljevanja mobilišu sve snage da pomognu, često ga prezaštićujući i ne dozvoljavajući mu da učestvuje u porodičnim aktivnostima. Međutim, ako proces bolesti dugo traje, porodični resursi se troše i pojavljuju se ambivalentna osećanja. Sa jedne strane postoji želja da se pomaže i dalje, intenzivno, iz osećanja ogovornosti ili ljubavi prema osobi koja trpi, ali se može javiti i osećanje nemoći, ljutnje i besa prema „sudbini” ili profesionalcima koji su u sistemu pomoći (lekare, psihijatre, psihoterapeute,...) Moguće je da se pojavi i osećanje tuge. Onaj ko trpi hroničnu bol, kreće se u začaranom krugu, iako želi da misli i radi nešto drugo, ne učestvuje ni u onim aktivnostima za koje je sposoban, nego je fokusiran na svoje stanje, a pošto je proces često dugotrajan onda odustaje, zapada u tešku apatiju, čime još više uvećava psihološku bol i osećanje nemoći. Dopustite da učestvuje u dnevnim aktivnosti, jer uvek nešto mogu da učine za sebe i ostale, čime će sačuvati minimum samopošovanja. Podržite ga da istraje u traženju rešenja ili olakšavanja bolnog stanja. Jako je važno da se se članovi porodice pobrinu i za svoje potreba da bi imali energije za podršku - savetuje psihoterapeut Dragana Jovanović - Boka.
Stručna reč
Poželjno je u ovakvim situacijama potražiti i pomoć stručnjaka, da bi se, pre svega, razumeo uzrok poremećaja. Bolest počinje smetnjama u energetskom polju. Živo biće čini energetsko polje, svest, inteligencija i sposobnost za ozdravljenje i obnovu. Ljudi imaju kapacitet za promenu koja će dovesti do izlečenja, ili bar poboljšanja stanja psihe i tela. Ponekad je rešenje za ozdravljenje - psihoterapija u kombinaciji sa medikamentnom terapijom. Treba i da nauči kako da koriguje loša uverenja o sebi, drugima, da imenuje svoje telesne senzacije (glavobolja, pritisak u grudima, stezanje grla...), svoje emocije. Psihoterapija podstiče razvoj telesnih kapaciteta raznim tehnikama: disanja,relakasacije, povećanja svesnosti, podsticanja emocionalnog pražnjenja, opuštanja hronične muskularne tenzije i blokiranih osećanja. Tako može da vrati poljuljano samopouzdanje i lakše prevaziđe svoj bol.
Željka Radulović |
|
|
|
|