|
 |
|
Najteže je biti srećan
|
Dve suprotnosti sadržane u jednom čoveku. Profesor doktor Jovan Vasiljević već 40 godina secira leševe, trudeći se da odgovori na pitanje koje ožalošćene intrigira: zbog čega je neko umro. Za sve to vreme on uživa u svemu što radi sa preciznoišću časovničara i predanošću bogoslova. Toliko je dobar u tom drugom da je postao predsednik Udruženja hedonista. Tako je i poneo dve titule patologa i hedoniste. Nema čudnijeg i u isto vreme normalnijeg spoja. Sumornu stranu nadomešćuje lepotom, na mnogo tuge dodaje mnogo radosti, na nesreću sreću, na suze osmeh...
Da li je prof. Dr Jovan Vasiljević u tom smislu privilegovan?
- Na neki način da - odgovara u razgovoru za „Bilje i zdravlje”.- Ne može svako biti hedonista. Hedonizam je zapravo izbor stila življenja u kome pokušavate da sve stvari koje radite dovedete do perfekcionizma. S druge strane perfekcionizam donosi neizmerno zadovoljstvo. Mada, može se, naravno, postaviti pitanje ko su odabrani. Ko je odmerio, procenio, odlučio da samo pojedini ljudi mogu biti hedonisti. Da li njih opredeljuje za to inteligencija, lepota, stil, poreklo...
o Ko, po vama može da bude hedonista? Ko ima dobre prerdispozicije?
A ko nikako ne može ?
- Moje mišljenje jeste da hedonista mora biti inteligentan, emotivan, raznovrstan, studiozan, pametan, uspešan. To je ona osoba koja se razlikuje od drugih ljudi, toliko da čak mora imati i viziju. Mislim da hedonisti ne mogu biti glupi, primitivni, površni, sujetni, uobraženi... To onda nije hedonizam.
o Imaju li hedonisti neko osnovno pravilo, tipa ne započinji dan bez nekog užuvanja?
- Da. Hedonisti imaju sitne, male navike, slatke svakodnevne stvari koje treba podići na viši nivo. Jutarnja kafa, čitanje novina, TV, razni drugi događaji... Mi na jedrenju počinjemo dan ovako: najpre se umijemo, a zatim popijemo lozu i pojedemo sveže smokve.To je naš ritual. To je za nas hedonizam, naše uživanje.
o Da li vi kao hedonista radite u životu stvari koje ne želite da radite?
- Trudim se da to radim što manje. Pokušavam da ne podstičem sebe da radim ono što ne volim, kao što su, na primer, sastanci, sedeljke, žurke, prazan hod uopšte i ono što se danas u žargonu zove blejanje.Ima mnogo pametnih i kreativnih stvari koje mogu da se rade i prava je šteta što ogromna količina mladog sveta bleji i tako ispunjava svoje dragoceno vreme.
o Da li ste prvo postali patolog pa hedonista, obrnuto ili se u isto vreme rodila potreba za nekom ravnotežom?
- Mislim da sam prvo bio hedonista pa patolog. Živeo sam jedno vreme u Parizu, a posle sam svakog leta radio tamo na hirurgiji. Moj otac bio je uspešan hirurg, prvi školovani hirurg u Jugoslaviji koji je završio kod čuvenog Majkla de Bejkija u Hjustonu, i svi su, logično, očekivali da ja krenem njegovim stopama. Ja sam, međutim u Gradu svetlosti počeo intenzivno da se provodim. Posle nedelju dana bio sam umoran, posle dve nedelje jako umoran, a posle mesec dana mrtav umoran i došao sam u sitaciju da moram da izaberem da li ću da se provodim ili da radim. Izabrao sam da se provodim. Kada sam se vratio u Beograd tražio sam neki posao koji mi omogućava da izlazim. Našao sam patologiju - službu bez dežurstava. Odmah sam je prihvatio. Nije mi krivo, jer sam napravio uspešnu karijeru.
o Da li treba hrabrosti da bi neko postao patolog?
- Hrabrosti možda ne, ali ludosti, da. Patologija je ozbiljna specijalizacija malo cenjena kod nas, možda zato što je neshvaćena iako danas u svetu predstavlja glavnu dijagnostičku granu medicine. Svaka čast skeneru, ali tek posle obdukcije dobije se prava analiza i uzrok nečega. Patolozi kod nas rade u teškim uslovima, ne cene nas, nismo dobro plaćeni, radimo u podrumu gde nema dnevne svetlosti i niko ne ceni to što radimo. Svi znaju ko je najbolji hirurg, ginekolog, onkolog, a niko ne zna za patologe. Ali, to morate da prihvatite i da se trudite da napravite ravnotežu sa ostatkom života, da budete u ravnoteži, da imate i razvijate durge talente, i da uživate u njima.
o Šta vam je bilo na umu kada ste upisali patologiju?
- Bilo je to 1976. godine , tada smo počeli da stažiramo i sećam se da su nas prevarili. Rekli su nam da nemamo pravo na godišnji. Radili smo celo leto u lošim uslovima i bilo nam je grozno.
o Kako vam je izgledala prva obdukcija?
- Obdukcija je neprijatna stvar. Svesni ste svega: da je pred vama mrtav čovek koji je do skora bio živ. I čudan vam je taj trenutak. Taj prelaz. Iz živog u mrtvo. Razmišljate o mnogim stvarima tada, najčešće o onima o kojima retko razmišljate. Ali više od svega najčudniji je odnos članova porodice koji ne shvataju da je obdukcija važna stvar. Da ona može i mora da odgovori na pitanja koja njih muče, a to je suštinsko pitanje, zašto je taj neko umro. Na ta pitanja mi dajemo odgovor. Patologija je važna grana koja može da ukaže kod, recimo, žena koje su izgubile decu zbog čega se to dogodilo i šta je potrebno da ona uradi da bi se izbegla nesreća kod druge trudnoće, na primer.
o Vi se susrećete sa smrću svakodnevno. Da li je ta činenica promenila vaš odnos prema smrti? Da li se bojite smrti?
- Da, česti susreti sa smrću promenili su moj odnos prema toj najizvesnijoj od svih izvenosti na svetu. Ona je posle niza godina postala normalna, svakodnevna, stalna pojava. A to, zapravo, smrt i jeste. Zamislite samo koliko ljudi dnevno umre na planeti. Zamislite samo koliko drugih živih bića umre na planeti?! To je zastrašujuća brojka, ali i s druge strane toliko učestala i brojna da mora postati normalna. Posle toliko godina rada prestao sam da se bojim. Smrt je za mene svakodnevica.
o Kako ste to postigli?
- Jednostavno, postanete otporniji, ne neosetljiviji kao što se misli. Nego postanete imuni na tugu zbog smrti. Od toga niko nije pobegao. Niti će. I tako to prihvatate. Istorija nas, između ostalog, uči i da je najveći ljudski strah - strah od smrti. Od egipatskih faraona, preko Rimskog carstva, do današnjih dana jednostavno najveći strah je smrt. Čovek je pokušavao da pobegne od nje religijom , ali nije uspeo. Ako niko nije dokučio šta je iza - onda je pametnije da se život iskoristi na najbolji mogući način.
o Da li ste za stolom za kojim radite shvatili druge dimenzije života....? Šta je, uopšte, život za vas?
- Za mene je život čudo. To je sigurno najlepša i najčudesnija pojava koja se dogodila u svemiru. Iz nežive prirode - nastao je život. To je čudesno! Ali, nažalost, kao i sve što ima svoj kraj, pa čak i sunce, i čovek je smrtan. Ima svoju konačnost i kao takav treba da prihvati ovaj život sa više radosti.
o Da li ste nekog naučili da uživa? Da li se to može naučiti?
- Da, mislim da sam uspeo da nekoga naučim ili sam bar uticao da počne da uživa u svemu oko njega i u njemu. Ali moguće je to samo sa onima koji su multivalentni i otvoreni za najrazličitije uticaje. Nije moguće uticati na zatvorenu osobu sa uzanim vidicima. Recimo, moji studenti su mahom hedonisti. Učio sam ih medicini i hedonizmu. Oni su rasuti po celom svetu od Kanade, Amerike, Engleske, Nemačke, Malte i uživaju u poslu, porodičnom životu, sportu, ljubavi, deci...u svemu.
o Zašto ljudi ne žele ili ne umeju da uživaju u životu?
- Možda je ružno reći, ali da, ima ljudi koji ne umeju da uživaju u životu. Oni su prosto uskraćeni, emotivno, intelektualno, pokretom, mislima, duhom...Oni ne umeju da svoj život stave u tu harmoniju, da pokušaju da naprave tu vagu sa više tasova. S druge strane i današnji svet je jako težak. Čovečanstvo ide ka potpuno novom obliku eksploatacije. Ide ka robovlasničkom odnosu. Po mom mišljenju, mi danas nemamo ni vremena ni para ni želje da izlazimo, ne čitamo ni knjige, ne viđamo se sa prijateljima, čak i ljubav vode putem neta. U takvim okolnostima nemate baš mnogo mogućnosti da razvijate hedonizam. Verujem da bi bilo više hedonista kada bi ljudi imali više uslova. Ne znam...
o Da li smatrate da je ljudima bliža patnja nego radost i da oni uvek biraju ovo prvo?
- Ljudi se rađaju kao pozitivna, otvorena bića koja su, izgleda, u mogućnosti da uživaju, ali im život to ne dozvoljava. Svet je prepun sukoba, gladi, ratova, bolesti, ubijanja. Tu je i kapitalizam koji melje sve i degradira čoveka praveći od njega mašinu i zatirući u njemu emocije i potrebu za lepim. On nam ubija pravo na slobodu, na demokratiju i iznad svega on briše naše pravo na izbor. A ako nam oduzmu pravo na izbor - pitanje je šta od čoveka ostaje. Moramo da se do poslednje kapi krvi borimo da se to ne dogodi.
Duša
o Da li verujete da duša ne umire?
- Ako je duša intelekt, emocija, osećanje, onda je ta vrsta energije koja postoji i koja ne može biti uništena ali koja je možda još za nas nemerljiva. U trenutku smrti, verovatno, oslobađa se i u tom kontekstu ne umire. Ja lično ne verujem u zagrobni, onostrani život. Kao lekar, tražim dokaz za to. Dok smo kao studenti radili obdukcije često smo razgovarali i pokušavali da odgonetnemo da li je duša još tu. Da li je taj mrtav čovek ispustio svoj poslednji dah. Čak smo vertovali da možemo da uhvatimo taj dah i da ga stavimo u konzervu. Smatrali smo da je bilo bolje da se čovečanstvo posvetilo poboljšanju čovekovog položaja uopšte nego što se okrenulo raznim obećanjima o životu posle smrti.
Vrhunac
o Šta je za vas vrhunac uživanja?
-Ima jedna scena u filu „Njujork, Njujork” sa Lajzom Mineli i Robertom de Nirom kada ga ona pita u čemu uživa a on odgovara: Kada sviram muziku koju volim, kada pijem piće koje volim i kada sam sa ženom koju volim...To je to to. Moj ideal ili sazvučje. Sve se skupi u jednom. Sve je zažeto, sabijeno u jednom. To je zaokruženje. Ako neko uspe da svoje ljubavi, zdravlje, posao, uspeh, muziku, da sve to izbalansira, to je onda vrhunac...Istovremeno, to je veoma teško uraditi jer treba sve usaglasiti...
Dijana Dimitrovska
|
|
|
|
Za „Bilje i zdravlje” govore
Katarina Gromilić, balerina
Prof. Dr Jovan Vasiljević, patolog
Aktuelno
Voćna vina
Mogućnost za zaradu?
Fitoterapija
Travarka sa Fruške Gore
Hajdučica čuva zdravlje žene
Lečenje biljem
Biljem pobedi komarce!
Darovi prirode
Lipa
Ordinacija
Šta ako krpelj ubode?
Što pre u ambulantu!
Srčana insuficijencija
Kad srce počne da popušta
Prehlade nerava glave
Što dalje od promaje!
Anestezija - kako i kad?
U snu i bez bola
Očne bolesti
Sačuvajte „ogledalo duše”
Limfedem
Otečenost umiruje masaža
Tehnika pasivnog izdaha
Otklanja mucanje
Psihologija
Pitanja i odgovori
Može li se živeti bez straha?
„Zamke" za tinejdžere
Oprez, deca imitiraju VAS!
Ishrana
Kasne prolećne gljive
Ne ubija gljiva već neznanje
Recepti
Trpeza za krvnu grupu „AB”
Apiterapija
Manuka med
Alternativa
Feng Fu
Hladno pozitivan stres
|
