|
|
Miomi retki pre 25. godine
|
|
Dr Višnja Galogaža, Foto: Nikola Fifić
|
Miomi materice su najčešći tumori materice i čine 95 odsto svih benignih tumora genitalnog trakta žene. Uzrok nastanka mioma je ostao nepoznat. Zna se da je rast mioma, nakon njihovog nastanka podržavan estrogenom i progesteronom, ženskim polnim hormonima, što znači da zavisi od funkcije jajnika. Nikad se ne javljaju pre puberteta, retki su pre 25. godine, a u 90 odsto slučajeva nastaju između 30. i 50. godine života. Svaka četvrta žena posle 35. godine, što je oko 25 odsto, ima miom.
- Pored godina, pozitivna porodična anamneza (majka, sestre) povećava rizik za njihovu pojavu. Tu su i gojaznost, jedenje crvenog mesa u većim količinima, smanjena ishrana voćem i zelenim povrćem, pijenje alkohola. Kod žena posle menopauze nema novog stvaranja mioma, a već postojeći, usled smanjene produkcije estrogena smanjuju se i iščezavaju. Neki miomi rastu brzo, neki sporo, neki se ne menjaju. Mogu biti mikroskopskih dimenzija, do veličine glave odraslog čoveka, pa i veći, a mogu težiti i do nekoliko desetina kilograma. Veoma su važni redovni godišnji, kontrolni pregledi, pravovremeno i adekvatno lečenje, otkriti miom dok ne dostigne značajne dimenzije (5-6 cm),a ukoliko se postavi dijagnoza mioma, koji se prati, lekar će savetovati i češće kontrole, obično na 4-6 meseci - objašnjava za „Bilje i zdravlje” dr Višnja Galogaža, specijalista ginekologije i akušerstva Klinike za onkološku hirurgiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Simptomi
Miomi u većini slučajeva ne izazivaju tegobe, ne daju nikakve simptome, te žena nekad i ne zna za njihovo postojanje. Oboljenje se slučajno otkrije pri pregledu. Simptomi se mogu razvijati postepeno, sporo kroz nekoliko godina, ili brzo, naglo za nekoliko meseci, a najčešći su:
1. Abnormalno krvarenje. Oko 50 odsto svih mioma izaziva jako i/ili produženo menstrualno krvarenje koje traje od 8-14 dana, čak i duže. Usled krvarenja može doći do anemije
2. Bol u donjem delu stomaka, karlici, krstima, nogama. Miomi vrše pritisak na mokraćnu bešiku i mokraćovode i izazivaju učestalo mokrenje, ili nemogućnost izmokravanja, cistitis. Zbog pritiska na creva javlja se opstipacija, ili stalni nagon za stolicom
3. Bolovi mogu da se jave ako submukozni miom na peteljci sprečava oticanje menstrualne krvi; ako dođe do torzije, uvrtanja peteljke supseroznog mioma; ako u miomu nastane nekroza; ako miom brzo raste (npr. u trudnoći) dolazi do bola, zbog rastezanja kapsule
4. Uvećanje stomaka (pogrešno protumačeno kao trudnoća ili povećanje telesne težine)
5.Povećanje telesne težine
6.Bol pri seksualnom odnosu
7.Reproduktivni problem: Miom treba da se odstrani pre trudnoće.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu detaljno uzete anamneze bolesti (lične i porodične), tegoba i ginekološkog pregleda. U slučaju obilnog krvarenja i kada postoji sumnja na zloćudni proces na sluznici materice vrši se eksplorativna kiretaža materične duplje sa slanjem materijala na histopatološki pregled. Rade se i laboratorijske analize, da se otkrije anemija, upale, drugi tumori, ili oboljenja. U nekim slučajevima je potrebno uraditi dopunsku dijagnostiku.
Lečenje
Miomi mogu biti hirurški odstranjeni, ceo uterus može biti odstranjen, mogu se dati lekovi koji će privremeno smanjiti miome. - Za smanjivanje obimnih menstrualnih krvarenja, anemije, bola, koji su uzrokovani miomima koriste se lekovi, ali oni ne dovode do smanjivanja mioma.
Operacija
Odstranjivanje mioma (miomektomija), može se izvršiti laparoskopski(kada miom raste ka trbušnoj duplji), ili kroz vaginu, (histeroskopski - kad miom raste ka materičnoj duplji), ili abdominalnom incizijom, u zavisnosti od toga gde se miom nalazi i koliki je. Kod uklanjanja mioma sačuva se materica u celini i to čini trudnoću mogućom. Histerektomija, odstranjivanje cele materice, radi se kod pacijentkinja koje imaju ozbiljne tegobe koje dugo traju, a ostvarile su reproduktivnu funkciju. Odstranjenje klinički zdravih jajnika sa matericom radi se u menopauzi kada bolesnica to izričito želi ili zbog rizika nastanka malignih tumora jajnika. U toku trudnoće miomi se ne diraju, osim ako ne prave komplikacije (uvrtanje, nekroza, degeneracija, upala). Histerektomija ili miomektomija neposredno posle porođaja vrši se kada miomi uzrokuju po život opasne komplikacije (krvavljenje, febrilno stanje zbog degenerativnih promena unutar mioma...) - kaže dr Višnja Galogaža.
NEINVAZIVNE PROCEDURE
- Bilo da su medikamntozne, minimalno invazivne ili neinvazivne, miomi mogu ponovo da rastu, sem u slučaju kada se učini histerektomija, tj.odstrani cela materica. Široko se promovišu razni alternativni tretmani u lečenju mioma, kao što su specifični načini ishrane, konzumiranje raznih enzima, vitamina, hormonske kreme, homeopatija. Za sada, ne postoje naučni dokazi, koji potvrđuju efikasnost ovih tehnika.
Željka Radulović |
|
|
|
Poznati o zdravlju
Iva Obradović, veslačica Lazar Trifunović, homeopata
Fitoterapija
Majski darovi prirode Lekovi sa livade
Jagode: Lepe i zdrave
Aktuelno
Berba lekovitog bilja Sladak život od kamilice
Psihoneuroimunоterapija Misli dobro, živi zdravo
Alternativa Bolesti vlasišta Sedam biljaka za zdravu kosu
Tehnika "Pristup svesti" Podmladite se spolja i iznutra
Ridiger Dalke u Beogradu Bolest kao govor duše Ordinacija
Venska tromboza Svaki rez - rizik
Krvni sudovi Hrana, rekreacija, molitva
Zujanje u ušima(tinitus) Šta ometa prijem?
Ishrana Recepti za „A” krvnu grupu Pun tanjir bez mesa
Nedostatak elemenata Magnezijum traži čokoladu
Šta da jede školarac ? Meni bez slatkiša
Deca Uticaj tipa roditelja na razvoj Strog tata, povučeno dete
Lepota Zaštita kože od sunca Da zraci gode, a ne škode Rekreacija Vežbanje u prirodi Ojačate telo na svežem vazduhu
|