Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 263
aktuelno izdanje
Eliksir zdravlja je u svakom od nas
Dr Lazar Trifunović (46) bio bi samo jedan od mnogih lekara u nekoj od zdravstvenih ustanova Novog Sada da pre petnaestak godina nije krenuo "putem kojim se ređe ide". Kad je posle završenih studija otišao u Indiju gde se prvi put upoznao sa homeopatijom, ajurvedom, jogom i sida medicinom, znao je da njegov život više nikad neće biti isti. Kako i sam potiče iz lekarske porodice sve godine boravka i učenja u Aziji, Africi i Južnoj Americi trudio se da sklopi "medicinski mozaik" spajajući znanje iz klasične i novopečena iskustva iz tradicionalne medicine. Oni koji kojima je pomogao da izleče dušu, smatraju ga velikim mistikom, altruistom i humanistom, a skromnost, smirenost i istrajnost samo su neke od vrlina koje ga krase. Jedini homeopata u Srbiji koji je završio homeopatski fakultet (Vestminster univerzitet u Londonu) i član stručne komisije za tradicionalnu medicinu Ministarstva zdravlja Srbije, mir je, posle dugih putovanja, našao je na Fruškoj gori.

*Prof. dr Vladeta Jerotić za vas kaže da ste svetski i kosmički putnik. Kada je i kako počelo vaše putovanje u "središte duše"?

- Teško je reći tačno kada otpočinje naše putovanje unutar sebe. To je putovanje na kojem se suočavamo sa našim bićem, našom dušom, sa onim što zapravo jesmo. Meni se to desilo tokom putovanja po Aziji, Africi i Južnoj Americi na koje sam krenuo tražeći sebi leka. Ne za fizičku bolest, već za nemire koji su divljali u meni. Tokom tih putovanja shvatio sam da se uzrok svih naših unutrašnjih nemira uvek krije u nama, a ne spolja kako obično mislimo. Zato, ako želimo da smirimo te nemire moramo otpočeti putovanje u "središte duše".

*Iskustva sa tog putovanja saželi ste u knjigu "JA ili ja, ko sam ja?", za koju kažete da je svedočanstvo o jednom učenju. O kakvom je učenju reč?

- To je učenje o čoveku i njegovom životu. Ništa od onog što je napisano u knjizi nije moje znanje, već moje shvatanje tradicija i raznih učenja koja sam sakupljao na različite načine. Sretao sam se i pričao sa ljudima iz svih domena, sa svih meridijana. Posećivao razne škole, tražio interesantne knjige, boravio po svetim objektima mnogih religija, proučavao različita ezoterična učenja, tradicije i filozofije. Knjiga je rezime mog ličnog iskustva proisteklog iz nastojanja da svoj život iz totalnog haosa dovedem u relativni balans. To je priča kako sam iz očajnog stanja u kome sam mrzeo sebe svakog jutra kad se probudim, došao do toga da se budim srećan. I da mi za to ne treba poseban razlog, a imam mnoštvo problema, kao i svaki čovek.

*Knjigu nazivate i duhovnom zdravom hranom...

- Po ajurvedi mi ne jedemo samo materijalnu hranu nego i emotivnu, mentalnu i duhovnu. Danas kad smo zasuti nezdravom emotivnom, mentalnom i duhovnom hranom sa svih strana, od priča ljudi, preko dešavanja oko nas do medija neophodna nam je i zdrava emotivna, mentalna i duhovna hrana. Ova knjiga je to - zdrava hrana za dušu i prodaje se samo u radnjama zdrave hrane, a ne u knjižarama.

*U čemu pronalazite istinsku radost življenja?

- Jedna od najvećih duhovnih mudrosti koje sam čuo glasi: "Jednostavan život, visoka razmišljanja." Druga je "ljubi bližnjega svoga". A pod tim podrazumevamo sve ljude na svetu, životinje, biljke, ceo Univerzum. Ljubav prema svima i svemu je nešto što će nas ispunuiti srećom i vratiti mir u dušu. U modernom, egocentričnom društvu to nije lako, brojne su prepreke do toga. Da bismo prevazišli egocentričnost i krenuli put ljubavi prvo moramo upoznati sebe, našu suštinu, ono što jesmo.

*Koje putovanje je na vas ostavilo poseban utisak?
- Indija, Etiopija i Japan ostavili su najveći utisak na mene. Svaka od tih zemalja je priča za sebe, a moje iskustvo i njihovo doživljavanje je opet druga priča.

*Šta je bilo presudno da se vratite u rodni Novi Sad?
- Neobično iskustvo iz Perua. U okviru moje potrage za lekom koji će me isceliti učestvovao sam u šamanskom ritualu u kom sam se susreo sa duhom svete biljke. Poruka koju sam dobio od te biljke bila je da se moram vratiti da živim u mesto gde sam rođen. To iskustvo bilo je toliko snažno da sam posle toga počeo da razmišljam o povratku u Novi Sad, jer sam u to vreme živeo u Londonu. Širom sveta razni ljudi od kojih sam učio ukazivali su mi da nismo slučajno rođeni u određenom mestu i da nikad ne smemo zaboraviti šta nam je rođenjem dato, misleći pri tom na nacionalnost, religiju, tradiciju. Ipak, za povratak je bio presudan i moj unutrašnji osećaj. Kada su se u meni kockice složile i kada sam jasno osetio da je vreme da se vratim u Novi Sad, ja sam se vratio.

*Jesu li ljubav, vera i nada svetionici života?
- O tome je suvišno pričati. Svako ko ima malo veće životno iskustvo i ko je imao smelosti da se suoči sa sobom i životom morao je doći do tog zaključka. To sam shvatio kada sam boravio u nekima od najsiromašnijih krajeva planete. Ljudi tamo nemaju ništa sem ljubavi, vere i nade. To ih čini srećnim, ispunjenim i zadovoljnim i uvek su spremni da to podele sa svima.

*U našem nesvesnom, kažete, počinje svaka bolest. Da li je teško čoveka naučiti da želi sebi i drugima dobro?
- Rešenje za sve je da upoznamo sebe, da shvatimo ko smo i šta smo zapravo. Tada shvatamo da sve što radimo drugima radimo, ustvari, sebi. Pa, zašto bi radili nešto loše sebi?

* Čini se da mnogima nije lako da se odreknu ega?
- Ega ne treba da se odričemo. To je i nemoguće. Treba samo da ga postavimo na pravo mesto. Za ego važi isto što i za vatru: loš je gospodar, ali je odličan sluga. Ego treba da služi našem višem JA, našoj duši. On nije ništa drugo nego refleksija ili projekcija našeg višeg JA a toga nije svestan.
*Šta je danas najveća pošast čovečanstva?
- Zbog egocentričnosti i nepoznavanja sebe ljudi ponekad misle da mogu imati mnogo više nego što im pripada, mnogo više nego što su dali, pri čemu zaboravljaju na druge. Mislim da su pohlepa i neobraćanje pažnje na druge najveća pošast.

* Šta čovek pomisli kad se susretne sa veoma teškim oblicima pojedinih bolesti?
- Kada sam se prvi put sreo sa leproznim bolesnicima, videvši tu patnju, zahvaljivao sam se Bogu na svim svojim mukama. Koliko god one meni teško padale, u tom trenutku su izgledale toliko male i beznačajne da sam bio srećan što ih imam, a nemam lepru. Susret sa leproznim bolesnicima je toliko duboko iskustvo da je nemoguće da ne utiče na čoveka i da ga ne natera malo da razmisli o životu. I dan danas kad se setim toga, naježim se.

* Šta iz današnje perspektive smatrate eliksirom zdravlja?
- Eliksir zdravlja je ono za čim sam tragao po celom svetu, a na kraju ga našao u sebi. Kad upoznamo sebe, shvatimo da imamo mračnu i svetlu stranu, kao što svaka celina ima pozitivan i negativan pol. Prvo moramo da se suočimo sa mračnom stranom koja je zarobila našu dušu, a zatim i da je transformišemo. Njenom transformacijom oslobađamo i lečimo dušu i duhovne energije iz našeg božanskog dela, iz naše supersvesti koje su panacea, lek za sve bolesti.

* Vaša oaza mira i opuštanja je...
- Mir koji nalazim u sebi. Kada mi to nije dostupno iz bilo kog razloga, tu je priroda, Fruške Gora, neki manastir...


* Šta prednjači na vašoj listi životnih vrednosti?
- Ljubav, ali problem je što veliki broj ljudi zapravo ne razume taj pojam. Najbolje objašnjenje našao sam u knjigama američkog psihologa Eriha Froma. Koga zanima pročitaće, a ja bih dodao: "Ljubav je kad volite nekog ili nešto samo zato što taj neko ili nešto postoji..."

* Moto koji vas vodi kroz život je...
- Jednostavan život, visoka razmišljanja.


PROJEKCIJA

*Jedna od prepreka na putu samospoznaje je projekcija - optuživanje drugih za svoju nesreću. Kako se lišiti toga?
- "Upoznaj samoga sebe" je rečenica koja se provlači kroz različite epohe i civilizacije, a u kojoj se krije rešenje za prevazilaženje projekcije. Kad upoznamo sebe znaćemo da svi mi pored svetle strane imamo i mračnu. To je ono što Jung naziva senkom. Sve što ne volimo kod sebe, što nam se ne sviđa i sa čim ne želimo da se suočimo, guramo u senku. A sadržaj senke ima prirodnu tendenciju da izađe napolje. Ne želeći da se suočimo s njim, mi optužujemo druge za ono što je izašlo iz naše senke ne bi li time smanjili sopstvenu unutrašnju tenziju. Ako smo svesni svoje senke, znamo da nisu drugi krivi, već da smo mi odgovorni za sve što nam se dešava u životu.

UIMANJE I DAVANJE

*Jedno staro učenje kaže:"Nijedan čovek nije tvoj prijatelj, nijedan čovek nije tvoj neprijatelj, svaki čovek je tvoj učitelj..." Je li zaista tako?
-U potpunosti sam saglasan sa tim. Verujem da se svi sretamo da bismo jedan drugom nešto dali. Ceo Univerzum je sazdan na razmeni. Ne možeš dobiti nešto ni za šta. Međutim, to nije uvek očigledno i nije uvek u istoj srazmeri. Nekad dajemo više, dobijamo manje, nekad obrnuto. Na kraju, kad se svede račun uvek ispadne da sve što smo dali, to smo i dobili. Ta razmena se dešava tokom celog života sa svim ljudima koje sretamo, bili toga svesni ili ne.
Danijela Kljajić

Broj 263
Poznati o zdravlju

Iva Obradović, veslačica
Lazar Trifunović, homeopata

Fitoterapija

Majski darovi prirode
Lekovi sa livade

Jagode: Lepe i zdrave

Aktuelno

Berba lekovitog bilja
Sladak život od kamilice

Psihoneuroimunоterapija
Misli dobro, živi zdravo

Alternativa
Bolesti vlasišta
Sedam biljaka za zdravu kosu

Tehnika "Pristup svesti"
Podmladite se spolja i iznutra

Ridiger Dalke u Beogradu
Bolest kao govor duše
Ordinacija

Venska tromboza
Svaki rez - rizik

Krvni sudovi
Hrana, rekreacija, molitva

Zujanje u ušima(tinitus)
Šta ometa prijem?

Ishrana
Recepti za „A” krvnu grupu
Pun tanjir bez mesa

Nedostatak elemenata
Magnezijum traži čokoladu

Šta da jede školarac ?
Meni bez slatkiša

Deca
Uticaj tipa roditelja na razvoj
Strog tata, povučeno dete

Lepota
Zaštita kože od sunca
Da zraci gode, a ne škode
Rekreacija
Vežbanje u prirodi
Ojačate telo na svežem vazduhu