|
 |
|
Volim svoje mane
Zdravstveni bilten poznatih - Tamara Krcunović |
|
Tamara Krcunović
|
Priznajem da uloge biram. Ne delim ih na velike i male, ali se radije odričem zarade i komoditeta nego što bih prihvatila ispraznu. Ne zanimaju me brzo stečena popularnost i zarada, već da mi karijera traje celog života, da me, i kad budem imala 80 godina, ne napuste strogoća prema sebi i bar deo mojih sadašnjih ideala – govori Tamara
Piše: Mateja Vučković
Dečja maštanja zelenooke plavušaste devojčice da, kad poraste bude glumica, ostvarila su se.Tamara je, u svojoj 21, diplomirala na beogradskoj akademiji u klasi profesorke Gordane Marić i, već ima bogato internacionalno iskustvo. Dane odrastanja i rane mladosti provela je u Alžiru, služeći se ravnopravnona francuskim i srpskim jezikom. Sticajem okolnosti, pri kraju Tamarinog studiranja, na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti gostovali su profesori Nacionalnog konzervatorijuma dramskih umetnosti iz Pariza. Svidela im se ova nežna-snažna, samosvesna i ambiciozna devojka, sigurna u ono što želi i uporna da to ostvari. Pozvali su je u Francusku na usavršavanje.
- Nije prošlo ni nekoliko dana od mog diplomiranja, kada sam kao stipendista Francuske države otputovala u Pariz - objašnjava Tamara. - Provela sam dve godine studirajući, a onda u gradu svetlosti ostala još četiri radeći u njihovim pozorištima i nešto malo na filmu.
Tamara je pravi poliglota. Osim francuskog, vrlo dobro govori engleski, arapski i nemački, a želela bi, što znači da ni ostvarenje nije daleko, da nauči još i ruski, italijanski ili španski.
Uz neospornu darovitost, Tamara je imala i sreću da na samom startu profesionalne karijere «na daskama koje život znače» i to u zemlji čiji joj jezik nije maternji, odigra uloge koje njene koleginice priželjkuju godinama. Reč je o Lari iz «Staklene menažerije», Juliji iz «Romea i Julije», Nataši iz «Tri sestre», Beatriče iz «Mnogo buke ni oko čega»...
Trenutno je zaokupljena radom u televizijskoj seriji «Ljubav i mržnja» i pripremanjem predstave «bez teksta», koju radi s još troje svojih kolega za «Pozorište na Terazijama».
- Veoma se radujem toj predstavi, jer nije nalik ni jednoj dosadašnjoj, a ja volim da eksperimentišem, da se oprobavam u nečem novom- govori mlada glumica. - Osim toga, veoma mi je važno s kim igram. To moraju da budu kolege koji, kao i ja, smatraju da svojim radom, glumom, mogu nešto da promene, učine život boljim. Ili kolege koje su uvek spremne da ti daju dobar savet, da te svojim radom inspirišu, obogate nekim novim pogledom na svet, stavom, odnosom prema ljudima i radu. Priznajem da uloge biram. Imam «slab želudac» i ne mogu sve da prihvatim. Radije se odričem zarade i komoditeta, novih cipela ili tašne i parfema, nego da prihvatim bilo šta ili da radim nešto samo zato što se dobro plaća. Nebitno mi je da li je uloga «velika» ili «mala», jedino što od nje želim je da ima svoju poruku.
Priča Tamara da je ovakav odnos prema glumi oduvek imala i trudi se da ostane dosledna toj svojoj iskonskoj težnji.
- Ne volim ljude koji ne poštuju svoju profesiju, ma koja da je - dodaje. - Među kolegama s kojima sam radila i ovde i u Francuskoj, ima divnih, fascinantih glumaca, koji su neiscrpna inspiracija onima sa kojima rade. Istovremeno, to su ljudi koji sebi postavljaju visoke ciljeve, a s obzirom da i sama to činim, divno mi je da sa njima radim.
Kaže mlada glumica da je sama sebi najstroži kritičar, ustvari, ne štedi ni sebe ni druge, u težnji da ono što radi bude besprekorno.
- Ne zanimaju me brzo stečena popularnost i zarada, već da mi karijera traje celog života, da me, i kad budem imala 80 godina, ne napuste strogoća prema sebi i bar deo mojih sadašnjih ideala.
Ova mlada, samostalna i samosvesna žena ističe i ulogu prijatelja u svom životu. Kaže da im je odana «kao pas», da puno ulaže u to da taj odnos uvek bude takav kakav je. Pominje i svoja nedeljna družena u jednom beogradskom restoranu.
- Tu se gotovo svake nedelje uveče sastaje grupa žena različitih godina i profesija, koje u ćaskanju razmenjuju svoja životna iskustva i znanja. Nama, mlađim ženama i devojkama, ova saznanja mnogo znače. Sve žene o kojima govorim obrazovane su.Sve su uspešne u poslovima kojima se bave, ostvarene familijarno. Divne žene koje se ne eksponiraju mnogo, a od kojim toliko toga može da se nauči. Druženje s njima me neverovatno obogaćuje i nadam se da ću jednog dana i ja nekoj mladoj dami biti takav uzor.
Otkad zna za sebe Tamaru nisu nedostajali obožavaoci. Ali, onaj ko želi da osvoji njeno srce, " mora da bude duhovit i maštovit, ali i da ima dovoljno snage i ljubavi da je pusti da zadrži i svoj mali prostor".
- Svesna sam da imam mane, uostalom, ko ih nema - smejući se priča Tamara. - Međutim, moja najveća mana je što ja volim svoje mane i zbog toga ih teško otklanjam. A opet, bar po mom mišljenju, moja najveća vrlina je što volim svoje mane. Ipak puno radim na tome da ih «osvestim» i promenim.
Iz odrastanja u Alžiru, Tamara je kao esenciju, pokupila mirise i ukuse Arabije i Orijenta, tako da oni i danas odlučuju koji će krem za lice ili parfem da kupi, koje će začine da stavi u vrhunske kulinarske specijalitete koje priprema.
Preovlađuju oni s mirisom i ukusom jasmina, belog lotosa, narandžinog cveta, zelene smokve, pšenice... Vodicu od narandžinog cveta, kojom inače osvežava lice, stavlja i u voćne salate. Kaže da ima odličan i ukus i miris.
- Obožavam da kuvam i to jako dobro radim - bez lažne skromnosti kaže Tamara. - Sama sam sve naučila. Jednostavno, kuvanje me oduvek privlačilo. I sada, kad nemam šta da radim, čitam i isprobavam recepte. A imam gomilu kuvara iz celog sveta. Najomiljenija mi je tajlandska kuhinja. Mislim da je najženstvenija - blagog a snažnog ukusa. U njoj ima svih vrsta jakih začina - od zelenog, žutog i crvenog karija, preko soka limete do svežeg korijandera. Ali, sve te ukuse objedinjuje i ublažuje kokosovo mleko. Volim i francusku kuhinju i mnoga njihova jela sam naučila od najvećih francuskih kuvara, pravih umetnika. Tamo sam naučila i da uživam u kvalitetnim vinima. Moja omiljena su stara crna vina.
Tatin čaj
Dobar imunitet, održava, pre svega, tatinim čajem, koji svi u kući zovu «vradžbinom». Naime, Tamarin tata razne lekovite trave redovno kupuje od travara koji ih sam ubira, suši i pravi mešavinu za čaj. Niko od ukućana ne zna šta se u toj «vradžbini» nalazi, ali svakog jutra ih čeka skuvan i prohlađen čaj pomešan sa sveže ceđenim sokom od grejpfruta. S punim poverenjem piju ga i tokom dana, umesto vode.
Kondicione šetnje
Po prirodi zdrava, s manjim alergijama na kućnu prašinu, koje je poprilično savladala uz pomoć akupresure, Tamara priznaje da nije tip koji juri u teretanu ili trčanjem održava kondiciju. Zato se time ne opterećuje. Ali, voli plivanje, skijanje, tenis, brzo hodanje i šetnje. U stanju je, kako kaže, da i po osam sati hoda potpuno sama, ćuteći.
Ružina voda
Ovom vodicom Tamara redovno prska lice, kako bi osvežila kožu i obezbedila joj dovoljno neophodne vlažnosti. Ima i svoj jutarnji ritual. Tupfere za čišćenje lica svako veče natopi ružinom vodicom, stavi ih u zamrzivač preko noći i ujutru, kad se probudi, njima čisti lice. Hladni i osvežavajući, odlično su sredstvo za brzo buđenje.
Beli lotos
Miris belog lotosa mlada glumica prosto obožava. Prah ovog cveta, upakovan u male kesice, kao za čaj, kojih ima i kod nas, ubaci u kadu napunjenu vodom. Voda od jedne kesice postane bela kao mleko i veoma mirišljiva. Pola sata ili sat uživanja u ovoj vodi potpuno je opusti i ispuni prijatnim mirisom svaku njenu poru. |
|
|
|
U ovom broju:
Karfiol i prokelj
Bela ruža čisti jetru...
Vreme prehlada
Nijagara na vrh nosa...
Organska poljoprivreda
Tri bašte u jednoj...
Mala škola makrobiotike
U ritmu godišnjih doba...
Nega bebe
Vlaga gricka prepone...
Reumatske bolesti
Jesen budi žiganje...
Drveni ugalj
Stotinu ruku čađavog sunđera...
|