|
 |
|
Model po kojem smo vajani
|
|
Thinkstock
|
Koliko puta su vas roditelji ispitivali o porodici novih ljudi u vašem životu, bilo da su u pitanju prijateljstva ili emotivne veze. Iako su vam ta pitanja zvučala nametljivo, od odgovora na njih mnogo toga zavisi.
Psiholozi tvrde da svi imamo "šablon", odnosno da je baza naše ličnosti sazdana upravo od odnosa u primarnoj porodici. "Mikrosvet" u kojem se rodimo formira karakter, stavove, uverenja, navike, a kroz interakciju sa roditeljima i vaspitanje, usvajamo modele ponašanja, koji će kasnije biti osnova veze sa svim drugim ljudima.
Da li možemo "pobeći" od tog modela, da li smo u stanju da u zrelim godinama sagledamo greške naših roditelja i ne ponovimo ih na svojoj deci? Da li nas nesrećna okolnost da odrastamo bez jednog roditelja potpuno određuje, ili je moguće izgraditi jaku i stabilnu ličnost i onda kada su uzori izostali? I na kraju, zašto je toliko važno indentifikovati se sa majkom, ocem ili nekom zanačajnom drugom osobom, za čitaoce "Bilja i zdravlja" objašnajva psiholog i psihoterapeut Milica Zarin.
- Život u primarnoj porodici, kakva god ona bila, postavlja pozitivne ili negativne kriterijume za budućnost. Deca uče pomoću takozvanog “instrumentalnog učenja", koje se zasniva na principima klasičnog uslovljavanja, odnosno nagrade i kazne, kao i po principu “modela". To znači da će, bez obzira šta im se priča, oni imitirati reakcije i ponašanja roditelja. U odnosu na to kakvi su odnosi, dete će stvoriti pozitivan ili negativan odnos prema modelu, što znači da se identifikujemo sa roditeljem istog pola samo ukoliko imamo pozitivan stav prema njemu.
MAJKA I OTAC
U prvim fazama razvoja ličnosti majka ima najveći uticaj na dete i kroz kontakt sa njom ono stiče osnove poverenja u spoljni svet. Kako odrastaju, deca se više identifikuju sa istopolnim roditeljem, dok su u pubertetu najviše okrenuti vršnjacima kada se iskustva i uverenja dobijena u primarnoj porodici testiraju i preispituju. Kada to prođe lagano dolazimo do ličnih obrazaca koje prenosimo u svet odraslih i po kojima funkcionišemo u prijateljskim, poslovnim, emotivnim odnosima. Kakav će uticaj na nas imati majka i otac kao ključne figure zavisi od vaspitanja, socijalnog miljea, porodičnog okruženja i odnosa. Identifikacija sa istopolnim roditeljem ili nekom drugom važnom figurom dogodiće se samo ukoliko nam se dopada model. To znači da ćemo ili biti jako slični našim majkama i očevima, ili ćemo želeti da budemo potpuno drugačiji. Model koji smo gledali i usvajali prihvatićemo kao dobar jedino ako nosimo lepe uspomene, ako vrednosti i stavove koje su nam roditelji usadili vrednujemo kao kvalitetne i istinite. Istraživanja pokazuju da oba roditelja nisu preduslov za srećan život. Oni koji su dobijali ljubav i pažnju od značajnih "drugih" nemaju prepreke za ispunjen i skladan život, objašnjava naša sagovpornica.
ŽIVOT PO "MODELU"
Deca iz disfunkcionalnih brakova kao odrasli često ponavljaju porodičnu konstelaciju odnosa. Ponašamo se, dakle, onako kako smo naučili. To, međutim, može da se promeni, ali je najteže biti svestan da želimo promenu. Nije dovoljno samo reći “ja ne želim da budem kao moja majka", moramo znati konkretne razloge za takvu želju. Najbolje što možete učiniti za svoje dete, odnosno "model" koji se u praksi pokazao kao najuspešniji je forsiranje samostalnosti, podsticanje na odluke i izbore, stimulisanje deteta da samo dođe do rešenja. Ljubav, puno pažnje i podrške, uz doslednost i jasne granice. Slično je i sa brakom. Treba izbeći konkretne modele ponašanja koje ne želimo i jasno partneru to staviti do znaja. Neuspesi i teškoće jačaju mentalne kapacitete, uveravaju nas da se možemo izboriti sa problemima, što je jedini put ka zrelosti i sticanju samopouzdanja, i na kraju, ka srećnom i ispunjenom životu - kaže naša sagovonrica.
ZNAČAJNA "DRUGA OSOBA"
Identifikacija može da se desi i sa “značajnom drugom osobom" (ujak, tetka, stric, deka, baka...) kada dete odrasta bez majke ili oca. Dete se i tada može razviti u veoma jaku ličnost, jer porodica ne mora da bude “standardna" da bi bila garancija za razvoj stabilne ličnosti. Najvažnije je da dete nema loša iskustva iz okruženja u kojem je raslo, odnosno da mu je pruženo dovoljno ljubavi i pažnje.
ISKUSTVA IZ PSIHOLOŠKE PRAKSE
* Istraživanja su potvrdila da muškarci često biraju žene koje podsećaju na njihove majke, odnosno da žene privlače muškarci koji po osobinama podsećaju na njihovog oca, čak i kada nisu zadovoljni modelima iz porodice
* Ponavljanje obrazaca iz primarne porodice mnogo je češće kod osoba koje su trpele blaži ili teži oblik zlostavljanja, jer "po pravilu" ulaze u slične problematične veze
* Izbegavanje modela, na primer, "majke-žrtve" koja je potpuno podčinjena porodici dogodiće se samo kod ćerki kojima je falila majčinska ljubav
* Čak i kada ne želimo da budemo kao majka, odnosno kao otac, njihove modele funkcionisanja preuzimamo nesvesno, zbog čega ih je često moguće prevazići samo uz stručnu pomoć
* Previše ambiciozni roditelji, ali i oni koji prezaštićuju svoju decu imaju više šansi da odgaje dete koje ne želi da ponavlja model iz primarne porodice
* Prestrogo vaspitanje bez jasnih granica ili zanemarivanje dečjih potreba, odnosno preslab uticaj na dete, stvaraju pogodno "tle" za razvoj nestabilne ličnosti.
Jasna Jovanović |
|
|
|
Fitoterapija
*Hrastova sjajnica topi šećer
*Zeleni čaj uz hemoterapiju
Alternativa
*Do dijagnoze pogledom
*Kako dišeš tako živiš
Zdravlje
Prof. dr Slobodan Čikarić:
Psiha i rak nisu u vezi
*Polen besni kao nikad
*Koenzim Q10 od životne važnosti
Lepota
*Prolećna nega kože
*Mezoterapija skida salo
Psihilogija
*Probudite ljubav!
*Životna priča
Dušan Perović, lični i kondicioni trener
Posle pada pobednik ustaje
Povodom jubileja u 261. broju specijalni pokloni: 7 dana na Zlatiboru za dvoje, 2X2 vikenda za dvoje, vredne knjige, kozmetika....
|