|
|
Plovim stranim morima raširenih jedara
Na čaju sa ...Profesor doktor Nadežda Basara |
|
Profesor doktor Nadežda Basara
|
Uz ime prof. dr Nadežde Basare stoji duga lista referenci, koje su, jedna za drugom, samo nadograđivale njenu uspešnu karijeru. Kada je u biografiju upisala specijalizacije interne medicine i kliničke farmakologije, subspecijalizaciju hematologije i onkologije, njena karijera krenula je vrtoglavim usponom.
Od načelnice funkcionalne dijagnostike na Institutu za hematologiju Kliničkog centra Srbije stigla je do pozicije direktorke interne medicine u Malteser St. Franciskus bolnici u nemačkom gradu Flenzburgu, a nedavno i na mesto rukovodioca projekta "Onkološki centar NORD".
Ova ambiciozna dama beskrajne energije ne krije da uz nastavu koju drži studentima medicine Univerziteta u Kielu, svakodnevnog angažovanja u bolnici, posvećenosti porodici i nauci (objavila 108 naučnih radova i 70 publikacija), uvek nađe vremena za svakog ko joj se obrati.
Zahvaljujući dr Basari hematologija i onkologija su se u "Malteser St. Franziskus" bolnici poslednjih godina značajno razvile, naročito na polju transplantacije matičnih ćelija. Uspešnost transplantiranja od otvaranja Centra za transplantaciju u Flenzburgu je 90 odsto preživljavanja, a dr Basara je do kraja 2013. godine transplantirala više od 1800 pacijenata. Njeni pacijenti kažu da im nadu u život vrati već pri pomenu svog imena, uz srdačan osmeh i vedar duh...
*Transplantacioni centar je otvoren pre dve godine i zahvaljujući timskom radu postižete izvanredne rezultate? - U našem centru svi bolesnici sa hematološkim bolestima, pre svega leukemijama i limfomima, leče se u studijskim protokolima, za koje je potrebna "ulaznica". Naime, niko vas neće prihvatiti u evropskom protokolu, ako su vam rezultati lečenja loši. Rezultati mojih dosadašnjih lečenja, ne samo transplantacijom već i akutnih leukemija i limfoma, na najvišem su svetskom nivou, što je meni i centru u Flenzburgu omogućilo da budem deo timova u svim novim protokolima.
*Matične ćelije nazivaju se najmoćnijim ćelijama u organizmu čoveka. Zašto? - Matične ćelije se pre svega nalaze u ćelijama kostne srži i odgovorne su za sve ćelije u našoj krvi - eritrocite, leukocite, limfocite i trombocite. One su najmoćnije jer mogu da se razmnožavaju, dalje usmeravaju, ali i da same sebe stvaraju tj. samoobnavljaju. U proteklih 50 godina pokazano je da sve hematološke bolesti koje nastaju zbog bolesti matičnih ćelija, mogu da se izleče zamenom bolesnih novim matičnim ćelijama. Transplantacija sa matičnim ćelijama od srodnog ili nesrodnog donatora, kao i sa sopstvenim ćelijama standardna je terapija u Evropi više od 30 godina.
*Na čelu ste "Onkološkog centra Nord", koji objedinjuje sedam klinika na krajnjem severu Nemačke. Po čemu je specifičan? - Reč je o visokospecijalizovanom, multidisciplinarnom centru za lečenje hematoloških i onkoloških bolesnika koji obuhvata sedam bolnica sa akreditovanim centrima za organe: za rak dojke, rak debelog creva, rak želuca, rak jednjaka, rak prostate, rak ovarijuma, leukemije i limfome. Centar je specifičan po tome što je timski rad onkologa i hematologa, hirurga, radiologa, gastroenterologa, radioterapeuta i patologa izuzetno kolegijalan i konstruktivan. Svake srede se u 15,30 sati održava interdisciplinarna videokonferencija, gde se prikazuju, diskutuju i preporučuju terapije posebno za svakog pacijenta obolelog od raka.
*U Nemačku ste otišli 1997. godine, bez znanja nemačkog jezika...Šta vas danas prvo podseti na taj period? - Prvo se setim oduševljenja organizacijom posla, osećaja da sam postala deo izuzetno ambicioznog i uspešnog tima, ali i zadovoljstva da posedujem dovoljno kvaliteta, da timu imam šta da ponudim, neverovatne želje za novim saznanjima, sati učenja nemačkog jezika i organizacije kliničkog rada...
*Da li je bilo teško graditi karijeru u nemačkom "muškom" lekarskom društvu? Čime ste se izdvojili? - Znanjem i publikacijama, a s obzirom na to da nisam došla ni iz jednog nemačkog naučnog "klana", gde takođe postoji nerazumevanje i rivalitet, profesori koji su ocenjivali moj rad bili su oznali i objektivni, videvši da iza mene samo stoje rad i znanje. Više od objektivnosti mi nije bilo potrebno, tako da su mi se vrata nemačke akademske karijere brzo otvorila.
*Probili ste led, prva ste žena pravoslavne vere koja se našla na čelu jedne katoličke, i to malteške, zdravstvene ustanove. Znači li to da prave vrednosti prevazilaze podele po polu, nacionalnosti, boji kože i veroispovesti? - U Nemačkoj više takvih podela nema. Nemačka je postala demokratsko društvo u kome može svako ko ima kvaliteta, znanja i sposobnosti da postigne uspeh. Meni je važnije da sam "probila led" u medicini time što sam postala nemački profesor medicine, kao jedina doktorka koja je rođena, živela (do svoje 39. godine), školovala se i radila u jednoj zemlji iz jugoistočne Evrope, u Srbiji. Na svečanosti predaje profesure bila sam naročito ponosna na svoje poreklo.
*Stiče se utisak da nemate dodirnih tačaka sa Maltezerima u Beogradu? - Do nedavno nisam ni znala da postoje. Do sada nisu imali nikakve kontakte sa mnom, niti su na bilo koji način pomogli bolesnima koji su bili na lečenju u Flenzburgu. Čujem da je potpisan sporazum sa Ministarstvom zdravlja, koji nema nikakve veze sa lečenjem srpskih bolesnika u bolnici Malteškog reda u Flenzburgu.
*Imate bezgraničnu pokretačku energiju. Odakle je crpete? - Pre svega iz uspešnosti u lečenju malignih bolesti. Svaki pacijent kome spasem život ulije mi neograničenu pokretačku energiju koju ulažem u isti cilj: izlečiti leukemiju, limfom, sarkom, mijelodisplastični sindrom, aplastičnu anemiju, rak pluća, rak debelog creva...
*Šta čini formulu za "trajanje" u tako plodonosnoj karijeri i koji je moto koji vas vodi kroz život? - Od kako sam počela da radim, a posebno posle povratka iz Kanade 1987. godine, gde sam shvatila značaj redovnog praćenja stručne literature i novih naučnih saznanja i imala prve kontakte sa procedurom transplantacije matičnih ćelija, stalno sam čitala i objavljivala radove. Moto koji me vodi kroz život je: Izabrala sam posao koji volim i ništa mi ne pada teško, i dalje "plovim stranim morima raširenih jedara".
*Svaki napredak i uspeh zahteva i odricanja. Čega ste se najviše odricali gradeći tako uspešnu karijeru? - Za sve godine karijere najmanje sam se posvetila sebi, tako da nikad nisam bila u trendu sa novom modom, "in" detaljima, nije me interesovao "šoping" ni "markirana" odeća. U suštini, taj deo "ženskog" života nikad mi nije nedostajao, pa mi ni odricanje nije teško palo.
*Mislite li da je simbolika vašeg imena ujedno i vaša misija, da dajete nadu? - To ne mislim ja, već moji pacijenti.
*Kolega, koga ste doveli sa Uni - klinike u Minhenu za glavnog načelnika kaže da medicinske sestre poreklom sa naših prostora za vas kažu da ste kao ikona u Srbiji? - U Nemačkoj, a posebno u Minhenu, radi veliki broj naših medicinskih sestara koje su odlično školovane i veoma vredne, pa lako nalaze posao u Nemačkoj. Većina naših zemljaka čula je za mene i mnogi me konsultuju u vezi hematoloških i onkoloških bolesti.
*Na koji način vodite računa o svom zdravlju? - Iako mnogo radim, prosečno 12 sati dnevno, nađem vremena dva do tri puta nedeljno da šetam 30 minuta brzim hodom, plivam uveče zimi, vozim bicikl leti, hranim se na mediteranski način.
*Volite li da kuvate i koje vam je omiljeno jelo? - Obožavam da kuvam, mama me je naučila još kad sam bila u osnovnoj školi, tako da sam za vreme studija uz studiranje i celo domaćinstvo samostalno vodila i ništa mi nije bilo teško. Omiljeno jelo mi je pileći paprikaš sa noklicama.
*Šta vas uvek prvo podseti na detinjstvo? - Savamala i period kod babe i dede u Karađorđevoj ulici, slava na kojoj je tata uvek svirao, a gosti pevali do rane zore. Nikada nisam tako slatko spavala kao tada, posle slave i radovala se sutradan belom hlebu sa puterom i beloj kafi sa cigurom koju je baba postavljala.
*Vaše najtoplije utočište je... - Sunce, more, odmor u Baru, u Crnoj Gori i na Karibima.
*Osim medicine dr Nadežda Basara voli i... - Šopenove etide i nokturna u izvođenju moje kćerke, klavirske koncerte u izvođenju Sokolova i Kisina, Verdijeve opere...
*Svojim najvećim uspehom do sada smatrate... - Uspeh cele porodice u Nemačkoj.
Humanost
*Za pacijente iz Srbije koji dolaze na transplantaciju kod vas u Nemačku napravili ste značajan ustupak u finansijskom smislu? - Odrekla sam se obaveznog šefovskog dodatka za privatne pacijente koji dolaze iz Srbije, Crne Gore i Makedonije. Napravljen je i ustupak u obračunu lečenja, tako da smo jedina bolnica u Nemačkoj koja obračunava troškove za pacijente iz Srbije po DRG - sistemu, tj. na isti način kao i za nemačke pacijente. Sa ta dva ustupka srpskim pacijentima cena transplantacije je, ne samo u odnosu na ostale centre u Nemačkoj već i u Evropi, drastično smanjena.
Prijatelji za ceo život
*Šta vam se dopada u Flenzburgu, a čemu se uvek rado vratite u Beogradu? - Flenzburg mi se dopada jer leži u uvali na Baltičkom moru, pomalo podseća na Kotor, ali se nalazi na uzvišenju. Pravi je primorski grad, stalno je pun, leti se sa obale vide jedrenjaci u zalivu koje svaki pravi Flenzburžanin poseduje. Beograd je moj rodni grad i kao takvog ga volim sa svim njegovim lepim i ružnim osobinama. Najviše se naravno radujem da vidim tatu, brata i njegovu porodicu, prijatelje iz mladosti. Prijateljstva smo uvek negovali i skoro sva su se održala uprkos udaljenosti dužoj od 2000 kilometara. Uz podršku porodice
*Kako ste održali jaku porodičnu vezu? - Bez supruga Branislava i dece, sina Vukašina i kćerke Miljane i bez njihove podrške ništa ne bi bilo moguće. Moj suprug se usavršio u oblasti projektovanja, nadgledanja i održavanja "clean rooms" soba i transplantacionih centara, sin je elektroinženjer i radi kao vođa projekata u firmi iz Štutgarta, snaha Aleksandra je zaposlena u najjačoj banci u Štutgartu, a kćerka, diplomirani pijanista, uskoro završava i psihologiju u Ulmu i želi da se posveti kliničkoj psihologiji. Uprkos udaljenosti većoj od 800 kilometara, obavezno zajedno slavimo Božić, krsnu slavu Svetog Jovana, Uskrs, rođendane, planiramo zajednička druženja i odmore.
Danijela Kljajić |
|
|
|
Poznati o zdravlju Tihomir Stanić, glumac i producent
Fitoterapija Slatki pelin Artemisin protiv raka
Aktuelno Energetska pića Ne traži energiju u konzervi!
Alternativa Lečenje jetre Bez ciroze u sedam koraka
Harmonizacija karaktera Budite pobednici u igri života
Zdravlje Dijabetes Kontrola spasava život
Deformacije zglobova šake Hladnoća provocira gene
Operacija žučne kese Uzbuna kad boli na dodir Minerali Štit protiv virusa
Diuretici Samo po savetu lekara
Hormonska spirala Pet godina sigurnosti
Anafrodizija Šta ubija želju za seksom
Ishrana Čičoka Po meri dijabetičara
Recepti Obroci za hladne dane
Istraživanja Slatkiši hrane rak
Morski plodovi Strast iz dubina
|