|
 |
|
Gde ste kad vaše dete pati?
Svaki drugi tinejdžer u Srbiji bori se sa osećanjem tuge |
Željka Radulović
Koliko do juče mladost su krasila osećanja sreće, poleta, nade, radosti. Šta se u međuvremenu dogodilo pa među mladima danas dominiraju tuga, strah i briga? Prema poslednjem istraživanju Centra za edukaciju, istraživanje i razvoj svaki drugi tinejdžer bori se sa intenzivnim osećanjem tuge, a petina njih se saživela sa tim. Istraživanje urađeno na 1.000 srednjoškolaca u Srbiji ukazalo je i da se svaki deseti mladi čovek bori sa nemirom, panikom i strahom od života. Da li su pored porodice zakazale i državne institucije? Kojim lekom može da se izleči adolescentska tuga, jer je preteško breme poput kamena pritislo njihova nejaka leđa.
- Adolescente često vidimo kroz neobuzdanu veselost. Kad malo iskoračimo iz tog kruga videćemo da slike poleta, nade i sreće mladih pripadaju davno prošlom, često idealizovanom vremenu. Nagli telesni preobražaj pod dejstvom hormona, tako različito uvremenjen kod svakog dečaka i devojčice vodi neminovno nizu protivrečnih emocionalnih reakcija - objašnjava nam dr Oliver Vidojević, specijalista psihijatar i psihoanalitičar. - Odatle stid, povučenost, strepnja, trema, ali i doživljaji „svemoći”, „neranjivosti” težnja ka ekstremnom i rizičnom i za sebe i za druge. Osećanja tuge, brige , straha, teskobe, ekstremnog negativizma i mračnjaštva ili ničim opravdane euforije i egzaltacije, nekad se mogu svesti na izdržljiv nivo kroz prepuštanje akciji koja može da bude i bez racionalnog smisla i objašnjenja, bez svesti o posledicama po sebe i po druge. Kada naknadno posledice nastupe posle takvog čina autodestrukcije, samopotcenjivanja, poniženja ili sramote, kada se nanese šteta drugome tek kroz negativnu reakciju okoline, porodice, škole, zajednice, društva može doći do isto takvog samokažnjavanja i ponavljanja čak i težih dešavanja.
- Očajnička potreba da budu uključeni, priznati i uvaženi u grupi vršnjaka nekad ima snagu prinude koja vodi mladiće i devojke do ekstrema u ponašanju. Doživljaj tuge, odbačenosti, nepripadanja mladima mogu da pojačaju osećaj otuđenosti i još veće izolacije i mišljenja o sebi što neke dovodi na ivicu suicida, upotrebe psihoaktivnih supstanci ili destruktivnog životnog stila u kome vrlo brzo mogu da se otuđe od svega što su bili i poželeli da budu – ostajući u dubini svoje duše gubitnici, koji ne mogu iz te uloge ni brzo ni lako da izađu.
Podrška da budu svoji
Porodica je prividno tu blizu, ali zajedničkog vremena je sve manje u užurbanom i visoko stresogenom životu gde su roditelji stalno zauzeti. Ono što je nekad bilo pozitivno, suštinski vrednovano, u sadašnjici čini konfuziju manjka društvenih vrednosti. Društvo se kupa u egzistencijalnoj strepnji i nesigurnosti, naduvava strahove i odrasli traže izlaz u gomilanju novca i moći, gde je uvek važniji pojedinačni egoizam jedinke ili privilegovane grupe, nego zajednice ili mladih ljudi.
- Na najnestabilnijem delu puta ka odrastanju potrebno je budno oko odraslih, baš onda kad ga mladi najmanje traže ili direktno odbijaju. Porodica, škola, zajednica, društvo imaju važnu ulogu u uspešnom rešavanju razvojnih zadataka kod mladih. Mladima jeste neophodan oslonac, razumevanje, podrška i pomoć, ali i prostor da budu svoji, da predoče svoje viđenje odraslih i sveta kao dobrog i lošeg. Posebno je dragoceno da reagujemo kada mladi pate i stradaju, da ih ne napuštamo i prepuštamo propasti čiji su koreni uvek u društvu i porodici iz koje su potekli - reči su dr Vidojevića.
Uzor i oslonac
- Svakom mladiću i devojci najuža porodična sredina, škola i društvo mogu da pruže pažnju, uvažavanje, ali i uzore, podsticaj i oslonac. Kada im ustreba mora im se dati pomoć koju traže, nekad govorom direktno, nekada ponašanjem veoma indirektno, a posebno ako je i kada prividno odbijaju u strahu da će izgubiti još ne sasvim stečenu autonomiju, identitet, svoj prostor i mesto u društvu. Zajednica i društvo moraju biti i spremni da se izlože kritičnosti mladih i da im daju priliku da jesu i da budu, a da ne moraju da njih kopiraju i budu bez inicijative i kreativnosti - savetuje dr Vidojević.
Kad se traži pomoć?
Tea Milošev, diplomirani psiholog iz Beograda ističe da u periodu adolescencije slabi uticaj porodice, a sve značajnije dominira vršnjačka grupa:
- Danas se adolescentna kriza manifestuje kroz anksioznost i osećanja brige, strepnje i straha u vezi sa identitetom, socijalnom integracijom, prijateljstvom i budućnošću. Bez obzira što jača uticaj vršnjaka, roditeljska podrška treba da je najvažniji oslonac, da dete prihvate kao ravnopravnog u donošenju nekih odluka. Važno je i da roditelji shvate kako su detetove strepnje realne i da je važno saslušati ga i razumeti. Treba mu pokazati da ima roditeljsku bezrezervnu podršku i ljubav, čak iako ima drugačije mišljenje. Roditelj treba i da izbegne davanje saveta, osim kada adolescent to zatraži, jer to vraća razgovor u neravnopravan odnos.
Psiholog Tea Milošev upozorava da, kad anksiozno ponašanje postane učestalo u smislu zabrinutosti, straha ili osetljivosti toliko da mlad čovek ne može normalno da funkcioniše (npr. neuobičajeno loš školski uspeh, udaljavanje od društva, učestao umor i bezvoljnost), neophodno je zatražiti pomoć psihologa. Ukoliko se ne leče, anksiozni poremećaji mogu da se preobraze u mnogo ozbiljnije i dublje probleme u odraslom dobu. Najpre je važno isključiti sve moguće fizičke uzročnike, kao i korišćenje psihoaktivnih suspstanci, a potom se obratiti psihologu radi dijagnostifikovanja i savetovanja jer blagovremeno i dosledno reagovanje omogućiće adolescentu miran ulazak u odraslo doba. |
|
|
|
Poznati o zdravlju
Dr Nele Karajlić, muzičar
Vesna Radosavljević, voditeljka RTS
Fitoterapija
Najbolje iz kraljevačke škole
-Žavornjak protiv kožnih bolesti
Bolja cirkulacija
Pomažu bosiljak, ruzmarin, kopriva
Aktuelno
Da li su stari zapostavljeni?
Nemojte ostariti koliko god živeli!
Ima li "superbakterije" u Srbiji?
Bez panike, jači smo!
Alternativa
Bioenergoterapija
Dobre misli za zdrav život
Ajurveda
Začini protiv gripa
Zdravlje
Vreme i kardio bolesnici
Promene zahtevaju oprez
Lečenje preloma
Optimizam važan i za kosti
-Želudačne tegobe
Hrana i stres pale želudac
Higijena ruku i infekcije
Sapun najbolja preventiva
Prevencija raka grlića materice
Pregled pravi spas
Anorgazmija
Kontrola kvari zadovoljstvo
Ishrana
Semenke bundeve i suncokreta
Po šaka zdravlja svakog dana
Za dijabetičare
Od supe do kolača
Agar-agar dijeta
Alga topi salo
Stevija
Bezbedna slatka hrizantema
Japanska jabuka
Svaki deo dragocen
Deca
Bebe i zimska šetnja
Ne prijaju im vetar, magla i susnežica
Tinejdžeri i tuga
Gde ste kad vaše dete pati?
Lepota
Laserski češalj
Zraci zaustavljaju opadanje
Nega
Puter za medna usta
Aromaterapija
Kapi lepote i zdravlja
Rekreacija
Pokreni pozitivnu energiju
|
