|
 |
|
Nisam srela neranjive
|
|
Foto: Anđela Stevanović
|
Željka Radulović
Negovanje i poštovanje duše Vesna Brzev-Ćurčić, psiholog i psihoanalitičar naučila je još u detinjstvu u porodici lekara - interniste i dečjeg psihijatra. Nekako se podrazumevalo da odabere profesiju u kojoj će znanjem i beskrajnim strpljenjem da savlada put od ranjivosti duše do isceljenja. Počela je da radi 1974. godine i nikad nije brojala ispovesti ljudi koji su svakodnevno dolazili da traže pomoć. U svakome je videla čoveka koji ima muku i koji je zaslužio posebnu pažnju i razumevanje.
- Moji roditelji su uvek vodili računa o, kako su oni to zvali, duši. Svaki njihov pacijent je imao dušu. Njihovi prijatelji su imali sličan odnos prema ljudima - pre svega human, a potom i predan. Ako tako mogu da kažem, njih dvoje su me „inficirali“ svojim pogledima na život i zbog toga sam im neizmerno zahvalna - kaže za „Bilje i zdravlje” Vesna Brzev-Ćurčić.
Koliko je teško razotkrivati ljudske duše?
- Pre bih rekla da je privelegija imati dozvolu za upoznavanje nečije duše, steći poverenje, ostvariti uzajamno poštovanje, saradnju, definisati cilj i zajedničkim naporom i zalaganjem stići do njega. Vrlo je važno da se psihoterapeut i klijent prepoznaju, osete, „nađu“. Bez toga je gotovo nemoguće napraviti pomak.
Vanremenski problemi
Koji su danas najčešći problemi zbog kojih vam se ljudi žale?
- Ljudski problemi nemaju vremensku odrednicu. Neki od njih su univerzalni i vanvremenski: nerazumevanje, porodična disfunkcionalnost, problemi u partnerskim odnosima, problemi odrastanja, usamljenost, razdražljivost, napetost, osećanje hroničnog nezadovoljstva, osećanje nepravde. Danas ljudi imaju iste te probleme, ali i one uzrokovane savremenim tempom života, nepoznatog u nekim ranijim vremenima.
Imate li neki način odbrane od ličnog uživaljavanja u patnje ljudi sa kojima razgovarate?
- Tokom školovanja svako mora da prođe kroz lični rad, da osvesti tačke spoticanja, spozna svoje granice i ovlada emocijama. Psihoterapeuti nisu roboti, imaju osećanja, ali kroz edukaciju nauče kako da vladaju onim osećanjima koje klijent budi u njima. Mnogo toga se odigra na relaciji klijent - terapeut i terapeut je zaista neka vrsta što ogledala u kome klijent može da vidi sebe, što nekoga ko svojim prisustvom i deljenjem zajedničkog psihičkog prostora, omogućava klijentu osećanje sigurnosti, samocenjenja, vladanja sopstvenim životom. Odgovor bi onda bio da se ne branim nego kroz svoja osećanja prepoznajem kako se klijent oseća i nalazim načina da mu u tome pomognem. Na kraju se ipak smejemo, ne problemu nego se radujemo novom dosegnuću života.
U čemu se ogleda razlika u poimanju života običnog čoveka pre na primer, 10 godina i danas?
- Pre svega tehnologija nudi novo poimanje života, nameće neke standarde, zahteve. Tu su onda mediji koji velikom brzinom, sugestivnošću i prisutnošću nudi neku sliku sveta. Teško je snaći se u tome ako pojedinac nema jasnu svest o tome ko je, šta želi da bude i šta su mu životni prioriteti. Neki kažu da je ranije bilo lakše živeti. Mislim da to nije tačno. Svaki period nosi neke nove izazove i mogućnosti. To zahteva od svakog pojedinca, ali i zajednice da se u tome snađe i živi.
U kolikoj meri je poremećen sistem porodičnih, društvenih, ljudskih, moralnih vrednosti?
- Velikoj, naravno. Mi smo kao društvo poremetili porodične, društvene i moralne vrednosti. Na nama je i da ih ponovo uspostavimo.
Šta treba čovek da učini da bi negovao svoje unutarnje biće,i sačuvao svoje i zdravlje svojih najbližih?
- Oslonac je u svakom od nas. Očekivanje da će drugi nešto da uradi nije realno. Ako se bavimo sobom, najbližima, to donosi osećanje mira, zadovoljstva i napretka. To nikako ne znači da je potrebno negovati sebičnost, naprotiv. Ali, kao što se u avionu maska prvo stavlja roditelju pa detetu, tako je i u odnosima neko pravilo da, ako nekome nije dobro, ni njegovoj okolini ne može da bude dobro. Porodica je bila i ostala izvor i uvir unutrašnjeg mira, ako uspemo da ga sačuvamo. Tu su, naravno, i prijatelji, ako smo uspeli da se za njih izborimo.
Sami i usamljeni
Kako je otuđenost postala dominantna, sve je više usamljenih. Kako izađi iz tog začaranog kruga?
- Ne postoji univerzalni odgovor. Svaka usamljenost je uslovljena nečim ličnim i samo pojedinac može da nađe sopstveni izlaz iz svog začaranog kruga.
Koja je razlika između usamljenosti i samoće?
- Sam čovek ne mora da bude usamljen. Živi sam, ali ima prijatelje. Usamljen čovek je uvek sam. Bez obzira koliko je ljudi oko njega, on ih ne vidi.
Koji su ljudi najranjiviji?
- Ima li neranjivih? Nisam srela takve.
Da li se promenio odnos sredine prema odlasku kod psihologa ili psihijatra, ili su i dalje stigmatizovani oni koji potraže stručnu pomoć?
- Jeste. Kada su mladi ljudi u pitanju, čak vrlo otvoreno govore o tome da odlaze kod nekog na razgovore. To nije moda, već njihova spremnost da dele dobro. Kod nekih ljudi još postoje predrasude. Potrebno je da protekne još mnogo vode da bi se ova predrasuda definitivno razbila. Nažalost, nije jedina kada je zdravlje u pitanju. Još mnogo toga je još uvek stigmatizovano i to otežava pružanje adekvatne pomoći.
Da li ste ikad poželeli da sa kolegom podelite nedoumice, probleme, zebnje...?
- To se prosto podrazumeva u profesiji kojom se bavim. Stručna pomoć kolega je nekada neophodna, kada se zbog nečega psihoterapijski proces uspori ili zaustavi, a da terapeut ne može da otkrije razlog. Naravno, najvažnije je poštovati pravilo poverljivosti. Pomoć se sastoji u tome da se otkrije razlog zastoja ili odgovor na neko pitanje.
Ko je za vas najveći psiholog svih vremena?
- Pa sad, nije bio psiholog ali je, bar mislim, bio najveći znalac-Frojd. Od njega kreće i znam da se neće zaustaviti. Ali, početak je ipak početak.
Koliko je kriza u društvu uticala na porast broja duševnih bolesti?
- Krize u svim društvima su uvek „okidači“ za porast psihičkih problema. Čovekov psihički aparat nije pripremljen za količinu i kvalitet potresa koji se povremeno javljaju na društvenom planu. Neko poklekne ranije, neko kasnije, ali nema tih koje velike krize na neki način ne dotaknu.
Šta je potrebno da bi čovek bio srećan?
- Osećaj lične ostvarenosti. Ako je neko dostigao to čemu je stremio, sreća mu je na dohvat ruke.
Pozorište baš, baš volim
Kako započinje vaš dan?
- Volim jutro. Volim neko vreme mira samo za sebe. Kao da hvatam zalet za ono što me čeka tog dana. A onda se zaletim...
Šta najradije radite u slobodno vreme?
- Da čitam i da se družim. Volim i da pišem. Volim i duge šetnje. Ali, pozorište baš, baš volim. Uvek imam utisak da su glumci tu samo zbog mene. To čini da se svakog puta osećam kao jedini gledalac u sali.
Koje knjige čitate?
- Pre svega stručnu literaturu. Često me u društvu propituju šta čitam. Nabrajaju razne knjige iz beletristike, a ja uvek nešto mislim: „E, dragi moji, to što vi čitate ja slušam svakog dana“. Trudim se da držim korak sa aktuelnim izdanjima jer se klijenti često pozivaju na neku takvu knjigu. Htela ili ne, to me drži u formi.
Šta vas je najviše rastužilo u životu?
- Kada su počeli da odlaze moji prijatelji, oni za koje sam verovala da ćemo zajedno dočekati kraj života.
A, usrećilo?
- Uvek me usrećuje moja brojna porodica. Sve je veća.
Identitet i brak
Kako negujete stabilnost i sreću u braku sa doktorom Vojislavom Ćurčićem, psihijatrom?
- Čuvamo, branimo, brinemo, delimo, razmišljamo, premišljamo, dogovaramo se, planiramo, odlučujemo, sarađujemo lično i profesionalno. Uspeli smo da sačuvamo svako svoj profesionalni identitet, a da u drugim stvarima budemo „mi“.
Šta vas je impresioniralo kod supruga i to ne prestaje do danas?
- Jedinstvenost, profesionalna i ljudska radoznalost, spremnost za kompromise, uvažavanje i poštovanje različitosti, vrednoća, veliki radni kapacitet, istrajnost, predanost, stručnost, iskrenost, smisao za humor, osetljivost za sve što čini ljude. |
|
|
|
Poznati o zdravlju
Ivan Bosiljčić, glumac
Vesna Brzev Ćurčić, psiholog
Fitoterapija
Ženske bolesti
Sijarušom na miome!
Najlekovitije biljke Srbije
Pet veličanstvenih
Alternativa
Zima i zdravlje
Odmor u toplini doma
Šaljićevi melemi
Neprevaziđeni
za opekotine
Đikjo đucu
Istezanje garant zdrave kičme
Zdravlje
Prevencija
I veselje s merom
Opstruktivna slip apnea (OSA)
Upomoć, gušim se u snu!
Ishrana
Orašasti plodovi
Šaka zdravlja i muškosti
Svečana trpeza
Iz domaće kuhinje, a gala
Aperitivi
Čašica za ukusniji zalogaj
Saveti nutricioniste
Jedi da se ne prejedeš!
Deca
Nova godina i Božić
Jedan poklon, hiljadu radosti
Zimski raspust
Roditelji kao primer i podrška
Lepota
Nega
Ugrabi dan za sebe!
Šminka
U modi su jake obrve
Psihologija
U susret Božiću: Ljubi bližnjega svoga
Dobrota ne zastareva
Adrenalin
Pomoć protiv straha
Novogodišnje odluke
Ubaci sreću u plan za 2014.
|