Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 249
aktuelno izdanje
Otporne, ukusne, zdrave...
Darovi prirode - Stare srpske sorte voća
Vranjanska dunja

Piše: J. Matijević

U izobilju voća čiji plodovi u trgovinama i na pijačnim tezgama često izgledaju kao plastični, pozivi i sugestije prodavaca da kupite plodove „starih sorti” donedavno su bili gotovo nezamislivi. Poslednjih godina, pak, sve više je onih koji radije biraju baš stare, autohtone sorte i tako upoznaju jabuke kolačare, budimke, streknje, kruške jeribasme, takuše i jarce ili čačanske šljive lepotice i ranke.

Da su autohtone, stare sorte voća, pravo i neizmerno bogatstvo Srbije, za „Bilje&Zdravlje” otkriva dr Evica Mratinić, redovni profesor Katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Iako su ih, kako kaže, posle Drugog svetskog rata zamenile introdukovane (strane) sorte, domaće su se, ipak, manje-više očuvale.

- Sreća u nesreći je da je dve trećine našeg voćarstva u brdskoplaninskom području gde je pretežni sortiment bio i ostao autohtoni. Zato srpske sorte nikada nisu potpuno nestale sa domaćeg, tržišta, iako su plodovi stranih bili mnogo hvaljeniji i naizgled bolji - kaže profesorka.
- Da bi se bogatstvo sorti sačuvalo bilo bi dobro da se kao u Irskoj i Francuskoj, kolekcionisanje poveri privatnicima. Oni ne moraju da gaje 100 autohtonih sorti, dovoljno je da svaki ima po 10 koje će da čuva i neguje na svojoj plantaži.
S obzirom na to da su neke autohtone sorte voća, nažalost, nestale, srećom ima i nekih za koje ima nade.

Jabuka

Profesorka Mratinić otkriva da su Francuzi koji imaju najbogatiju kolekciju jabuka na svetu (više od 6.000 sorti), 1997. godine bili zatečeni i iznenađeni srpskim autohtonim sortama.
- To bogatstvo je „posledica” činjenice da smo „kuća nasred druma”, a pošto voćarstvo nije bilo intenzivno sorte su se vremenom same ukrštale i broj im se povećavao. Štaviše, od 1985. godine, u 16 opština Srbije, proučila sam i sakupila oko 340 autohtonih sorti jabuka, samo u opštini Brus 90. Većinom je reč o poznim takozvanim zimskim sortama. Šumatovka, budimka, kolačara, streknja, slatkača i bedrika su najpoznatije.
Naša sagovornica naglašava da neke srpske autohtone sorte danas mogu da budu vrlo primenljive.
- Šumatovka je, na primer, izvanredna, obilato rađa, prirodno otporna na čađavu krastavost i ne mora da se prska. Mana joj je sitan plod, ali ne mora da bude stona nego industrijska sorta.

Kruška

Kada je reč o ovoj vrsti voća, profesorka kaže da je evidentirala oko 150 autohtonih sorti, uglavnom letnjih.
- Jeribasma je najrasprostranjenija, ukusnog je ploda, vrlo rodna i dugovečna. Od sredine jula sazreva i lubeničarka, takođe, rasprostranjena domaća kruška prepoznatljiva po okruglastom plodu crvenog mesa i može da bude fina stona sorta. S druge strane, kaluđerka je jedina strana sorta koje ima širom Srbije i gaji se poput autohtone. Poreklom je iz Francuske, ne traži neku posebnu negu i ima mnogo varijeteta. Tu je i odlična zimska sorta arapka kao i tipsara koja obiluje taninom pa skuplja usta - objašnjava naša sagovornica i naglašava da su kruške i u Srbiji i u Evropi veoma ugrožene od ervinije, bakterijske plamenjače koja, kada se zapati ne može da se uništi.

Šljiva

U Srbiji ima 50 do 60 autohtonih sorti šljive. Između dva svetska rata, podseća profesorka Mratinić, oko 80 odsto zasada šljive u Srbiji bila je požegača (madžarka). Ona je, nažalost, najosetljivija na šarku šljive, mnogo je iskrčena i ima je „u tragovima”.
- Šumadijska sorta crvena ranka, pronađena u Darosavi kod Aranđelovca je, takođe, čudo od šljive kada je reč o preradi u rakiju. Štaviše, naša zvanična proučavanja pokazala su da od svih autohtonih sorti šljive, kao i od takozvanih standardnih, jedina osim požegače daje rakiju vrhunskog kvaliteta - otkriva profesorka.
Osim toga, crvena ranka se lako uzgaja i održava. Dovoljno je, kaže, da se redovno reže i pođubri i kad sazre plodovi da se šljiva „omlati” a ne da se obere.

Dunja

Iako se čini da je nestala, Srbija je danas, tvrdi profesorka, najveći proizvođač dunje u Evropi, jer gotovo svako domaćinstvo ima dva-tri stabla.
- Naše autohtone sorte su leskovačka dunja okruglih plodova i dobrog kvaliteta, dok je dunjac zapravo vranjska dunja. Zbog oprašivanja sade se zajedno, u toplijem području to jest u vinogradarskoj zoni - kaže profesorka Mratinić ali naglašava da dunji, takođe, preti ervinija budući da je na nju vrlo osetljiva.

Broj 249
Poznati o zdravlju

Verica Rakočević, modni kreator
Dejan Stojiljković, pisac

Lečenje biljem

Kašalj
Travke za čista pluća

Priprema čaja
Hladni, a lekoviti


Alternativa
Radionica presne hrane
Fruškogorski mali raj

Podrška trudnicama
Dule u timu za porođaj?

Zdravlje

Analgetici i glavobolje
Boli glava i od leka

Angina pektoris
Signal - bol u grudima

Virusne infekcije
Vitamini i supa najbolji štit


Ishrana
Jela za novembar
Plodovi jeseni u glavnoj ulozi


Či semenke
Seme puno zdravlja

Stare sorte voća
Otporne, ukusne, zdrave...

Deca
Učenje
Uživajte u znanju, a ne u ocenama


Higijena
Za bebe samo "eko ljubazno"


Psihologija

Privatnost u vezi
Da žandar ne juri lopova


Lepota

Tretmani za jesen
Vreme za ozbiljnu negu

Prirodna kozmetika
Bez nikla, konzervansa, parfema...

Rekreacija
Vežbe u stanu
Da svi mišići prorade


Hedonizam

Kafa
Šoljica čarobnog užitka