|
 |
|
Teže do dobre loze nego do romana
Na čaju sa - Dejan Stojiljković, pisac |
|
Dejan Stojiljković
|
Piše: Danijela Kljajić
Književnik Dejan Stojiljković (37) iz Niša još je svojim prvim romanom "Konstantinovo raskršće" nagovestio da otvara novu stranu istorije srpske književnosti, a njegov neobični, na trenutke mistični, na trenutke surovo realni stil, za kratko vreme osvojio je simpatije svih generacija čitalaca. Ovenčan nagradama "Miloš Crnjanski" (2009) i "Svetosavski pečat" (2010), i ušavši u najuži izbor za Ninovu nagradu i nagradu "Isidora Sekulić", Stojiljković je ovim romanom samo otvorio vrata za naredne: "Duge noći i crne zastave" (2012, nagrada "Zlatni Hit-liber RTS-a") i "Znamenje anđela", koji je osvanuo na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu.
Do sada je objavio prozne zbirke "Leva strana druma" (2007) i "Low Life" (2008), a uspešno se dokazao i kao strip scenarista i kolumnista u domaćim dnevnim listovima, između ostalog i u "Večernjim novostima". Sebe opisuje kao oca, supruga, pripovedača, stripadžiju, merakliju, navijača Arsenala, a za "Bilje i zdravlje" otkriva koliko je važno da poznajemo istoriju svog naroda, šta za njega znači porodični vinograd i zašto je lakše podvaliti lošu knjigu nego lošu lozu.
*Šta čitaocima darujete novim romanom "Znamenje anđela"?
- U pitanju je priča o prijateljstvu tri rimska vojnika koji će kasnije postati hrišćanski sveci. Dimitrije, Georgije i Konstantin... Došao sam do zanimljivog podatka da su sva trojica učestvovali u Galerijevom pohodu na Persiju. U pitanju je prelomni period za rimsko carstvo, uzbudljiv, turbulentan, gde se stara božanstva povlače pred dolaskom nove vere i novog Boga.
*Neki segmenti romana su iskorišćeni kao predložak za vašu dramu "Konstantin" igranu u koprodukciji niškog i beogradskog Narodnog pozorišta?
- Da, ali to nije adaptacija drame već samosvojna priča o veri, nadi, ljubavi, prijateljstvu. To je i svojevrstan vodič kroz rimsko carstvo na prelazu iz trećeg u četvrti vek, čitalac će "boraviti" u Persiji, Egiptu, Galiji, Britaniji, a sa Konstantinom će "posetiti" i tadašnji Singidunum. Potrudio sam se da oživim to vreme, a svojim junacima dam i ljudsku dimenziju, sem one epske, legendarne, koja je svima poznata.
*Šta je čitaocima najintrigantnije u vašim romanima?
- Verovatno što pišem tako da čitalac može da vizuelizuje i doživi napisano. Čitaoca jednostavno uzmem za ruku i odvedem u srednji vek, stari Rim, Drugi svetski rat. Tu je i mešanje žanrova."Znamenje anđela" ima elemente istorijskog, ratnog, ljubavnog romana, ali sa malo fantastike i hrišćanske mistike. Volim da crpem ideje i iz drugih medija kao što su strip, film, muzika. To zna da frustrira deo savremene srpske književne kritike navikle na način pisanja popularan na prelasku iz devetnaestog u dvadeseti vek, ali čitaoci se ne bune, njima je to moderno i sveže.
*Iza vas ostaju nagrade "Miloš Crnjanski" i "Svetosavski pečat" i uži izbor za NIN-ovu nagradu. Priželjkujete li ove godine neko priznanje?
- Ambicije u vezi nagrada ispunio sam dobivši "Crnjanskog". Nije problem ako ne dobijem više nijednu nagradu. Uostalom, čitaoci su najveća nagrada za jednog pisca.
*Utiču li svevremene teme koje su utkane i u vaša dela na formiranje društvene svesti, učimo li nešto iz njih?
- Nisam siguran. Nama je suđeno da ponavljamo iste greške kroz istoriju. Sa drugim narodima nije tako, pogledajte Švajcarce, Engleze, Nemce... pa i Amerikance. Oni su naučili mnogo na svojim greškama, bio to Vijetnamski rat ili period nacizma u Nemačkoj. Njima se tako nešto neće ponoviti. Mi smo, pak, u dvadesetom veku izgubili milione i ništa nismo naučili. I dalje srljamo iz jedne zablude u drugu, bilo da se ona zove "nebeska" Srbija ili "zemaljska" Evropa.
*Koliko je i zašto je važno da poznajemo istoriju svoga naroda, njegov arhetip, nasleđe predaka?
- Narod koji ne mari za svoju prošlost, neće imati ni budućnost. Problem je u tome što mi volimo da tumačimo i interpretiramo istoriju kako nam kad odgovara. Tako smo od Vuka Brankovića napravili izdajnika, a od Kosovske bitke poraz. A opet, slavimo nekakve "heroje" koji to nisu bili.
*Jeste li ikad pomislili, s obzirom na to da ste rođeni na Konstantinovom raskršću da ste predodređeni za ovakvu vrstu literature?
- To možda jeste prednost da smo Konstantin i ja Nišlije, pa kao postoji neka tajna veza...Ali, ne verujem ni u kakvu predodređenost. Kako kaže carica Jelena u mojoj drami "Konstantin": "Sam stvaraš svoju sudbinu".
*Ko su vam bili književni uzori?
- Književnici poput Stivena Kinga i Ive Andrića, strip-scenaristi poput Ticijana Sklavija i Alana Mura i oni koji su i jedno i drugo kao Nil Gejmen. Pisce delim na dve grupe, one od kojih može da se nauči i "ukrade" i one koji ne "prodaju" svoj zanat. Recimo, Rej Bredberi spada u ovu prvu grupu, a David Albahari u drugu. Svejedno, obojica su sjajni pisci.
*Ne krijete da volite dobru hranu. Šta vam je "fetiš"?
- Gibanica koju pravi moja majka, bolonjeze sos koji pravi moja žena i sendviči sa svim i svačim koje pravim ja. Naravno, kao Nišlija, obožavam burek i roštilj.
*Jeste li hedonista?
- Da. To nam je porodično. I moja kćerka je takva.
*Imate porodični vinograd iz kojeg nosite lepe uspomene...
- Rado se sećam osamdesetih kada sam tamo išao sa babom i dedom. Onda je berba vinograda svake jeseni bila pravi praznik. Posle dolazi pečenje rakije. Danas baš i nemam mnogo vremena da se bavim vinogradom, nakon smrti oca (2011.) tu je obavezu preuzeo moj brat, a rezultat je odlična lozova rakija.
*Kažete da je lakše napisati roman od 500 strana, nego ispeći dobru lozu?
- Apsolutno. Pa pogledajte samo koliko skribomana imamo... Danas svako ko ima kompjuter i na njemu instaliran tekst procesor može da nakuca gomilicu koječega i to nazove romanom. Međutim sa rakijom je drugačije. Potrebno je mnogo više rada, veštine i talenta. I loša rakija nikad ne može da se provuče kao dobra kao što se to dešava sa lošim romanima.
*Šta je izvor vaše životne radosti?
- Pre i iznad svega - moja šestogodišnja kćerka Tara.
*Lepa žena je za vas ona koja...
- ...liči na moju suprugu Hristinu. Monika Beluči, recimo.
*Odakle crpete inspiraciju za pisanje?
- Inspiracija je jedna od najpoznatijih književnih laži. Ne postoji inspiracija, već samo mnogo rada i zrno talenta.
*Kada se kaže mirisi detinjstva za vas je to...
- Miris palačinki koje je pravila moja baka Vera. Pekla ih je u olupanom tiganju, na starom šporetu na drva. Mazali smo ih pekmezom od šljiva ili šipka.
*Šta je na vrhu vaše liste životnih vrednosti?
- Porodica.
*Koji je vaš recept za izlazak iz decenijske krize duha, morala i kulture u Srba?
- Da se istovremeno vratimo izvornim moralnim vrednostima koje se pre svega stiču u porodici i okrenemo se budućnosti bez paranoje i sumnjičavosti i za nas tipičnog idealizovanja prošlosti. Ili da napravimo neku novu Jugoslaviju, recimo.
*Jesu li Srbi nebeski narod ili nacija sa pečatom kolektivne krivice?
- Nisu ni jedno ni drugo. Srbi su narod paradoksa i kontradikcija. Dovoljno je pogledati našu istoriju. Kolektivna krivica kao takva je apsurdan termin, ali neki lepo obučeni i još bolje plaćeni ljudi insistiraju na njoj, pa će sutra i moji unuci biti krivi za Srebrenicu. Ne osećam nikakvu odgovornost za ratove koji su drugi vodili u vreme kada sam bio tinejdžer, niti imam potrebu da se izvinjavam bilo kome za ono što su radili isti ljudi koji su meni i mojoj generaciji uzeli deset godina života. Ne postoji kolektivna krivica nemačkog naroda iz čije države se ovaplotio nacizam, pa zašto bi onda postojala kolektivna krivica srpskog naroda?
*Gde i kako vidite sebe za 20 godina?
- Živimo u suviše nesigurnom društvu i vremenu da bi takva vizija bila moguća. Ipak, naša lepa hrišćanska vera uči da treba imati nade, vere i ljubavi. A ostalo će se udesiti samo po sebi.
Balkan teško razumljiv
*Ekskluzivni ste autor izdavačke kuće "Blooming Twig Books" iz Njuјorka. Koliko "ostatak sveta" razume prilike na Balkanu?
- Teško nas razumeju. Kad uopšte žele da razumeju. Moj izdavač Kent Gustavson, inače doktor književnosti i sjajan momak, tražio mi je da napišem duži predgovor američkom izdanju "Konstantinovog raskršća", kako bi američki čitalac razumeo neke stvari u romanu. Natrpao sam razno, od Pupina do Đokovića, koka-kole i Levis farmerica, Džona Vejna i NATO agresije 1999...Kent je istovremeno bio oduševljen i šokiran. Pošto ima velike ambicije za knjigu, veruje da će njen eventualni dobar prijem u američkoj javnosti ujedno poništiti neke stereotipe vezane za Srbe. U anglosaksonskom svetu već duže vreme nemamo stigmu dežurnih krivaca, mnogo toga se promenilo, počeli su da nas upoznaju na drugi način.
Kafana rezervni kabinet
*Jeste li još roker u duši ili zapevate i uz neki narodnjak? Volite li kafanu, kao mnogi pisci - boemi?
- Ne podnosim ono što se danas podrazumeva pod terminom "narodnjak". To je najgori kič i šund. Volim stare majstore: Tozovca, Cuneta, Šabana Bajramovića, Stanišu Stošića, Tomu Zdravkovića. To su veliki ljudi i umetnici, naročito Tozovac. U kafanu idem redovno, to je rezervni kabinet svakog pisca. |
|
|
|
Poznati o zdravlju
Verica Rakočević, modni kreator
Dejan Stojiljković, pisac
Lečenje biljem
Kašalj
Travke za čista pluća
Priprema čaja
Hladni, a lekoviti
Alternativa
Radionica presne hrane
Fruškogorski mali raj
Podrška trudnicama
Dule u timu za porođaj?
Zdravlje
Analgetici i glavobolje
Boli glava i od leka
Angina pektoris
Signal - bol u grudima
Virusne infekcije
Vitamini i supa najbolji štit
Ishrana
Jela za novembar
Plodovi jeseni u glavnoj ulozi
Či semenke
Seme puno zdravlja
Stare sorte voća
Otporne, ukusne, zdrave...
Deca
Učenje
Uživajte u znanju, a ne u ocenama
Higijena
Za bebe samo "eko ljubazno"
Psihologija
Privatnost u vezi
Da žandar ne juri lopova
Lepota
Tretmani za jesen
Vreme za ozbiljnu negu
Prirodna kozmetika
Bez nikla, konzervansa, parfema...
Rekreacija
Vežbe u stanu
Da svi mišići prorade
Hedonizam
Kafa
Šoljica čarobnog užitka
|