|
 |
|
Izolacija - najveći neprijatelj
|
Kada se razbolimo odemo u bolnicu ili dnevnu bolnicu i dobijemo terapiju i(li) psihoterapiju.
Ali, posle lečenja vraćamo se društvenom, porodičnom i životnom okruženju u kom smo se razboleli i, nažalost, obično ostajemo bez ikakve pomoći i ponovo obolevamo, pa je naša bolest ciklična i, najčešće, doživotna.
Zato nam je važno da život obogatimo druženjima i različitim aktivnostima, a u Udruženju korisnika psihijatrijskih usluga i članova njihovih porodica „Duša” te sadržaje dobijamo. Pokazalo se da niko od aktivnih članova
Udruženja nije hospitalizovan od kada je aktivan, većini se stanje stabilizuje, čak i poboljša. Štaviše, kad nam se pridružio, jedan naš član ni sa kim nije komunicirao, samo je ćutao, a sada je zadužen za organizaciju kulturnih događaja.
Ovako o važnosti druženja i aktivnosti u Udruženju „Duša”, za naš list govore njegovi članovi Vesna Avramović, Dragan Jugović, Slobodan Lazić i Darko Sekulić. Otkrivaju, takođe, da se uobičajeno lečenje uglavnom svodi na uzimanje lekova dok se mogućnost da se korisnici psihijatrijskih usluga resocijalizuju kroz neke druge aktivnosti najčešće zanemaruje. Život je, kažu, potvrdio da oni ne mogu da se vrate i uključe u društvo samo ako piju lekove, nego da su za povratak mnogo važnije aktivnosti koje imaju.
- Zahvaljujući pomoći i podršci dobrih ljudi, javnih ličnosti, volontera i nekih udruženja, organizujemo brojne aktivnosti, a odziv članova je odličan. U likovnim radionicama naši članovi crtaju i slikaju i osim što se kreativno izražavaju istovremeno bolje komuniciraju i sa sobom i sa okolinom. Jednom nedeljno smo u radionici glume, otvorenog tipa, što nas podstiče i daje nam slobodu da odlučujemo, osmišljavamo skečeve, biramo teme. Već tri godine radimo i sa Rišarom Groloom, francuskim glumcem, a rezultat saradnje su predstave koje izvodimo u specijalnim bolnicama, kulturnim centrima i festivalima - kažu naši sagovornici.
Ističu i da se svake druge subote okupljaju na literarnoj sekciji, da pišu poeziju i prozu, čitaju je i komentarišu, ali i učestvuju na pesničkim manifestacijama. Nedelja je, takođe, njihov sportski dan, a organizuju i fotografsku radionucu i uskoro očekuju izložbu. Tu su i škole modernog plesa, kompjutera i stranih jezika, kao i posete bioskopima i pozorištima...
- Kada izađu iz bolnice ili ako se loše osećaju, korisnici psihijatrijskih usluga se povlače u sebe, ne izlaze iz kuće, simptomi se usložnjavaju, pogoršavaju i zato ponovo moraju u bolnicu. Zapravo, vrte se u začaranom krugu. U tom slučaju, našim članovima mnogo znači naša grupa samopomoći. To je vrlo važno jer nju ne vodi stručnjak nego naš korisnik koji prepoznaje problem i dovoljno je empatičan i tolerantan da pomogne drugom članu. Pomaže i pričanje o porodici, ljubavi, samopoštovanju jer svi mogu da govore, stvara se energija koja ih pokreće da iznesu probleme i da ne drže otrov u sebi - kaže Vesna Avramović, predsednik Udruženja „Duša” koje ima oko 60 članova, osnovano je 2009. godine i otvoreno za sve koji imaju neki psihički poremećaj, od najblažih do najtežih.
Ona objašnjava da se ono što „Duša” promoviše, u nekim zemljama sprovodi već 30 godina.
- Zagovaramo zatvaranje velikih bolnica i otvaranje centara za lečenje u sredini gde živimo, jer su naše bolnice izolovane, van gradova i naseljenih područja, a mi odbačeni i na marginama društva - poručuje Dragan Jugović, osnivač ovog Udruženja.
Volonteri
- Mnogo nam znači pomoć i podrška naših volontera koji su najčešće diplomirani psiholozi ili apsolventi psihologije. To su izvanredni mladi stručnjaci, pametni, osećajni, vrlo korektni, sa istančanim osećajem za nas i naše probleme. Uvažavaju nas i saslušaju kad god nam je teško. Zato smo im beskrajno zahvalni - naglašava Darko Sekulić, član Udruženja „Duša”.
Vraćaju samopoštovanje
- Rezultati brojnih istraživanja ukazuju da udruženja korisnika psihijatrijskih službi značajno unapređuju saradnju s medicinskim osobljem, poboljšavaju kvalitet života onih koji pate od mentalnih poremećaja i olakšavaju im povratak u zajednicu. Osim toga, kada je reč o razlikama između udruženja i psihijatrijskih ustanova, rad udruženja je usredsređen na kapacitete i snage korisnika, dok bolest i dijagnoza nisu u prvom planu. U udruženjima, takođe, niko ne nosi beli mantil, u nekima su profesionalci volonteri ili zaposleni, ali je odnos moći njih i korisnika neuporedivo ravnopravniji nego u bilo kojoj instituciji, pa se korisnici osećaju poštovanim i vrednim. Za razliku od većine velikih psihijatrijskih bolnica, udruženja su u kontaktu s okolinom, vidljivi drugima, a iskustvo kazuje da se u direktnoj komunikaciji predrasude prema korisnicima smanjuju. Udruženja, naposletku, nude aktivnosti kojih u institucijama nema, a koje povoljno utiču na oporavak - kaže Anja Živković, apsolvent psihologije, volonter Udruženja korisnika psihijatrijskih usluga i članova njihovih porodica „Duša“ i naglašava da korisnici u udruženjima često prvi put posle više godina, pa i decenija, bivaju saslušani, shvataju da se za njihovo mišljenje mari i da se ono uvažava. Mogu, takođe, da predlažu i odlučuju i zato sebe ponovo mogu doživljavati kao korisne članove društva.
J. Matijević |
|
|
|
Sibirska medicina
Lek od rogova jelena
Srebrna svilenica
Skida šećer i ubija želju za slatkim
Seks u menopauzi
Poželjne i u poznim godinama
Peptidi
Odlažu starost vraćaju mladost
Poklon
Vikend za dvoje u "Merkuru" u Vrnjačkoj Banji
Poznati o zdravlju
Vladimir Di Krupski, glumac
Svetlana Velmar Janković, pisac
Lečenje biljem
Obloge - Privij pravu
Bundeva
Zlatni melem
Alternativa
Epilepsija
Trave i za padavicu
Bilje Tošić
Recepti od pradede
Ulja
Fenel zaštitinik žena
Kardiologija
Bilje u tableti čisti krvne sudove
Sinusi
Čist vazduh - zdrav udah
Promuklost
Upozorenje iz grla
Vaskulitis
šta kad se desi?
Psiha i samopomoć
Duši lakše u "Duši"
Dečji fras
Nasledan i ne mnogo opasan
Reedukacija perineuma
Da sve bude na svom mestu
Novi paragraf za raf
Oznaka čuva kupca
|
