Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 245
aktuelno izdanje
Sprečava rak creva
Darovi prirode / Spelta
Piše: J. Matijević

Pre oko devet hiljada godina, spelta (Triticum spelta) je iz južne Azije najpre osvojila Bliski Istok, a potom i Evropu. U našim krajevima poznatija je kao krupnik, krupnica ili pir. Reč je o žitarici, bliskoj srodnici pšenice, koja se vekovima koristila za ishranu, ali je decenijama nepravedno zapostavljena, pa se koristila samo za ishranu životinja, najčešće rasnih, trkačkih konja.

Ipak, zbog naučno dokazanih blagotvornih dejstava na čovekov organizam na trpezu se vraća na velika vrata. S obzirom na to da odlično podnosi oštriju klimu i da je otpornija na bolesti od pšenice, spelta se sve više uzgaja u severnoj Evropi, dok se poslednjih godina najviše gaji u Nemačkoj, Švarcaskoj, Belgiji i Finskoj.

U Srbiji se seje sporadično, ali stariji pamte da se nekad preporučivala iscrpljenima i slabima, u slučaju proliva i zatvora, protiv stomačnih grčeva i raznih poremećaja varenja. U drugim kulturama, pak, važila je za namirnicu koja se koristila da se povrati snaga i da se organizam oporavi posle bolesti ili velikih napora.
Ova žitarica je, inače, bogata dijetnim vlaknima, sadrži sve vitamine B grupe (osim vitamina B12), a ima sedam-osam puta više kalcijuma, magnezijuma, fosfora i selena od ostalih žitarica. Važno je, takođe, što su ovi minerali u spelti vezani sa organskim ugljenikom, pa u organizmu mogu potpuno da se apsorbuju. Osim toga, krupnik sadrži i mnogo cinka, a ima relativno nizak glikemijski indeks, što doprinosi održavanju zdravih vrednosti šećera u krvi.
S obzirom na to da jača kosti i zube, spelta se preporučuje za ishranu dece, a pošto pomaže moždane aktivnosti korisno je ako se češće nađe u tanjiru starijih. Preporuka je, takođe, da zbog prehrambenih vrednosti i lake probavljivosti, krupnik jedu trudnice, a budući da je bogat dijetetskim vlaknima i sadrži malo masnoća pogodan je za one koji žele da se oslobode viška kilograma na zdrav način. Poznato je i da je spelta bogata belančevinama što je važno za izgradnju mišića dok je sadržaj ugljenih hidrata čini odličnim izvorom energije za sportiste. Čak im se preporučuje da češće jedu hleb od krupnika.
Kada je reč o lekovitim osobinama spelte, rezultati naučnih istraživanja pokazuju da ima antikancerogeno dejstvo, sprečava rast polipa koji mogu prerasti u rak debelog creva, a dobra je i za jetru. -Ženama, takođe, pomaže da ne obole od raka dojke.
Nutricionisti poručuju i da takozvana dijeta od krupnika efikasno leči crevna oboljenja, smetnje metabolizma, oboljenja bubrega i razne alergijske simptome prouzrokovane ishranom.


Gluten

Krupnik je takozvana heksapoloidna žitarica i sadrži malo glutena pa nije pogodna za ishranu obolelih od celijakije ili za alergične na gluten. S druge strane, u odnosu na pšenicu, spelta ima nekoliko prednosti. Njen gluten je rastvorljiv u vodi, a kad se zagreje, razlaže se i zato je mnogo lakše svarljiv od pšeničnog koji se prilično teško vari. Zato će pacijentima koji imaju problema sa varenjem, artritis, migrene, osetljiva creva i osipe, mnogo više prijati spelta nego pšenica.


-Žetva na Zlataru

Jekoslav Purić, agronom iz Nove Varoši, prvi je u Starom Vlahu počeo setvu spelte. Na porodičnom imanju u zlatarskom selu Radijevići, na 1.200 metara nadmorske visine, u jesen pre tri godine zasejao je hektar zemljišta sa 270 kilograma semena koje je dobio iz Instituta za strna žita u Novom Sadu.
Ozimim krupnikom, kako narod zove ovu žitaricu, Purić je ove godine posejao osam hektara i nedavno požnjeo rod od 30 tona.
- Prinos od gotovo četiri tone po hektaru je odličan, a zrno izuzetnog kvaliteta, čemu su doprinele blaga zima i prolećne kiše – ističe Purić. - Spelta traži malo siromašnija zemljišta nego pšenica, a sejao sam je u parcele na kojima je su prethodne godine bili krompir i heljda. Zemljište, međutim, nije prihranjivano, niti su korišćena sredstva za zaštitu useva.
Purić, inače poznat kao rekorder Srbije u setvi heljde, planira da najveće količine ovogodišnjeg roda krupnika samelje, posle guljenja zrna (skidanja opne). U pripremi je i ambalaža za pakovanje, pa će se već jesenas naći u prodaji.
- Za pripremanje hleba od krupnika, brašno spelte bi trebalo da se zamesi čvršće od pšeničnog. Ispečeni hleb, inače, dugo čuva svežinu i neće da se osuši i po tri-četiri dana – priča Gorica Purić, domaćica iz Nove Varoši, dodajući da od brašna spelte mogu da se prave i palačinke, kao i brojne druge đakonije.
D. Gagričić

Broj 245
Za "Bilje i Zdravlje" govore:

Majda Šimunec, novinar

Dr Irena Baret, stručnjak za prirodnu medicinu


Kožna oboljenja
Pasdren leči ekceme


-Život sa pejsmejkerom
Spremni i za maraton


Alternativa
Nasmej se, zdravo je

Ishrana
Sveža hrana rudnik zdravlja

Zdrave navike
Srećni i bez šećera

Piće i trudnoća
Ni vino ni pivo, nego voda

Ordinacija
Oštećenja sluha dece

Vaspitanje
Naučite dete da radi

Gastritis
Neumerenost vodi u bolest

Podmlađivanje
10 godina mlađi za 10 minuta

Šiacu masaža
Lekovit pritisak palcem

Kontrola besa
Stop lošim emocijama