|
 |
|
Saosećajni najviše pate
Osećaj krivice |
|
Thinkstock
|
Opasni kontrolori koji svoje osećanje krivice prebacuju na druge. Ljudi koji prežive nesreću iza koje ostanu žrtve za koje smo bili emotivno vezani, često prolaze pakao samookrivljivanja: zbog čega sam ja preživeo, da li sam mogao da sprečim nesreću...Ovakva pitanja su prirodna, međutim, ne mogu da reše problem, već ga produbljuju i šire već otvorenu ranu....
- Dobro je da se razgovara o onome što se dogodilo, ali proživljeno iskustvo, ma koliko bilo teško i bolno, treba da usmerimo ka drugačijem poimanju života, razvoju svesti i samosvesti, jačanju sebe kroz rad na sebi- objašnjava kako da se izborimo sa osećajem krivice ma kog porekla Lidija Marković Rosati, seritikovani NLP trener (neurolingvističko programiranje, nova disciplina koja tretira psihosomatske bolesti) i psihološki savetnik Evropskog udruženja za psihološko savetovanje.
Naša sagovornica ističe da je osećaj krivice znak ljudskosti i humanosti, svojstven ljudima na višem stepenu duhovnog razvoja, saosećajnijim od drugih. Krivica je, međutim, kao dvosekli mač. Sa jedne strane su dobri, saosećajni ljudi kojima taj osećaj dugo izjeda dušu, sa druge su manipulanti koji krivicu olako prebacuju na druge.
Suočavanje
- Odvajanje sopstvenih osećanja od osećanja drugih je vrlo dobar početak da postavite sebi pitanje: "Jesu li ovo moja osećanja u ovoj situaciji, ili mi ih je "dao" neko drugi?"
Dalje, "kršenje moralnog standarda na koji ste se obavezali" - zvuči kao da su osećanja racionalni proces. Recimo kao: "O da, u odnosu na standarde na koje sam se obavezao, danas sam napravio tri prekršaja. Sada je vreme da osetim krivicu." Naravno da nije tako.
Provedite neko vreme hvatajući korak sa samim sobom. Sedite i ne radite ništa drugo sem da pozovete osećanja u sadašnji trenutak. Velike su šanse da ste upravo ovo izbegavali. Umesto da poželite dobrodošlicu ovim porukama, vi ste ih gurali od sebe i možda pokušavali da ih racionalizujete
Lidija Marković Rosati kaže da će nas prepuštanje osećanjima možda naterati na akciju, možda na traženje oproštaja ili ćemo dozvoliti osećaju pokajanja da proteče kroz nas. Objasnite svojoj savesti posledice krivice - kaže ona.
Dijalog sa sobom
Ishod iskrenog dijaloga, čak ni sa samim sobom, ne može niko da predvidi. Ni proces iskupljenja nije predvidiv. Ali, često tretiramo sebe grubo. A zapravo odvajanje vremena da čujete namere svoje duše, zabrinutosti i da objasnite sebi posledice svojih reakcija - predstavlja ponovno uspostavljanje te dublje i isceljujuće veze sa vama samima.
Zato isplanirajte nedelju u kojoj ćete posmatrati i odmeravati razne situacije u kojima ćete osetiti krivicu. Da biste uspeli da sve to „vidite drugačije” dopustite osećaju krivice da se pojavi i kada se to dogodi prihvatite ga, slušajući prave poruke koje je on prekrio.
Kontrola
Postoji i izopačena krivica, svojstvena onima koji vole
da kontrolišu druge i propagiraju ideju da ste, ako ne žrtvujete sebe, zli, loši, egoistični. Takvi ne mogu da se nose sa sopstvenim osećanjima krivice, pa žele da ih prebace na nekog drugog. Oni su lično nezadovoljni i žele da pokore i potčine one koji su odabrali, najčešće najbliže. Reč je o "majstorima krivice" koji su proveli decenije usavršavajući veštinu prebacivanja krivice na drugog. Oni znaju da upotrebe "prave" reči, "pravi" ton, "pravi" pogled neodobravanja:
"Ležim ovde sam i bolestan, ali ne brini za mene. Samo ti idi i uživaj". Ovakvu vrstu prebacivanja krivice mnogi prepoznaju i verovatno je jedan od najvažnijih primera koje treba protumačiti. Međutim, nekad ne pomaže što "žrtva" shvata šta kontrolori rade - i dalje reaguje osećajem krivice.
Tajna poruka
Činjenica da smo preživeli neku nesreću u kojoj drugi nisu može da bude i znak da postoji nešto u našim životima čemu je pre nesreće „istekao rok”, neke loše navike, ponašanja... Sada nam se pruža šansa da krenemo iz početka i da u slavu i čast dragog bića koje je izgubilo život krenemo drugim, lepšim, svesnijim putem. Terapija sa ljudima koji su preživeli nesreće i traume je komplikovanija od drugih, duže traje i u ovim situacijama je osim samopomoći potrebna i pomoć terapeuta.
Zdrava krivica
Krivice ponekad izazivaju dobre i prirodne reakcije. Na primer: dečak i devojčica se igraju, a onda dečak udari devojčicu. Ona počinje da plače. Saosećanje proradi i dečaku je žao što je povredio. Želi da je uteši i povrati njeno prijateljstvo.
Ova vrsta krivice, iznikla iz empatije, dobra je i zdrava, prirodna reakcija koja motiviše ljude da isprave greške, da ih izbegnu u budućnosti, da izglade odnose. To je dobra krivica, nešto što treba da osećate, iako ne mora uvek da bude prijatno - kaže Lidija Marković Rosati.
Željka Radulović |
|
|
|
Za "Bilje i zdravlje" govore:
Nevena Božović, pevačica
Emir Bekrić, atletičar
Fitoterapija
7 trava
protiv
hlamidije
Lečenje semenkama
Pasulj na bubreg
Biber na oko
Alternativa
Koje soli
traži
vaše telo?
Steroidi
Jaki mišići
slaba potencija
POKLON
Vikend za dvoje na Vlasini
|