|
 |
|
Na čaju sa Emirom Bekrićem, atletičarem
Prepone su me naučile životu |
|
Fotografija: Željko Knežević
|
Svaku trku doživljavam kao trku života i najvažnije mi je da prvih 200 metara istrčim po planu. Uvek znam kako ću koju preponu da napadnem. U Moskvi ću osmu da napadam levom nogom, a do devete imam 14 koraka i napadam je desnom. To je prava filozofija, jer su preponaši svestrani trkači, brzi, izdržljivi, snažni, dobri tehničari i vrlo razgibani. U Moskvi neće biti lako, ali verujem u sebe. Nemam ni tremu, trčaću bistre glave, jer ako dobre rezultate ostvaruju momci iz sveta mogu i ja. Treniram kao oni i želim uspeh kao oni...
Ovo je, između ostalog, za "Bilje i zdravlje" rekao atletičar Emir Bekrić nekoliko dana pre odlaska na Svetsko prvenstvo u Moskvu. Želeo je dobar rezultat i da poboljša lični i nacionalni rekord u trci na 400 metara sa preponama. I ostvario ga je. Njegovim ulaskom u finale, i činjenicom da je među osam najboljih bio jedini Evropljanin, nacija je bila oduševljena. Emir nije! Usledila je fantastična trka u kojoj je trčao po planu koji nam jeizložio. Naciju je „oborio s nogu”, ali ne samo osvajanjem zlatne bronze, nego i ponašanjem, stavom, odmerenim izjavama, razoružavajućim osmehom i sportskim srcem koje je bezrezervno poklonio Srbiji...
Otkrio nam je i da naporno trenira dva puta dnevno, pre i posle podne, kao i da tokom takmičarskog ciklusa mnogo pazi da se ne povredi:"Kad je najspremniji, sportista je najosetljiviji i lako se povredi".
- Na dan takmičenja ustanem, doručkujem, istegnem se sa terapeutom, prošetam da razbudim telo i obavezno slušam neku klasičnu muziku budući da mi opušta misli i pomaže da uopšte ne razmišljam o takmičenju. Za trku mi trebaju bistre misli i harmonija uma i tela. Samo tako mogu da uživam. Takmičenje je, zapravo, najlakši deo priče zato što je u pozadini težak, naporan rad.
* Kako se osećaš kad izađeš na stazu?
- Gorim, nije mi lako, ali hiljade pokreta sa treninga usadi se u telo i kad izađem na stazu gotovo da nisam ni svestan gde sam. Misli, ponekad, koče i ako mnogo razmišljam pred trku duhom neću biti na stazi, nego ću razmišljati šta da radim. A, nema potrebe pošto sam sve već naučio.
* Imaš li neki ritual pre trke?
- Stavim bele znojnice i, dok čekam na sudijin znak, gledam u crnog atletičara na njima. Znojnice me podsećaju šta da uradim u trci.
* Koliko pravilna ishrana pomaže dobrim rezultatima?
- Mnogo. Najpre sam se hranio kako su propisivali nutricionisti, ali sam vremenom uvideo koja hrana i koja jela mi odgovaraju u koje doba dana. Pre podne jedem ugljene hidrate, a popodne proteine. Ugljeni hidrati su mi važni za crpljenje energije tokom treninga, dok je posle podne vreme za proteine. Ne mešam, takođe ugljene hidrate i proteine, da se hrana ne vari 12 umesto dva-tri sata. Inače, za mene je biftek najkvalitetnija hrana pošto obiluje kreatinom koji daje snagu mišićima. Obožavam, takođe, salate pošto sve biljke energiju uzimaju od sunca, a sunčeva energija je svima potrebna.
* Kako odolevaš zabranjenim kombinacijama?
- Imam slobodan dan sedmično kada mi je dozvoljeno da pojedem „zabranjeno voće” koje ne utiče loše, a pomaže mi da zavaram stomak i želju. Možemo čak da pojedemo 150 grama čokolade, ali dva sata pre ili dva sata posle obroka. To su tajne ishrane koje organizmu mnogo znače i podstiču zadivljujuće promene u telu, a rezultati se brzo osete i na fizičkom i na psihičkom planu.
* Šta obično piješ?
- Izotonične napitke i često vodu. Ali, tokom slobodnih dana popijem dobar, hladan nes, a sa prijateljima u kafani tamno pivo. Teško je sportisti da se kontroliše kad je na odmoru, ali to i jeste jedini period kad ne bi trebalo da se kontroliše.
* Jesu li sportisti zdravi i može li sport da ugrozi zdravlje?
- U šali kažemo da su atletičari, kad završe karijeru, poluinvalidi. Ne znam koliko su sportisti zdravi na kraju karijere, ali sigurno žive zdravim životom. Ako posle završetka takmičarske karijere nastave da se bave sportom nema sumnje da će biti zdraviji i dugovečniji!
* Kako se boriš sa životnim preponama?
- Mnogo lakše nego većina mojih vršnjaka koji se ne bave sportom. On mi je mnogo pomogao da se snađem, suočim sa životom, osamostalim i razvijem ličnost.
* Imaš li planove za narednih desetak godina?
- Imam precizne planove do 2016. godine. Planiram da uzmem medalju na na Olimpijadi u Riju. Osim toga, završiću fakultet i želim da za desetak godina iskustvom i obrazovanjem pomognem da srpska atletika bude vrhunska.
* Imaš li vremena za ljubav?
- Volim da volim i volim da budem voljen. Samo treba pronaći nekog ko će da ceni ovo čime se bavim i da mi bude podrška. Verujem da će i to doći na svoje. Ljubav je najvažnija, jer oni koje ispunjava biće srećniji i na stazi. To su mikrorazlike koje dovode do vrhunskog rezultata. Ispunjeni ljubavlju uvek pobeđuju što dolazi do izražaja u mikrometrima pred cilj. I to se ne odnosi samo na partnersku već i na ljubav porodice i prijatelja. Srećan sam što su mi mama Mirjana, tata Atif i sestra Sena neizmerna podrška.
* Mnogo si putovao. Koja zemlja ti se posebno dopala?
- Norveška, jer ima mnogo zelenila, čista je, odiše zdravljem. Ali, nijednu državu i grad ne bih menjao za Srbiju i Beograd.
Tražim mir na Rtnju
* Gde i kako se najradije odmaraš?
- Nastojim da mi tokom svakog odmora „mozak ode na pašu”. Uživam u svakom trenutku, šetnji, večernjim izlascima, a najviše volim buđenje na terasi, uz kaficu. Ove godine najpre idem na more, potom kod sestre u Njujork, a s obzirom na to da obožavam prirodu i da me planinski predeli najbolje opuštaju, obavezno ću otići i na Rtanj. Na toj čudesnoj planini tetka Ljilja i teča Boban imaju vikendicu i obožavam da odlazim kod njih, jer osećam neopisiv mir i harmoniju.
Jelena Matijević |
|
|
|
Za "Bilje i zdravlje" govore:
Nevena Božović, pevačica
Emir Bekrić, atletičar
Fitoterapija
7 trava
protiv
hlamidije
Lečenje semenkama
Pasulj na bubreg
Biber na oko
Alternativa
Koje soli
traži
vaše telo?
Steroidi
Jaki mišići
slaba potencija
POKLON
Vikend za dvoje na Vlasini
|