|
 |
|
Ispod bukve lezi, a od smreke beži
Biljke i zračenje |
|
Sava Spasojević
|
Lekovito bilje uglavnom uspeva na mestima gde ima štetnog zračenja. Breza, šumska jagoda, afrička ljubičica ne vole podzemne vodotokove.
Vibracije, talasi, oscilacije, koje stručnjaci jednim imenom svrstavaju pod štetna zračenja, imaju veliki uticaj ne samo na čoveka već i na životinjski i biljni svet. Dok čovek na razne načine nastoji da se zaštiti od njih, a životinje se instinktivno sklanjaju sa tih mesta, biljke ostaju prepuštene same sebi, pa neretko i godinama "boluju", dok se jednog dana potpuno ne osuše. Kako možemo izbeći uticaj štetnih zračenja na sobno i baštensko bilje i šta nam sve mogu otkriti pojedine samonikle vrste za "Bilje i zdravlje" otkriva Sava Spasojević, radiestezista iz Beograda.
"Beže" ili se bore
- Biljke na štetna zračenja, u ovom slučaju geopatogena zračenja (GPZ), reaguju isto kao ostali živi svet: primaju ih, pokušavaju da se sklone, mada im stanište to ne dozvoljava, jer su korenim sistemom stabilno vezane za zemlju. Ako vidite da se biljka malo nakrivila, znači da pokušava da "pobegne" od štetnog zračenja podzemnih voda(PV) ili zračenja od nekih raseda, ruda i minerala, prirodne reaktivnosti iz zemljine kore ili zračenja iz kosmosa (Hartmanovo, Karijevo zračenje). Kada se nađu u zonama takvih zračenja, biljke usporavaju rast, suše se ili uopšte ne izniknu - kaže Spasojević.
Prema njegovim rečima, biljka je često izložena i zračenjima koja su posledica civilizacijskog okruženja: elektronika, struja, dalekovodi, trafo stanice, fabrike, ispuštanje raznih sekundarnih vibracija iz predmeta koji su štetni (na primer azbest).
- Studija, koju smo nedavno kolege i ja radili na 79 biljaka, pokazala je da ima onih vrsta koje "vole" zračenja i onih koje nikako ne uspevaju ako su izložena takvim štetnim vibracijama. Tako breza neće rasti na podzemnim vodotokovima, traži neutralni prostor, pa ako ne uspeva na nekom mestu, ne treba je uporno tu saditi, već je pomeriti nekoliko metara levo ili desno ili zamoliti dobrog radiestezistu da proveri šta je to u zemlji što smeta. Ni afričke ljubičice i šumske jagode ne opstaju na podzemnom vodotoku, ali traže mesto gde su isijavanja rude i minerala. Iako su to u suštini štetna zračenja, njima koriste - priča naš sagovornik.
Podzemni vodotokovi prijaju: jagodi, asparagusu, araliji, paprati i sobnoj jeli, dok u područjima koja su opterećena i geopatogenim zračenjima i podzemnim vodama treba gajiti: kukuruz, papriku, jagodu, trešnju, kajsiju, breskvu, šljivu, tinglovku, jelu, smreku i ariš. Na takvim mestima u prirodi rasti vrba, kesten, hrast, vrganj. Interesantno je da lekovito bilje uglavnom raste i uspeva na mestima gde ima štetnog zračenja, pa tako koprivi ništa ne smeta, može da raste bilo gde, zato čini se i ima tako jaka lekovita svojstva.
Pokazatelji bolesti
Posle duge izloženosti lošim vibracijama, kaže Spasojević, već se prepoznaju prvi znaci bolesti biljke.
- Ako biljka, odnosno njeno stablo ima mnogo čvorova, posredi je rak biljke. Kada smo tokom istraživanja odsekli čvornovate delove i praktično izolovali rak, primetili smo da su ti odstranjeni čvorovi zapravo odlični neutralizatori:postavili smo ih na vodotok, proverili viskom i odgovarajućim instrumentom i ustanovili smo da ne reaguju, odnosno, kao da na tim mestima više nema nema. Drugi primer je udvojeno stablo - znak da se nalazi na rasedima, da postoji geološki lom, gde se struktura zemljišta poremeti, pukne zbog tektonskog poremećaja - kaže naš sagovornik.
Čest primer je da je biljka veoma bujna, a ne donosi plod. To znači da je na vodotoku koji smeta cvetu, a cvet ne može da se opraši.
- Dešava se da se biljka godinama "umori" od izloženosti zračenju, pa posle nekoliko plodonosnih sezona, počne da se suši. Dok je mlada biljka, odnosno njeno biopolje, trpeće mnoge nepravilnosti u svom životu, a kad dođe u neke godine, kada se sve to akumulira i stvara štetne, razarajuće elemente u organizmu, koji ne mogu da se izbace, počinje da slabi njen imunitet, ona stari i samo se osuši. Ako živa ograda negde jednostavno prestane da raste, tu su podzemni vodotokovi.
SAVET PLUS Da bi se u kući odredilo dobro mesto, bez patogenih zračenja, Sava savetuje jednostavan "ogled" sa jagorčevinom ili muškom paprati. Pošto je sezona jagorčevine prošla, muška paprat se nabere u šumi, iseče na komade 10 do 20 cm, koji se stave u 20 posuda sa vodom i rasporede svuda po stanu. Gde je biljka ostala zelena, to je dobro mesto, gde počne da žuti ili da prelazi u braon boju, da umire - nije dobro mesto.
NOĆ NAJOPASNIJA
Intenzitet zračenja nije uvek isti: najslabiji je oko podneva, a najjači noću, između 1 i 4 sata, kada je duplo uvećan. Kada je pun mesec zračenje se triplikuje, a ako dođe do promene u magnetskom polju zemlje, što se dešava prilikom nevremena, oluje, grmljavine, ta jedinica se učetvorostručuje.
BUKVA I SMREKA
- Postoji izreka: "Bukvu sadi, ispod bukve lezi, a od smreke beži". Kad je nevreme boravak na otvorenom prostoru opasan je od udara groma, a gromovi "vole" ukrštanja podzemnih vodotokova, gde obično raste smreka. Bukva propada na takvom području i opasnost se izbegava - kaže Spasojević.
Danijela Kljajić |
|
|
|
Za "Bilje i Zdravlje" govore:
Amela Terzić, atletičarka
Slobodanka Rakić Šefer, slikarka
Ordinacija
Kako sačuvati bubrege
Sunčanica i toplotni udar
Nigde bez šešira
Astma
Leto pojačava tegobe
Terapija laserom
Najbolja metoda za lečenje vena
Antikoagulantni lekovi
Doza glavu čuva
Lavanda
Mirisni eliksir za duh i telo
|