|
 |
|
Na čaju sa ...Slobodanka Rakić Šefer, slikarka
Život u svetu bez senki |
|
Slobodanka Rakić Šefer
|
Ako umetnik nema sklad sa prirodom, sigurno nema ni sa samim sobom, platnom, a otuda ni sa porodicom, prijateljima...
Tako govori Slobodanka Rakić - Šefer i možete da joj verujete ili ne, možete na to da budete potpuno ravnodušni ili da imate sto drugih osećanja- sve dok ne vidite njene slike. A onda, dok vas preplavljuju najnežnije emocije, neka tiha radost koja razvlači usne u nesvestan osmeh koji dugo blista, dok razmišljate kada ste se poslednji put tako iz duše ozarili- shvatite da je ona u pravu.
U tim nežnim kompozicijama koje nisu slikane uljanim bojama nego samim sokom lubenice, jagodice, bakinim slatkom od trešanja, perjem pauna, vilinskim osmehom, bajkom, ljubavlju mame i još mnogim tajnim recepturama, ima božanskog sklada iz prirode koji umiruje i usrećuje.
Sve je kod Bobe svetlo, čisto, iskreno, duboko i radosno. Tu i senke imaju svetlost. Drveće govori. Školjke pevaju. Petlovi mudruju. Ćurke glasno sanjaju. I sve je moguće - istinito.
- Moj svet nema senki - govori ona.- Ili ih ima, ali su nežne. Svetle. Jednom mi je jedna likovna kritičarka zapanjeno rekla: Ali, Bobo, tvoja ruža nema senku, kako si pogrešila tako! Ne, rekla sam joj. Nisam pogrešila. Ima senke, ali je ti ne vidiš. Bela je.
*Kažu da vaše slike pevaju, govore, šume, zuje kao vaše toliko ljubljene pčele, pevaju kao kos, lepršaju krilima ...?
- Da, neko to oseća snažno kao što sam ja osećala snažno kada sam sve to unosila na platno. Ima jedna moja bela slika. Kupio ju je jedan bogati Ukrajinac koji živi u Nemačkoj za svoju ženu.Ta slika svake godine putuje tamo gde i njegova žena, najpre u Rusiju, pa u Sloveniju, pa svuda po svetu. Ima svoj pasoš. Ona se ne razdvaja od nje, jer kaže da iz školjki sa slike čuje muziku.
0Priroda je vaša religija...
- Obožavam prirodu. Svakog dana pešačim po pet kilometara banjičkom šumom u potrazi za novim glavicama cveća, vlatima trave, drveća. Imam i prijatelje među pticama, gugutke, kosove, dva fazana koje viđam, ima čak i divljih pataka, svraka...beskrajan je to svet vidljivog i nevidljivog.
*Da li sve bakine bašte na svetu imaju iste mirise?
- U Salcburgu, na Mocartovim danima, videla sam više ljudi na izložbi cveća nego muzike. Tamo sam videla srcopuc, dragoljub, đul, božur, zumbul, jorgovan...dakle isto cveće kao iz bašta naših baka i vrlo sam se iznenadila. Uopšte, putujući po svetu dobijam mnogo ideja. Ne kopiram, nego nadgrađujem, ili na licu mesta stvaram nove misli i nove slike. Prosto, pratim svoje likovne tokove.
*Šta čovek da radi da bi bio srećan?
- Moramo mnogo da radimo, na sebi, oko sebe, uopšte da pronalazimo sebe u radu. Čovek se ne rađa pod srećnom zvezdom. On mora da sledi svoju zvezdu.
*Može li čovek da živi sa svešću da je počinio neka nevaljalstva?
- Ne znam..Mislim da postoji način da se čovek koji je počinio neke ružne i loše stvari, iskupi. U takvim slučajevima on mora, ceo svoj život, materijalne stvari i sebe celog da stavi u misiju iskupljenja. To znači davanja. Sve mora da da. Bez kajanja. Bez bilo kakve opterećujuće misli osim zadovoljstva što daje. Poznajem mnogo ljudi u Beogradu koji voze skupa kola, žive u luksuznim kućama, nose skupu odeću, satove i sigurno bi se osećali bolje i zadovoljnije kada bi davali bez zazora drugima.
*A oni koji su bogatstvo stekli na nepošten način?
- Smesta da vrate sve i da krenu ispočetka, od nule.
*Da li biste se vi bojali da krenete od nule?
- Ne! Bila sam gubitnik mnogo puta. Na nuli! Bez ičega! Ustajala sam i koračala kao da se ništa nije dogodilo. Poslednji put, sećam se materijalnog gubitka. Dobila sam sudskim putem spor oko ateljea u Novom Beogradu, ali kada sam čula da je čovek s kojim sam se godinama sporila teško oboleo od karcinoma, povukla sam se i sve mu ostavila. Čak nisam uzela ništa ni od svog nameštaja.
* Da li novac stvarno pokvari ljude?
- Novac u suštini ne kvari mnogo ljude ako ga imate u "normalnim" količinama, ali ako ga ima previše - onda je problem. Ti "imaoci" onda pomisle da su mali bogovi, da su svemoćni. A, ako ga ima "normalno" onda je blagodet, jer je ljudima potreban za vizuelizaciju života.
*Da li postoji ženski rukopis u slikarstvu ili je to nategnuta "logična" rodna podela?
- Ne... ne postoji. Posebno ako se ima u vidu da takozvani ženski rukopis u slikarstvu više koriste muškarci. Mladen Srbinović, moj profesor, na primer, ortodoksni je primer muškarca koji ima nežan, lirski sentiment. Svi njegovi učenici, među njima i ja, nasledili su od njega kolorit. On je igrao na ivici kiča, ali nikada nije tu ivicu prešao. To je umeće. Njegove slike bile su zašećerne, zaslađene do krajnjih granica, ali nisu bile kič! Govorio je: "Kad budeš videla Šagala, videćeš koliko on hoda na ivici." Još mi je govorio: "Nemoj čistiti nikada sliku od emocija. Ona je glavna spona komunikacije umetnika i gledaoca."
*Kako se menjao vaš stil? Koliko se menja?
- Kada sam pronašla bele slike primetila sam da ih je većina obožavala. Radila sam ih petnaest godina. Ali, nisam više napredovala. Ništa novo nisam pronalazila. To nije bilo u redu. Nisam bila srećna. Ne možeš stalno isto da radiš, govorila sam sebi. Moraš da ideš dalje. Napred. Ali gde? Kako? Nisam imala ideju. Onda mi je Vlada Stojišin, književni kritičar rekao da ljudi koji cene moj rad smatraju da treba da krenem u neku novu dimenziju. Tada mi se otvorilo nebo ideja. Smesta sam krenula da tražim nove puteve na platnu . U meni je čučao vatromet boja i ja sam počela da ga otkrivam sebi i svetu.
*Da li je u slikarstvu sve rečeno ili nema kraja?
- Nema kraja! Svaka je ličnost za sebe i svaka ličnost daje osobenost platnu. Time daje novi pečat pravcu kojem trenutno pripada.Umetnost je autohtona. Ona se nalazi u samom biću. Ona je čovek- kosmos.
* Da li slikar treba da se obazire na mišljenje, dobro ili loše, svejedno?
- Ne, ne treba, samo treba da sledi svoju kosmičku liniju. I da se ne osvrće.
*Koja su tri, za vas, posebna slikara?
- Van Gog kao izuzetan slikar, zatim Leonardo kao istraživač koji je išao u u prirodu i posmatrao cvetiće satima i naravno, Šagal. Pikaso je paradigma kako se treba ophoditi u umetnosti i kako napraviti svoju ličnost.
*Koje domaće slikare cenite?
- To su "beli slikari": Milan Kečić, Sava Šumanović, Stojan Aralica, Peđa Milosavljević.
*Ko danas kupuje slike?
- Do prošle godine kod mene su dolazili uglavnom ljudi do 45. godine, - inženjeri, programeri, menadžeri zaposleni u stranim firmama. Kupe za sebe, pa posle dođu kumovi ili rođaci da i oni kupe.
*Da li vam je važno kod koga će da završi vaša slika?
- Nekada mi j bilo važno. Sada - manje.
*Da li ste naslikali neku sliku loše volje?
- Ne. Retko sam loše volje. Pa, iako bih bila malo neraspoložena, čim počnem da slikam, to nestane. Srećna sam dok slikam. Presrećna.
Drveće
Slobodanka Rakić- Šefer smatra da niko ne sme da ode sa ovoga sveta a da prethodno ne zasadi bar jedno drvo.
- Naša priča sa zavetnim hrastom je pokazala da u stvari imamo jako malo stoletnog drveća. Znate li u Austriji koliko ima drveća starog po nekoliko stotina godina? Bezbroj. A kod nas, lako se mogu brojati. Lično ću u Bogatiću zasaditi lipe. To će biti moj dar prirodi. I volela bih da moj primer slede mnogi, zapravo svi.
Zdrava hrana
Trudim se da jedem zdravu hranu ali, koliko je ona zdrava, to je pitanje nad pitanjima - kaže Boba.- Najmanje o tome pišu, stičem utisak, i znaju novinari. A trebalo bi da bude obrnuto. Susam, laneno ulje, kikiriki, pirinač, pasulj, žitarice...Ko to u našoj zemlji zna koliko je tretirano. Tvrdim ogovorno da je bundevino ulje kod nas očajnog kvaliteta i još nisam našla pravo hladno ceđeno suncokretovo ulje. Kada bi ozbiljna kontrola ušla u prodavnice zdrave hrane - 90 odsto proizvoda bilo bi izbačeno sa rafova. Jedemo izuzetno nekvalitetnu hranu i zbog toga sam veoma tužna.
Cenjeno
Od svega najviše cenim sremuš i koprivu, prvo, zato što su to naše božanske biljke i drugo jer nisu genetski modifikovane. Mogu biti samo prirodno prljave.
Priroda bora
- Za lice koristim najjednostavnije kreme iz apoteke, jer znam da one ne doprinose mladalačkom izgledu već to čine sveže voće, povrće, voda, dobar san, život bez stresa i bez cigareta...Skupe kreme su velika prevara. Za lepu kožu treba jesti beli i crni luk, brokoli, krastavce, peršun, mirođiju, rotkve, šargarepu...
Dijana Dimitrovska |
|
|
|
Za "Bilje i Zdravlje" govore:
Amela Terzić, atletičarka
Slobodanka Rakić Šefer, slikarka
Ordinacija
Kako sačuvati bubrege
Sunčanica i toplotni udar
Nigde bez šešira
Astma
Leto pojačava tegobe
Terapija laserom
Najbolja metoda za lečenje vena
Antikoagulantni lekovi
Doza glavu čuva
Lavanda
Mirisni eliksir za duh i telo
|