Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 241
aktuelno izdanje
Na čaju sa...Prof. dr Aleksandar Ljubić, ginekolog
Sve što život čini lepim je u Srbiji
Prof. dr Aleksandar Ljubić

Zrači nesvakidašnjom harizmom i ogromnom energijom, pa nije čudno što mnogi pacijenti za profesora dr Aleksandra Ljubića(55) kažu da je "čovek koji daje nadu i vraća radost življenja". Da je zaista tako govori i podatak da je u poslednjih 15 godina, zahvaljujući njemu i stručnom timu sa kojim radi, uspešno urađeno desetine hiljada vantelesnih oplodnji. I danas, posle više od dve i po decenije staža, priznaje da se na isti način razneži nad novim životom.
Posle poslediplomskih, magistarskih i doktorskih studija u Beogradu, prof. dr Ljubić usavršavao se u SAD, Japanu, Velikoj Britaniji i Italiji. Od 1986. godine radio je u Kliničkom Centru Srbije, prvo kao pomoćnik direktora, zatim i kao direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo. Od 1995. godine je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, danas kao vanredni profesor ginekologije i akušerstva.
Predsednik je Udruženja za ultrazvuk Srbije, osnivač i prvi direktor internacionalne i Škole za ultrazvuk "Ian Donald". Dugogodišnji je predsednik Republičke komisije za vantelesno oplođenje, podpredsednik Republičke komisije za perinatalnu medicinu i član međuodeljenskog odbora SANU za humanu reprodukciju. Rukovodilac je deset međunarodnih i nacionalnih naučnih projekata i autor 25 stručnih knjiga.
Srećemo ga u kraju u kojem je i odrastao, na beogradskom Dorćolu, u Specijalnoj ginekološkoj bolnici "Jevremova" čiji je medicinski direktor.

Imate li evidenciju koliko je beba uz vašu pomoć do sada došlo na svet?
-Samo u "Jevremovoj", začeto je negde oko 3.300 beba, 100 je ovde i rođeno. Već 15 godina radimo vantelesnu, a ako računamo poslednjih 27 godina, odnosno period koliko sam na Klinici za ginekologiju i akušerstvo, onda je taj broj mnogo veći. Kao što svaki iskusan ginekolog koji jednom nedeljno dežura i na tom dežurstvu pogleda i ima nadzor nad 20,30 žena, porodi ili prisustvuje u porođaju 1000 beba godišnje, dolazimo do desetina hiljada malih bića koje svako od nas ima privilegiju prvi da vidi.

Šta osećate u trenutku kad se pojavi novi život?
- I posle toliko godina osećam veliko uzbuđenje koje je uvek pozitivno. Izuzetak su, naravno, komplikacije, kad se lekar potpuno mobiliše da reši problem što bolje bez obzira na to što mu se noge naknadno "odseku". Ipak, pozitivni ishodi daju lepotu ovom poslu, a osećaj da ste omogućili začeće i rađanje ljudskog bića je kompenzacija koja ni u jednoj drugoj grani medicine ne postoji. Privilegovani smo što se bavimo nastankom ljudskog života, osećamo sreću svojih pacijenata i učestvujemo u njoj.

Bili ste na usavršavanju u inostranstvu. Kakva iskustva nosite i koliko kaskamo za svetom?
- Mislim da je svakom lekaru neophodno da deo edukacije završi i van matičnog centra. To ne mora da bude uvek inostranstvo, ali sigurno da druge kuće i druga iskustva nude nešto što je neophodno u sazrevanju lekara. Centri u kojima se radi obuka obično poseduju najsavremenija tehnološka dostignuća, savršenu organizaciju, što nama, čini mi se, nedostaje.

Jeste li ikada pomislili da ostanete u nekoj drugoj zemlji?
- Nikad mi to nije bila opcija. Ni pod kojim uslovima sebe nisam video negde drugo osim ovde. U kontinuitetu sam najduže bio u Americi, koja ima mnogo dobih strana, ali ipak, sve ono što život čini lepim nalazim u Srbiji. Među ovim ljudima i na ovim prostorima nalazim sve što ne bih mogao da nađem u Americi ili bilo gde na Zapadu.

Volite li da putujete i koja vam je zemlja ostavila najjači utisak?
- Što sam stariji, sve manje volim da putujem. Veliki deo moje profesionalne karijere bio je vezan za putovanja, ne mogu da kažem da nije lepo videti nove prostore i nove gradove, ali za mene to nisu veliki izazovi. Zadovoljstvo bi mi bilo da odem u neke predele prirode koji su divlji i koje nisam video - Južni pol, Amazon.

Profesionalno ste vezani za žene. Čime žena može da vas osvoji?
- U svakom smislu kontakt je veoma važan. Mora da postoji neka toplina i pozitivne emocije koje osoba širi oko sebe, da bih imao otvorene receptore za potpuni prijem. Verovatno je to neki energetski nivo koji mi prija.

Lepa žena je za vas...
- Ona koja ima sklad. Mislim da je skladnost važna, kako u izgledu, tako i u načinu razmišljanja, u ponašanju, načinu života.

Vaši saveti za zdrav i lep izgled, "revitalizaciju"?
- Opet se vraćam na sklad. Zdravlje je da jedeš ono što ti prija, koliko ti prija, na neki način da znaš svoju meru. Za mene je to refleksija zdravlja, mentalnog i fizičkog.

Koje jelo najviše volite?
- Imam mnogo omiljenih jela što nekad izaziva teškoće u održavanju prihvatljive telesne težine. Meso u svakom obliku.

Kako izgleda dr Ljubić u kuhinji?
- Moj otac je veoma voleo da priprema hranu i uživao je u tome mnogo više nego u jelu, ali je to došlo u određenom periodu njegovog života. Moguće da taj period mene tek čeka...
Imate li hobi?
- Volim da idem u lov i u prirodu.

Koje su vaše prve asocijacije na detinjstvo i mladost?
- Prva asocijacija je da je sve bilo lepo. Te uspomene su takve zahvaljujući mladosti kad, inače, sve vidiš lepšim nego što jeste. Odrastao sam ovde, na kaldrmi Dorćola ili na potezu Donjeg Beograda. Poznata dorćolska priča, da ne izdvaja... Tada je bilo važno ko je kakav, vladao je drugi kod viteštva i ponašanja, kako smo ga mi, kad smo bili mali, shvatali.

Koliko se vreme promenilo, brinete li za svoju decu?
- Nema razloga za više strahova nego što je bilo pre. Svako vreme nosi svoje rizike, a današnja deca umeju da ih prepoznaju i da se bore s njima. Imam ogromno poverenje i u svoju decu i u omladinu, jer su mladi sa kojima dolazim u dodir dobri, pametni ambiciozni, energični, takvi da nemam nijednu sumnju da njih i ovu zemlju sa njima čeka dobra budućnost...
Srećni ste kada...
- Pokušavam da nađem sreću u svemu što radim. Čak i onda kad sam umoran, a imam pacijenta, nađem nešto dobro...Sreća je opet i stvar lične percepcije, sve zavisi od toga koliko ćemo neke retke trenutke prijatnosti i sreće umeti da produžimo, proživimo i da učimo sebe da budemo srećni.
U vrhu liste vaših želja je...
- To je veoma široka želja - da bude dobro onima koje volim, da budu srećni, zadovoljni.

Šta može za kratko vreme da vas razgali?
- Volim da gledam filmove, da slušam omiljenu muziku, da budem u prirodi u lepom ambijentu sa ljudima koje volim.

Čime negujete smirenost?
- Verovatno su to godine učinile. Probam da ono što odmah ne mogu, kad promislim, ispravim na pravi način...
Posle napornog rada najbrže vas opusti...
- Tada osećam potrebu da ćutim i da budem negde na otvorenom dok se ne isprocesiraju te akumulisane informacije ili energija. Mir i zatvorenost u sebe omogućavaju mi da na drugi način kasnije komuniciram. Mislim da je to potrebno posle svake aktivne faze nekog rada.

Čime počinje i kako završava dan u životu dr Ljubića?
- Najčešće kada sam onakav kakav bih voleo da budem uvek, time da, kad otvorim oči kažem: "Uh, fenomenalno, još jedan dan koji će biti super!". Kakav god da je - sunčan, vedar, kišovit, vetrovit. Završava se obično tako što okončam fazu koja ide posle aktivnosti - smirenjem. Na kraju dana probam da "isprocesiram" sve i da bazalni proces dovedem na neku minimalnu meru, da bih bio smiren. Važno je da radimo na sebi.

Na ujaka
Šta vas je opredelilo za poziv ginekologa?


- Obično je to istorija doktorskog poziva. Moj ujak je bio ginekolog i zvao se Aleksandar, bio je lekar u Nišu, a ja sam po njemu dobio ime i zbog njega postao ginekolog. Moja velika dilema u tom životnom periodu bila je da li da budem psihijatar, jer mi je stariji brat psihijatar. Proveo sam godinu dana u Zavodu za mentalno zdravlje sa psihijatrima, video da mi po temperamentu i onome što očekujem od medicine više odgovara neka druga grana i otišao na ginekologiju.
Večne uspomene

Ima li uspomena od žena kojima ste pomogli da postanu majke?

- Apsolutno sam okrenut onome što dolazi, ali bilo je tu čestitki, torti za rođendan, slika dece, koja su već odrasla. Znate, nekog ste "ispratili" kao bebu, a sada vam dođe već zreo čovek koji kaže: "Vi ste me gledali kad sam bio mali..." Nemam sposobnost da sve pamtim, ali svakako da to uvek daje novu energiju i novu motivaciju.

Danijela Kljajić

Broj 241
Aneurizme

Dugo tinjaju,
pucaju bez najave

Istine i zablude
Da li plavuše
imaju
krte kosti

Tinejdžeri

Prvi odmor bez
mame i tate

Tanoreksija

Zavisnost od
tamnog tena


Seksualna disfunkcija
ONI se stide
ONE trpe