|
 |
|
Bolja svađa od samoće
Psihologija/Depresija starih |
Duga bezvoljnost, tuga, apatija i kao potonji okidač za depresiju, gubitak nade sve više pogađa ljude u takozvanom trećem dobu. Kada ujutru otvore oči i ne znaju kud će sa sobom a nigde tračke svetlosti i radosti,pokretača života.. kako da se odbrane od crnih misli i gde da pronađu smisao i radost života?
- Depresija je, sa razvojem civilizacije, dospela na visoko mesto na lestvici najčešćih uzroka obolevanja, odmah posle malignih, kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Depresiju izazivaju poremećaji u transmisiji nervnih impulsa u centralnom nervnom sistemu, pre svega serotonina i noradrenalina. Poremećaj u prenosu impulsa nastaje iz razloga gentskih, kao prateća pojava dugotrajnih telesnih bolesti i telesnih oštećenja, kao i promena u psihosocijalnoj sferi: gubitak dragih osoba, nemanje posla, finansijske teškoće, osipanje porodice, sve češća usamljenost, naročito starih osoba koje gube životne partnere i tako ostaju bez snažne podrške svojoj psihološkoj stabilnosti - objašnjava za „Bilje i zdravlje” prim. dr Zoran Đurić, neuropsihijatar i psihoterapeut.
Simptomi
Depresija starih je slična svim drugim: dugotrajno neraspoloženje, gubitak životnog smisla, depresivno mišljenje: sve se gleda „negativno”, ništa nije dobro, ne vidi se izlaz niti postoji plan za budućnost, preovlađuje osećanje manje sopstvene vrednosti ili se doživljava sopstvena bezvrednost i suvišnost, gubitak doživljavanja zadovoljstva u svakodnevnim aktivnostima: hranjenju, pijenju kafe u društvu, druženju, opadanje ili prestanak interesovanja za socijalne, političke, kulturne i sportske događaje.
Ne možemo reći da je depresija starih poremećaj čija učestalost raste. Sa starenjem stanovništva u Srbiji, više je i onih kod kojih se utvrđuje depresija u starijem životnom dobu. Treba reći i da depresivni poremećaj uvek i postojao kod ljudi koji boluju od dugotrajnih telesnih bolesti koje iscrpljuju biološke snage organizma.
Depresivno raspoloženje se posmatralo kao normalna prateća pojava hroničnih telesnih bolesti, a nije se dijagnostikovalo kao poseban poremećaj zbog stava lekara kliničara da je najvažnije lečiti srce, jetru, bubrege ili pluća, a da to što je neko neraspoložen i bezvoljan ne predstavlja neki poseban poremećaj, nego neku vrstu “nus pojave” osnovnog, telesnog oboljenja.
Nije za potcenjivanje ni kulturološki uslovljeni obrazac osude, stigmatizovanja osoba sa psihičkim poremećajima koji je raširen kod lekara više nego što bi se to očekivalo kad se zna stepen njihovog obrazovanja i medicinskih znanja.
Vekovni strah od „ludila” je aktivan čak i onda kada je očigledno da oboleli tone u beznađe, sve se i dalje vezuje za slabost srca, „loše rezultate”, „otečene noge”, pasivnost i odbijanje saradnje sa lekarom: „Pa ti si se predao, ne može to tako!” A jedna tableta antidepresiva dnevno bi kod većine dala sasvim drugu sliku - kaže neuropsihijatar Đurić.
POSLEDICE
Pogoršanje opšteg stanja i raspoloženja skraćuje život. Pacijenti kad izgube nadu odbijaju da sarađuju u terapiji. Kod starih, bolesnih i usamljenih, česta su samoubistva.
Ova pošast pogađa stare muškarce samce, udovce i razvedene, one koji dugo boluju, bez obzira na pol, uvek one koji su izgubili porodičnu i širu socijalnu podršku depresija prosto uništava.
Kod žena se depresija češće dijagnostikuje jer su one brižnije kad je u pitanju zdravlje. Društvenije su i bolje se snalaze kad ostanu same. Muškarci se ređe obraćaju lekarima, teže podnose samoću i bolest. Samci su najugroženiji. Porodični ljudi i ređe obolevaju i bolje podnose bolest.
LEČENJE
Depresija starije populacije može da se leči na više načina: biološka terapija, lekovi i to ubrzava otklanjanje simptoma. Život u partnerstvu, druženje, dobra porodična podrška uvek pomažu, ali i preveniraju pojavu depresije starih.
PREVENTIVA I POMOĆ
Zdravstveno prosvećivanje i negovanje zdravog načina života, razvijanje i održavanje porodičnih i društvenih veza predstavljaju i prevenciju depresije i pripremu za bezbolan prelazak u starost.
Porodica, funcionalna, uvek pomaže samim svojim postojanjem. U optimističkom pogledu, „pozitivne misli, vizualizacije, otkrivanje prijatelja u sebi”- pomažu, ali ne tako često kao što bismo hteli da verujemo. Ništa nije bolje od održavanja živog kontakta sa bliskom osobom - savetuje dr Zoran Đurić.
PREDNOST
Stari ljudi imaju jednu prednost u odnosu na mlađe: oni znaju vrednost života. Imaju iskustva koja ih čine ispunjenim i zadovoljnim. Ne muče ih ambicije kao mlade. Osećanje ispunjenosti i svest o sopstvenoj ostvarenosti čine čoveka i zrelim i jakim i otpornim na depresiju.
NIKADA SAM
Bio čovek star ili mlad, ne bi trebalo da se budi sam. Bolje i jedna dobra svađa nego usamljenička čaša pića. Dok je živ, za čoveka ima i tračka svetlosti i nade da će biti bolje. Uvek vas čeka srodna duša. Niko vam ne može uzeti ono dobro što ste uradili i postigli. To živi, greje duše i hrani ljubav.
Željka Radulović |
|
|
|
Za "Bilje i Zdravlje" govore:
Ivana Nešović, odbojkašica
Mišjakinja
Čisti bubrege i pluća
Trešnja
Čuva srce, ublažava bol
Proso
Idealan za šećeraše
Dijagnostika
Šta je Ki67 antigen?
Ishrana
Zelena detoks dijeta
Deca
Kad igra zaboli
Pripreme za trudnoću
Zdrav život za zdravu bebu
|
