|
 |
|
Muzika priziva najbolje u čoveku
Na čaju sa...Slobodan Trkulja, muzičar |
|
Slobodan Trkulja
|
Kroz muziku se dobrota u vama obraća dobroti u drugim ljudima. To što je život danas ovoliko brz, ne znači da i mi treba da brzamo
Slavu tradicionalnog srpske muzike spojene sa modernim zvukom, sa svojom grupom "Balkanopolis" proneo je širom planate. Novi Sad ga je, nedavno, u trci za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine, proglasio za svog ambasadora, a album "Kraljevsko Balkanopolis" koji je izašao o ovogodišnjem Vaskrsu, upečatljivo je zaokružio njegov dosadašnji muzički opus.
Mada mu je tek 35 godina, Slobodan Trkulja, kompozitor, pevač i multinstrumentalista svakako je jedna od najupečatljivijih i najoriginalnijih ličnosti na našoj muzičkoj sceni. Odrastao je u Novom Sadu, u Sremskim Karlovcima završio najstariju srpsku gimnaziju, da bi na Muzičkoj akademiji u Amestardamu, kao najbolji u klasi, magistrirao 2007. godine.
- Retko se dešava da magistarski rad jednog stranca tamo bude proglašen za najbolji, ali se jednom Srbinu, eto, desilo i to – kaže, uz širok osmeh.
- Početak mog školovanja u Holandiji se, inače, poklopio sa bombardovanjem Srbije. Čim sam saznao da se ono priprema, vratio sam se u Novi Sad. Mesto mi je bilo među svojima.
Kada je, po drugi put otišao u Holandiju, imao je svega tri meseca da nadoknadi propušteno i položi 12 ispita sa prve, da bi upisao drugu godinu. Profesori su to smatrali apsolutno nemogućim, ali je onda srpski inat uradio svoje: sve ih je položio u tom kratkom roku i kročio ka već pomenutoj magistraturi.
Grupu "Balkanopolis" osnovao je pre petnaestak godina, a album "Kraljevstvo Balkanopolis" je presek najboljeg što je ona u tom periodu uradila.
- Album koji ima deset numera je spoj srpske muzičke tradicije sa savremenim rok i simfonijskim zvukom. Meni kao čoveku 21. veka je taj spoj logičan, jer ja drugačije čujem naše stare zvuke i njihovom raskošnom koloritu dodajem nove nijanse i boje.
Nastupao je na svim delovima zemaljskog šara, od zapada do krajnjeg istoka, a na koncertu u Kini više od 30.000 ljudi je s njim pevalo – na srpskom.
- Suština je u tome što se kroz muziku dobrota u nama obraća dobroti u drugim ljudima. Onda vas svuda, bez obzira na veru, naciju ili rasu, savršeno razumeju.
Odnedavno se, sa suprugom i dvema kćerima, od kojih su jednoj dve i po, a drugoj godinu i po, iz Novog Sada preselio u Kovilj, prelepo mestašce uz još lepši dunavski rukavac Arkanj, poznat po najstarijem manastiru u srpskoj Panoniji koji datira još iz 13. veka i po tome što je u njemu rođen Laza Kostić, jedan od najvećih srpskih pesnika.
- Potrebu da se izmestim iz gradske vreve osećao sam i ranije, ona je samo potencirana kad su mi se rodile kćeri. Želeo sam da odrastaju na travi, u dvorištu, u prirodnijem i toplijem okruženju, u kontaktu sa autentičnim svetom, biljkama, životinjama... Svaki dan proveden ovde, uverava nas da je izbor bio pravi.
Porodicu, inače, ljubomorno čuva od očiju javnosti. To je, objašnjava, čovekov svet u koji niko ne treba da zalazi i koji mu je izuzetno, izuzetno važan.
- Ona je je moje najvažnije utemeljenje i uporište u svakom smislu. Ljubav koja se tu daje i dobija je osnova bez koje ništa drugo nema smisla.
Kovilj je, zbog već pomenutog manastira, odavno jedna od najznačajnijih duhovnih tačaka na Trkuljinoj životnoj mapi. Od snimanja "Kraljevstva Balkanopolis" to je i u umetničkom smislu.
- U manastiru smo snimali sve vokale. Hor koviljskih monaha impresionirao je ceo producentski tim, uključujući i slavnog Velšanina Ričarda Evansa. Imali smo, neplanirano, još jedan hor. Kada smo, naime, preslušavali snimke, konstatovali smo da se na njima čuju i ptičice iz manastirskog dvorišta. Kad god smo mi počinjali da pevamo, činile su to i one!
Duhovno zdravlje Trkulja, inače, smatramo jednako važnim kao i fizičko. Svaki čovek, veli, mora da ima trenutak samospoznaje u kojem realno sagledava i sebe i ljude oko sebe
- To što je život danas ovoliko brz, ne znači da i mi treba da brzamo. Odluke treba da donosimo smireno, toplog srca i hladne glave. Za to je i liturgijski život veoma, veoma važan.
Kada je, pak, o fizičkom zdravlju reč, u njegovom očuvanju su, kaže, veoma bitne sportske aktivnosti.
- Plivanje je bilo i ostalo moja strast, trčanje takođe, a tokom studija u Amsterdamu sa bicikla, koji volim i vozim i danas, gotovo da nisam ni silazio – kaže, na kraju. - Od svih tih aktivnosti, kao i od intenzivnog vežbanja i sviranja, prilikom letnjih dolazaka u Novi Sad na testiranjima su mi rezultati bili toliko dobri da su mislili da sam profesionalni sportista.
BEZ ELEKTRONSKOG ZVUKA
Trkulja svira čak 15 instrumenata, uglavnom tradicionalnih. Većina njih čuje se i na albumu "Kraljevstvo Balkanopolis".
- Na njemu nema nijednog elektronskog zvuka. Sve što se čuje je, da tako kažem, iz prirodnih materijala, od gajdi, preko frule, duduka i kavala, do žičanih i udaračkih instrumenata.
PRIJATELJI
Novi album sagovornika "Bilja i zdravlja" je, inače, u periodu od 2008. do 2010. godine, snimljen i miksovan u Engleskoj, a master-snimak je napravljen u SAD. Na njemu su, uz ostale, i njegovi prijatelji, britanske zvezde Dejvid Rouds, Džon Giblin i Toni Levin, kao i slavni "Metropol okrkestar".
Đ. Vukmirović |
|
|
|
Za "Bilje i Zdravlje" govore:
Anđelka Prpić, glumica
Slobodan Trkulja, muzičar
Lečenje biljem
Lavandom protiv komaraca
Zova smiruje kašalj
Reumatske bolesti
Muke trećeg doba
Analize DNK u Srbiji
U potrazi za greškom
Slezina
Neumorni čistač krvi
Ishrana
Kiselina pod kontrolom
Spretnost dece
Od smotanka do čigre
|