|
 |
|
Na čaju sa...Prof. dr Vojislav Ćurčić, neuropsihijatar
Nega duše najbolja preventiva |
|
Prof. dr Vojislav Ćurčić
|
Prvo što mnogi pomisle kad se sretnu sa profesorom dr sci. med. Vojislavom Ćurčićem, neuropsihijatrom, upravnikom Bolnice za psihijatriju u KBC `Dr Dragiša Mišović` jeste `Kako je ovo smiren čovek`. U razgovoru za `Bilje i zdravlje` taj utisak se produbio, a na naše pitanje u čemu je `tajna`, osvedočeni promoter pozitivnih društvenih vrednosti odgovara da nijedan talas tranzicijskog haosa nije uspeo bitno da ga poljuja i promeni njegove stavove i sistem života.
Kaže da je vrednosti kojima su ga učili roditelji negovao u mladosti, preneo ih na svoju decu i zadržao do danas, predajući ih novim generacijama.
Detinjstvo je proveo u Ivanjici, ranu mladost u Kruševcu, da bi se krajem šezdesetih konačno preselio u Beograd, koji, kaže, obožava.
Da mu je porodica prva na listi životnih vrednosti govori i činjenica da je sa suprugom i koleginicom Vesnom Brzev podizao i njenu i svoju decu iz prethodnih brakova. Za naš list otkriva šta je `melem` za ljudsku dušu, zašto je zavoleo Pariz i kada je i kako razvio ljubav prema cveću.
*Kako na vas deluje sve izraženija promena sistema vrednosti. Da li je bila nužna?
- Nije bila nužna, ali je bila očekivana zbog okolnosti u kojima se živelo u Srbiji poslednjih 25 godina. Sve što se događalo delovalo je na ljude. Pitali su se gde je njihovo mesto i kako treba da se odrede u odnosu na nove okolnosti. Neki su se prilagodili i poistovetili se sa takvim sistemom vrednosti, što nažalost, nije uvek dobro, a neki su, uprkos svemu, uspeli da zadrže svoje poglede i svoj okvir, a sve ovo što se dešavalo shvatili su kao tranzitorno vreme i pojave.
*Radite sa mladima. Koliko se omladina promenila od vremena kada ste vi bili mladić, u čemu je najočitija ta promena?
- Mladi su se prilično promenili, jer je, između ostalog, i cela generacija današnjih mladih odrastala u vanrednim okolnostima. Oni su, naravno, sa nekim malo drugačijim sistemom vrednosti u odnosu na moje vreme. Mi smo bili pitomiji, romantičniji, više privrženi zajednici, manje nasilni i manje usredsređeni na sebe. Sadašnje generacije mladih koriste nove tehnologije i sve prednosti 21. veka, prilagođeniji su ovom vremenu, svesniji da njihovi životi zavise u velikoj meri od njih samih, od njihovog rada i angažovanja. Mnogo su slobodniji i otvoreniji u pravljenju svojih karijera.
*Zašto danas mnogi ljudi kažu da je u Srbiji teško biti roditelj?
- Zbog celog sistema vrednosti, koji je odavno već urušen roditelji su često u dilemi kako da usmere decu. Ali, mislim, a tako sam i sam podizao svoju decu, da postoje neke prave vrednosti koje će ipak, kad tad ponovo doći na scenu, da je ovo samo prelazni period. Loš, ali prolazan. Roditeljska briga je uvećana time što su mladi vrlo odani grupama svojih vršnjaka, a one mogu da budu problematične - delinkventne ili sklone zloupotrebi alkohola i droga. Zato je najbolje što više, strpljivo i uporno, razgovarati sa decom, pogotovu u periodu adolescencije.
*Koliko je duhovno zdravlje važno i da li ga dovoljno negujemo?
- Veoma je važno, jer od njega zavisi i naše telesno zdravlje. Moramo da se trudimo da nađemo u sebi i svom ponašanju ravnotežu između emocionalnog i racionalnog, da znamo da negujemo i emitujemo lepa osećanja i kontrolišemo loša, ali i da budemo racionalni kada je to potrebno.
*Šta podrazumevate pod pojmom `zdrav život`?
- Zdrav život podrazumeva mnogo toga, pravilna ishrana je samo jedan deo. Kako sam celim svojim bićem psihijatar i psihoanalitičar, naravno da najveću pažnju posvećujem mentalnom zdravlju. Od velike važnosti je i osećaj zadovoljstva, ispunjenosti sobom i svojim životom. To je najbolja prevencija i za neka telesna oboljenja. Zdrav život podrazumeva da se trudimo da negujemo svoju dušu, da je nahranimo, da budemo društveno biće, jer čovek to i jeste po prirodi, da imamo aktivnosti koje nas ispunjavaju i donose nam zadovoljstvo. Stresovi su neminovni u životu, ali ako imamo na drugom tasu zadovoljstva, sve se lakše podnosi.
*Kako se vi opuštate?
- U slobodno vreme volim da šetam, naročito pored vode, obožavam Adu, a kako živim na Dorćolu, prijaju mi i šetnje pored Dunava. Volim da se viđam sa prijateljima, da sedim u kafeima, da ćaskam i družim se, da čitam i nekoliko puta godišnje da negde otputujem. Pošto mnogo radim, kad završim sa poslom na putu do kuće imam mali `trik`: vozim polako, pustim relaksirajuću muziku, da bih se regenerisao i oporavio i da svojoj porodici stignem u dobrom stanju.
*Koje Vam je omiljeno jelo, da li i sami nešto spremate?
- Volim mesa, jagnjetinu pogotovo, bečku šniclu, sa krompirom. Uglavnom ne spremam, ali ima jedno jelo koje umem i volim da pravim - petao u vinu - `Coq au vin`. Svojevremeno sam kao stipendista francuske vlade bio godinu dana na usavršavanju u Parizu i to jelo mi se jako dopalo. Pravim ga za porodicu i prijatelje, ali retko - jer priprema traje dva dana. Još jedan francuski specijalitet mi je (p)ostao pasija - pain au chocolat - hleb sa čokoladom, odnosno lisnata pašteta u kojoj štangla čokolade i posle pečenja ostane cela. Fasciniralo me je kako uspeju da ga ispeku, a da se ne istopi čokolada. To je božanstveno.
*Da li Vam Francuska i Pariz, kao i mnogima, oduzeli dah?
- Ne bih mogao da kažem da su mi konkretno neka zemlja ili grad oduzeli dah, ali zaista veoma volim Francusku. Te 1986/1987. godine zavoleo sam Pariz najviše zbog vesele, opuštene atmosfere koju ima. Šarmirao me je i posle Beograda najviše volim taj grad. Inače, u vreme boravka u Parizu, profesionalno sam mnogo naučio, ali i otkrio šta je demokratija, pa sam postao ubeđeni demokrata i Evropejac.
*Šta je u vrhu liste vaših životnih vrednosti?
- Porodica, tolerantnost prema drugima, poštenje...
*Koje osobine najviše cenite kod drugih, a šta Vam se ne dopada?
- Iskrenost, spremnost za davanje drugima i za primanje od drugih, želju da se pomogne, zdravu ambiciju, viziju - profesionalnu ili neku drugu. Ne volim zlo, obmane, zavist i konfliktnost.
*Kako ste se svih ovih godina branili od izazova raznih vrsta, političkih, manipulacija,`spinovanja`?Da li je teško bilo ostati svoj?
- Nije mnogo teško, ako ste autentični, ako znate šta želite šta možete i hoćete da prihvatite. Nisam politički angažovan, a mislim da sam mnogo postigao i profesionalno i društveno. Ljudi me prepoznaju kao eksperta i nekog ko je organizaciono sposoban, pa me angažuju za određene poslove, funkcije i projekte. Zato smatram, mada se danas misli suprotno, da nije neophodno biti politički povezan da bi se uspelo u životu.
*Šta prvo primetite na ženi i čime vas je supruga Vesna osvojila?
- Lice, izraz lica i da li ta osoba zrači nekom energijom, šarmom. Ima prelepih žena koje ne zrače ničim i ima manje lepih, koje imaju nešto što isijava iz njih.
*U supruzi imate saveznika i podršku. Koliko vam to pomaže?
- To daje prednost, jer možemo bolje da razumemo šta onaj drugi radi. Ovo je veoma težak posao, jer radimo sa ljudskom patnjom, pa je dobro kada su ljudi iz slične struke da mogu to da razumeju. Profesionalno sarađujemo, savetujemo se...
*Kome ste lično bliži Jungu ili Frojdu?
- Potpuno Frojdu.
*Šta Vas bolje okrepi čaj ili vino?
- Volim čaj, pogotovo zimi, ali i čašu dobrog vina, uz lep ručak. Možda sam i to `povukao` od Francuza.
*Kad se kaže `miris detinjstva`, čega se prvo setite?
- Slika koja mi se prva javi je nešto što sam često radio i jako voleo u planinskom kraju gde sam odrastao: da ležim na mekoj padini i gledam oblake kako prolaze. To je bilo neko uzbuđenje, osećaj veličine, prostora, visine, dostignuća... podsticalo je moju maštu i uživanje.
*Poznata je vaša strast prema cveću. Čak ste i u vrtu Klinike zasadili magnoliju...Kad je začeta ta ljubav?
- Od kada sam stvorio porodicu. Imam dve velike terase na Dorćolu, koje su pune cveća. Uživam u njegovoj lepoti i to me opušta. Moji roditelji, a posebno otac, voleli su cveće. Kod mene se ta naklonost pojavila tek u tridesetim, valjda je ovo poistovećenje sa njima tek tada oživelo. Ja posebno volim magnolije... Prve procvetaju u proleće i donose život i lepotu.
Put uspeha
Od 1975. godine, kada je završio medicinu, karijera profesora dr Vojislava Ćurčića išla je samo uzlaznom putanjom: 1981. godine specijalizira neuropsihijatriju, 1993. godine postaje primarijus, a već 1997. godine dobija lincencu Međunarodne asocijacije za psihoanalizu (IPA). Doktor medicinskih nauka postao je 1999. godine. Predanost radu i pacijentima od pozicije načelnika Odeljenja za psihoterapiju 2001. godine dovela ga je na mesto upravnika Bolnice za psihijatriju. Urednik je 10 stručnih knjiga.
Iako je opštu medicinu uz oca lekara zavoleo još kao dečak, priznaje da mu je ljudska duša uvek bila veliki izazov i da mu je danas, samo saznanje da je nekom pomogao najveća satisfakcija.
Strast prema cveću
Danijela Kljajić
Foto Vojislav Danilov |
|
|
|
Za "Bilje i Zdravlje" govore:
Anita Lazić Todorović, PR stručnjak
Dr Vojislav Ćurčić, psihijatar
Alternativa
Lečenje gledanjem u Sunce
Lečenje biljem
Čajevi tope celulit
Oscilacije pritiska
Noć otkriva
hipertenziju
Holesterol i trigliceridi
Preventiva iz tanjira
Bolovi u potiljku
Strahovi koče vrat
Uskšnje čarolije
Prirodne boje za jaja
Začini u hrani
Više od ukusa
Dečje alergije
Omega 3 za lakše disanje
Kondilomi
Zaštita i lečenje
Magnezijum hlorid
Recept za podmlađivanje
Seboreja
Peri kosu
dva puta nedeljno
|