|
 |
|
Čula umesto aparata
|
|
Homeopatija
|
Piše: Dragana Timotić Mijatović
klasični homeopata
U procesu dokazivanja homeopatskih lekova, koji je jedan od osnovnih principa homeopatije, podrazumeva se da se ne javljaju simptomi neke teže patologije, međutim, u procesu lečenja se pokazalo da neki lekovi utiču na neki organ i da su u stanju da izleče bolesti. Tako homeopatski lek Lycopodium clavatum (napravljen od biljke prečice) povoljno utiče ne jetru, a posebno na proces čišćenja ovog organa od toksina. U prilog tome i podatak da je pre dvadesetak godina urađena i kompletna studija (objavio je R.K.Sur u "Britanskom homeopatskom časopisu" 1990.g.) u kojoj je dokazan pozitivan uticaj ovog leka na jetru.
Tokom dva veka postojanja homeopatije urađena su i klinička ispitivanja na pacijentima koji su imali neku težu patologiju i tako je dobijena potpunija slika o delovanju nekih homeopatskih lekova.
Dijagnostika po Folu
S obzirom da je proces pronalaženja similimuma (leka koji je najsličniji pacijentu, njegovim simptomima i tegobama) ponekad težak i dugotrajan proces, posebno kada su u pitanju hronične bolesti sa uznapredovalom patologijom, neki naučnici su pokušavali da objedine delotvornost homeopatskih lekova sa drugačijim načinom dijagnostikovanja i lečenja. Tako je pedesetih godina prošlog veka doktor medicinskih nauka Rajnhold Fol sa saradnicima postavio temelje nove, sveobuhvatne, medicinske dijagnostičke metode. On je objedinio znanja iz akupunkturologije i homeopatije i tako je nastala elektroakupunkturna dijagnostika po Folu (skraćeno EAV). Uz pomoć specijalno konstruisanog aparata ispituju se akupunkturne tačke na rukama, nogama i ponekad na glavi. Ukoliko neki organ, ili organski sistem, ne fukcioniše kako bi trebalo tada će na EAV-e aparatu da se pokažu te promene. A, terapeut može da sazna i da li je u pitanju neki zapaljenski proces ili je već došlo do degenerativnih promena.
Ova metoda je posebno dobra za dijagnostikovanje i lečenje raznih vrsta alergija, autoimunih bolesti, bolnih stanja kao što su neuralgije i glavobolje (posebno migrene), kožnih bolesti, sindroma hroničnog umora, sklonosti ka infekcijama, hroničnih oboljenja i poremećaja jetre, bubrega, pankreasa, želuca, creva, kao i bolesti zuba i usne duplje. Pored "klasičnih" akupunkturnih tačaka doktor Fol je otkrio još veliki broj tačaka na kojima mogu da se urade ova merenja pa teraupeuti dobijaju uvid u fiziološke i patološke promene u organizmu pacijenta. I ne samo to, ova terapija omogućava i rano otkrivanje nekih neželjenih procesa pre nego što mogu da se registruju uz pomoć klasičnih dijagnostičkih metoda. Kada je terapeut otkrio nedostatke i bolesti u organizmu tada se testiraju preparati. Ti lekovi su uglavnom klasični, ili kompleksni homeopatski lekovi (sastavljeni od nekoliko lekova). Recimo da pacijent ima probleme sa jetrom. Lekar može da isproba na akupunkturnoj tački, koja pokazuje određenu patologiju jetre, lek Lycopodium clavatum. Ukoliko se na aparatu normalizuju, odnosno stabilizuju vrednosti te tačke, to znači da bi taj homeopatski lek pomogao ili izlečio pacijenta. Ako se to ne dogodi tada terapeut može da isproba neke druge lekove, koji takođe deluju na jetru, sve dok ne dođe do onog koji odgovara pacijentu. Ovako odabrani homeopatski lekovi najčešće se prepisuju tokom nekoliko nedelja ili meseci i aktiviraju regulacione i isceljujuće mehanizme u telu.
Ovaj način lečenja je tokom prethodnih nekoliko decenija usavršen najnovijim naučnim saznanjima iz kvantne fizike i kibernetike i stekao je posebnu popularnost u Nemačkoj i Rusiji. Prilagođen je lekarima jer zahteva znanje iz oblasti klasične medicine a i postupak dijagnostikovanja i lečenja je više u skladu sa medicinskim i kliničkim nego sa homeopatskim načinom lečenja.
Klasična homeopatija
Međutim, elektroakupunkturna dijagnostika po Folu i neke slične metode, kao i primena kompleksnih homeopatskih lekova naterala je jednu grupu homeopata na čelu sa dobitnikom Nobelove nagrade za alternativnu medicinu Georgom Vitulkasom da na neki način izdvoje homeopatiju od ovih sistema i metoda lečenja. Tako je nastao i izraz klasična homeopatija, koja podrazumeva metodu lečenja koja je zasnovana na principima koje je postavio Samuel Haneman pre više od dvesta godina - slično se leči sličnim, princip jednog leka i minimalne doze, princip individualnosti i princip dokazivanja lekova na zdravim.
U našu zemlju je pre klasične homeopatije stigla elektroakupunkturna dijagnostika i s obzirom da su ti lekari prepisivali homeopatske lekove u široj javnosti se stekao potpuno pogrešan utisak da je to homeopatsko lečenje. Klasični homeopata, inače, nema na raspolaganju aparat ili kompjuter za dijagnostikovanje bolesti i određivanje leka ali zato koristi razgovor sa pacijentom kao i sva čula kojima je u stanju da identifikuje karakter pacijenta a samim tim i bolesti koje eventualno ima. Aparat ne može da "vidi" da li je pacijent nervozan dok govori, da li emotivno reaguje i zaplače kada priča o tegobama, da li mu se znoje dlanovi, da li ima tikove, kakve je građe, da li mu je koža bleda i deluje umorno, ili je pak crvena i zategnuta. Sve ovo su važni pokazatelji koji pomažu u da se odredi pravi lek jer klasična homeopatija leči čoveka a ne bolest. Kod EAV metode su narušeni osnovni principi klasične homeopatije - jedan lek, u minimalnoj dozi i prema individui. Naravno, lekari i terapeuti koji imaju znanje iz klasične homeopatije i elektroakupunkturne dijagnostike mogu da kombinacijom ove dve metode postignu odlične rezultate u lečenju pacijenata.
Za razliku od takozvanih velikih homeopatskih lekova koji pokrivaju više stotina simptoma i koji deluju dubinski i u dužem vremenskom periodu postoje i takozvani mali lekovi. Oni se vezuju samo za nekoliko desetina, čak i manje, simptoma i posebno su pogodni za neka akutna stanja ili kao podrška u lečenju bolesti nekih organa. Ove osobine se koriste u pripremi kompleksnih homeopatskih preparata u kojima se kombinuje nekoliko (ponekad i do 20) lekova, pretežno "malih" ali i poneki iz grupe važnih i velikih. Njihovo dejstvo je uglavnom ograničeno na neka akutna stanja kao što su prehlade i grip, problemi sa želucem i crevima, poremećaji sna, glavobolja, mada postoje i oni za hronične bolesti kao što su proširene vene i hemoroidi, artritis, artroza, problemi sa prostatom, jetrom, visokim krvnim pritiskom... Homeopatski lekovi u ovim preparatima su u niskoj potenciji što znači da su još prisutne materijalne doze koje uglavnom deluju na fizičkom nivou. Takvi lekovi se uzimaju nekoliko puta na dan dok ne dođe do poboljšanja ili potpunog izlečenja.
Od nedavno i u našim apotekama mogu da se nabave ovi lekovi koji u akutnim stanjima mogu da dovedu do brzog ublažavanja tegoba, nemaju kontraindikacija niti neželjenih dejstava, ali s obzirom da nisu zasnovani na principu individualnosti, neće svima da pomognu na isti način. Samo pacijenti koji u konstituciji ili trenutnom akutnom stanju imaju neku sličnost sa primenjenim lekom mogu da očekuju brze i povoljne rezultate.
ISKUSTVA DRUGIH
Lekari i nelekari
U mnogim zemljama je zakonom regulisano da homeopatijom mogu da se bave i lekari i oni koji to nisu a u našoj zemlji samo zdravstveni radnici. Zanimljivo je da u Švedskoj, koja ima najrazvijeniju zdravstvenu zaštitu, klasičnom homeopatijom mogu da se bave isključivo nelekari! |
|
|
|
Bosiljak mio srpskom rodu
Seme lana smiruje valunge
Anemija - Tihi pratilac dijeta
Makrobiotika - Maslačak jači od holesterola
Šta donosi proleće
Nekom ljubav, nekom setu
Izmasirajte umorne oči
Jagodice rasteruju maglu
Za "Bilje&Zdravlje" govore i:
Prof. dr Milić Matović:
Neven za plamene vlasi
Saša Bijelić, psiholog
Mirisi da umine bol
Georgij Nazarov, naturolog
Veselje kreće iz tanjira
|