|
|
Ljubav iznad svega
Na čaju sa...Princezom Jelisavetom Karađorđević |
|
Princeza Jelisaveta Karađorđević
|
Princezu Jelisavetu Karađorđević, omiljenu predstavnicu srpske kraljevske loze, krase srdačan osmeh i vedrina, neobična harizma i neposrednost. Svojih 77 godina nosi tako graciozno i lako, kao da je u četrdesetim. O njoj se u Srbiji dugo ništa nije znalo, a potom se dugo šaputalo. Srećom po princezu, kao i po Srbiju, to vreme je iza nas. Danas o njoj znamo mnogo više, ali čini se da u narodu najveći respekt izaziva činjenica što se uprkos izgnanstvu nije odrodila, što govori srpski i što je Beograđanka koju možete sresti bilo kada samu na ulici.
Zahvaljujući istorijskim prilikama, dobar deo detinjstva provela je u Južnoj Africi, istoriju umetnosti završila je u Parizu, a do dolaska u Srbiju najveći deo života provela je u Americi i Engleskoj. U SAD su za njenom lepotom uzdisali mnogi poznati muškarci, među kojima i Ričard Barton, sa kojim je kratko bila verena. Iz tri braka ima dve ćerke i sina, a od njih sedam unuka.
*Uprkos bogatom ličnom životu niste ni odrodili od svoje zemlje? - U Jugoslaviju sam prvi put došla 1987. godine sa svojim prvim mužem, koji je bio peruanski senator (u rangu sa Mitjom Ribičičem u SFRJ). Bili smo na konferenciji u Budimpešti i on je Ribičiča pitao: `Da li mogu da dovedem Jelisavetu u Jugoslaviju?`.On je morao da kaže `da`.
*Po povratku u Srbiju niste znali nijednu reč srpskog? - Ne, ali uvek sam bila oduševljena kad čujem kako ga govore i bilo mi je žao da ne mogu da se uključim u razgovor. Nisam ni imala sa kim da ga govorim, pa sam počela da učim srpski tek kad sam se vratila. Počeci su bili teški, u hotelu na srpskom ni kafu nisam umela da naručim. Bila sam zgranuta, plakala sam od sramote. Ali geni su čudo, zahvaljujući njima i upornosti sada dobro govorim srpski.
*Odrekli ste se američkog državljanstva. Zašto? - Tako sam odlučila posle povratka u Srbiju. Ali sam zahvalna. Amerika mi je dala azil kad nisam imala gde da živim.
*Vašim venama, osim srpske, teče i grčka, danska i ruska krv. Kojoj od ovih nacija ste najbliži temperametnom? - Imam tipično balkanski temperament. Tata je uvek bio zaprepašćen i govorio je: `Drago dete, kako imaš taj balkanski mentalitet, kad tamo nisi ni odrasla?!` Neke moje reakcije su i u dalekom svetu uvek bile tipično balkanske. Iako mi je prababa bila Nemica, nemam njihov mentalitet. Više volim, poput naroda sa Mediterana, opušten život. Veliki sam boem. To moja majka nikada nije mogla da razume.
*Da li u nekoj od sedam unuka prepoznajete sebe? - Sinovljeva ćerkica Glorija (7) mi je najsličnija po karakteru: puno mašta, dosta je energična.
*Pišete knjige za decu, trenutno nastaje peta knjiga bajki. Gde nalazite inspiraciju? - Dolazi spontano, kao munja, ali stiže uvek u pravom trenutku. Inače, prvu knjigu `Između jabuke i leptira`, posvetila sam svojim unukama. A zapravo poruka koja prožima celu knjigu je da ljubav zauvek ostaje među ljudima, i kada oni nisu više među nama, kad napuste ovaj svet. Ljubav je konstanta, a ne samo emocija, kao što su gnev, mržnja, ljubomora. Ona je iznad svega toga. Posebno roditeljska ljubav koja daje temelj za čitav život. Ako dobiju dovoljno ljubavi u detinjstvu, deca postaju uravnoteženi, samouvereni, svoji ljudi.
*Jeste li razmišljali o autobiografskom romanu? - Nešto spremam baš sada. Nastala su već dva poglavlja...
*Koliko su vam lepota i poreklo pomagali ili odmagali u životu? - Bilo je veoma teško nositi titulu, ako vas pod njom deklarišu kao izdajnika. Naročito sam se loše osećala u Francuskoj na studijama. Tretirali su me kao da sam treća kategorija ili da je obavezno da sam snob. Zvali su me `ona`, ne po imenu...Tada se zaista osećate veoma neprijatno. Sada je mnogo lakše, zahvaljujući tituli pomogla sam mnogim ljudima, kojima pomoć ne bi stigla da su je sami zatražili.
*Čime započinjete dan, da li nekim zdravim napitkom? - Volim da jedem mandarine, pomorandže ili sok od grejpa. Sledi jači doručak: jaja, tost hleb, šunka, sir, pa - kafa.
*Koja vam je omiljena hrana i šta vi najčešće spremate? - Volim mediteransku kuhinju, ali i stare srpske specijalitete: teleću čorbu, čorbu od povrća, sarmice od zelja, gibanicu. Volim ribu, salate, voće, povrće, pikantna jela, koja oplemenim začinskim biljkama koje gajim na terasi. Ne volim slatkiše, a držim se pravila zdrave ishrane, izbegavam ugljene hidrate uveče, uzmem meso ili ribu i povrće, pravim razmake od po četiri sata između obroka. Obožavam pistaće i bademe, a jedem ih između obroka.
*Kako se rekreairate? - Vežbam jogu svakog jutra, idem u teretanu tri puta nedeljno, mnogo hodam. Kada neko pohvali moje lepo držanje, kažem da je za to zaslužna moja dadilja Engleskinja...
*Dame u Srbiji pitaju se šta je tajna vašeg lepog izgleda? - Treba biti zahvalan nečemu svakog jutra: zahvalna sam što sam živa, što sam u Srbiji, što je lepo vreme. Lepa misao može da vam osvetli dan. Da ne mislimo loše o drugima, to je otrov za nas.
*Šta vas motiviše i u najtežim trenucima? - Naučila sam da budem hrabra, da i kad je teško idem dalje, ne padam u samosažaljenje, prezirem ga...
*Vaša terasa je poput botaničke bašte. Koje biljke su favoriti? - Ponosna sam posebno na one biljke koje sam sama sadila: limete, od kojih smo prošle godine prvi put imali plod, limun.
Aristrokratija i tradicija Dom princeze Jelisavete je prava mala riznica: porodičnih fotografija i predmeta, prefinjenog ukusa i rukotvorina srpske baštine. Na jednom mestu, odmereno i rafinirano mešaju se aristokratska i narodna Srbija.
Muškraci *Kakav je vaš idealan muškarac i čime vas je osvojio dugogodišnji partner Dragan Babić? - Dragan je fantastičan, u svakom pogledu. Generalno, ako imate dobre, pozitivne ispravne ciljeve, dobre namere, privlačite dobre ljude. Ako imate interesne, destruktivne ideje, privući ćete loše muškarce. Meni su se dogadjali ovi prvi, iako je bilo teških trenutaka, čak i kad sam, zbog tuge u roditeljskom domu, pobegla od kuće i udala se naprasno...Dokaz da su sva moja tri muža i danas Dragan, bili dobri ljudi, je da su se svi činili dobra dela za mene i moju porodicu: prvi je insistirao da moja ćerka piše scenario o mom ocu, drugi je pisao prvu knjigu o knezu Pavlu, treći me je doveo ovde, a Dragan mi je velika podrška u svemu.
Danijela Kljajić |
|
|
|
Lečenje biljem Najbolji čistači krvi Lincura pumpa gvožđe
Prolećni umor Tromi od loše hrane
Karcinomi Kose rak dojke i pluća
Psihologija Deca nisu naša kopija
Akne Bubuljice do 60.
Fitoterapija Od kantariona i lek za rak
Alternativa Bez parazita za 41 dan
|