|
 |
|
Kontrole jedini spas
|
Nedavni događaji oko količine aflatoksina u mleku ponovu su isprovocirali mnogobrojna pitanja o kvalitetu, ispravnosti i bezbednosti namirnica u svakodnevnoj ishrani. Naročito mesa, jaja, mleka i mlečnih proizvoda, ali i ranog voća i povrća. S obzirom na to da se u poljoprivrednoj proizvodnji, zbog boljih prinosa i za lečenje biljaka i životinja, koristi sve više hemijskih preparata i da brojna istraživanja ukazuju na zagađenost zemljišta, vode i vazduha, ne čudi što je sve više zabrinutih zbog ispravnosti namirnica koje se svakodnevno koriste u ishrani.
Koliko je hrana u Srbiji bezbedna, ima li razloga za sumnju i paniku kao i da li se i kako mogu prepoznati neispravne namirnice za `Bilje&Zdravlje` govori dr Vitomir Ćupić profesor Katedre za farmakologiju i toksikologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu i član predsedništva Društva toksikologa Srbije.
- Uobičajeno je da se prilikom odabira namirnica životinjskog i biljnog porekla obrati pažnja na izgled, boju, ukus, miris, konzistenciju i naknadni ukus u ustima. Ukoliko ova organoleptička kontrola kvaliteta pokaže bilo kakve promene, namirnica ne bi trebalo da se koristi u ishrani. Ponekad, sigurnost obezbeđuje pravilna termička obrada hrane ili ako se dobro operu voće i povrće. Ipak, ako je reč o, na primer, aflatoksinima ili mogućim zaostacima antibiotika kojim se leče životinje u namirnicama kao što su meso, jaja, mleko i mlečni proizvodi, organoleptička kontrola ne pomaže jer oni mogu da se otkriju samo posebnim specijalističkim procesima i isključivo u laboratorijama - kaže naš sagovornik i naglašava da nedozvoljene koncentracije ovakvih supstanci u hrani mogu da se spreče učestalijim uzimanjem uzoraka i veterinarskom i sanitarnom kontrolom kvaliteta namirnica domaćih i inostranih proizvođača.
Ne sme da se zaboravi, podseća profesor Ćupić, da put hrane `od njive do trpeze` ima mnogo etapa i učesnika i da je zato neophodno da se svi pridržavaju propisa o gajenju i proizvodnji stočne hrane, njenog `ulaska` na farme kao i mikrobiološke i mikološke kontrole ispravnosti finalnog proizvoda. Isto, važi i za proizvodnju voća i povrća.
- Osim toga, važno je i da proizvođači stočne hrane, farmeri, voćari i povrtari, poštuju karence za sve lekove, pesticide i fungicide. To jest da poštuju vreme koje mora da protekne od poslednjeg uzimanja leka ili primene biljnih preparata do finalne obrade ili prodaje jer karenca osigurava da se doza leka ili preparata smanji ispod maksimalno dozvoljene doze - objašnjava profesor ali i podseća da čak i u struci nema konsenzusa kad je reč o maksimalno dozvoljenim dozama za neke supstance, a to znači da ne postoji ni saglasnost o opasnosti koja bi mogla proisteći zbog uzimanja namirnice koje ih sadrži. Takav slučaje je, na primer, sa aflatoksinima.
Inače, po rečima profesora Ćupića, za većinu supstanci propisan je takozvani dozvoljen dnevni unos koji označava maksimalnu količinu koja može da uzime tokom dana a da tokom životnog veka ne može da izazove štetne posledice.
NIJE BILO TROVANJA
- Iako su u Srbiji dozvoljene koncentracije aflatoksina u mleku, donedavno bile 10 puta veće od važećih, u istoriji VMA nije zabeležena ni jedna aflatoksikoza, to jest trovanje. To je podatak koji ukazuje da zbog nedavnih dešavanja nema mesta panici - poručuje profesor Ćupić.
J. M. |
|
|
|
Detoksikacija
Najbolji čistači tela
Komplikacije gripa
Zapaljenje pluća najteže
Iscrpljenost nadbubrežnih žlezda
Hronični umor (ni)je bolest
Želudac i stres
Čvor života u stomaku
Prehlada
Ne leče samo čajevi
Injekcije
Na čvoriće obloge
Metereopatija
Kad vreme boli
Apiterapija
Miks protiv umora i bolesti
Dijeta
Bez soli do vitke linije
Site namirnice
Proteini sprečavaju glad
Nošenje beba
Marama od prvog dana
Deca
Hipotonija i hipertonija mišića
Kandida
Lek iz tanjira
Suvo pranje kose
Samo u velikoj žurbi
Kokosovo ulje
Neguje i osvežava kožu i kosu
Kvalitet kreme
Kupujte samo testirano
Rekreacija
Priprema za proleće
|
