|
 |
|
Menjajmo loše navike!
U čemu je tajna večito zdravih ljudi |
|
Thinkstock
|
Tajna dugog i zdravog života oduvek je intrigirala naučnike, istraživače, vidare, iscelitelje. Elkisir dugovečnosti tražili su u hrani, napicima, travama, pečurkama, pokretu, duhu... Ako se izuzme uticaj genetike - većina se ipak slaže da se tajna "kako doživeti stotu" u najvećem procentu krije u - ishrani. Pa, kako bi trebalo da se hranimo da bismo zdravi i vitalni doživeli duboku starost i koliko zapravo genetski faktori utiču na dožinu života?
- Genetika je svakako važna, možda i najvažnija. Postoje istraživači koji smatraju da je najvažniji preduslov da neko postane stogodišnjak da ima roditelje koji su stogodišnjaci. Međutim, da bi se naše genetske predispozicije ispoljile u punom obimu neophodni su i drugi faktori, a ishrana je jedan od najvažnijih - objašnjava za "Bilje i Zdravlje" prof. dr Slavica Rađen, načelnik Odseka za dijetetiku u Institutu za higijenu VMA u Beogradu.
* Koliko i na koji način ishrana utiče na zdravlje i dužinu života?
- Tokom poslednjih decenija akumulirana su brojna saznanja koja su doprinela boljem razumevanju značaja pravilne ishrane u očuvanju zdravlja i prevenciji pojedinih bolesti. Ishrana jeste veoma važna u svim periodima života, čak i pre rođenja. Naime, ishrana majke tokom trudnoće utiče na na pravilan razvoj i rast ploda, a nedostatak nekih nutrijenata (na primer folne kiseline) tokom trudnoće može da dovede do nastanka urođenih anomalija ploda. I posle rođenja hrana ostaje jedan od najvažnijih činilaca koji doprinosi dobrom zdravlju. Za očuvanje zdravlja ključnu ulogu ima uravnotežena ishrana, bogata vitaminima i mineralima uz energetski unos koji odgovara potrebama. Nepravilna ishrana, bilo da je u pitanju nedovoljan ili preveliki unos hrane, imaće za posledicu nastanak bolesti kao što su na primer, pothranjenost i nedostatak važnih vitamina i minerala sa jedne strane, ili gojaznost sa druge. U razvijenim zemljama, poslednjih decenija došlo je do prave eksplozije gojaznosti i oboljenja kao što su ishemijska bolest srca, šlog, dijabetes i maligne bolesti. U etiologiji tih hroničnih nezaraznih bolesti, važnu ulogu ima nepravilna ishrana. S obzirom na to da su ova oboljenja vodeći uzroci smrti i u našoj zemlji, Vlada Republike Srbije je 2009. godine donela "Strategiju za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti" u kojoj između ostalog piše da je pravilna i izbalansirana ishrana jedan od osnovnih preduslovaza očuvanje i unapređenje zdravlja.
*Pa, kako bi trebalo da se hranimo i šta da jedemo da bismo bili zdravi?
-Ishrana mora da bude prilagođena individualnim potrebama koje pre svega zavise od uzrasta, pola, fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja. Neophodno je da se svakog dana unose različite namirnice, jer nijedna namirnica ne može da nadoknadi sve potrebne nutrijente (sa izuzetkom majčinog mleka za odojče). Dakle, pravilna ishrana je pre svega raznovrsna. Uopšteno govoreći trebalo bi svakog dana jesti hranu iz svih grupa namirnica: integralne žitarice, raznovrsno voće i povrće (najmanje 400 g dnevno), obrano mleko i mlečne proizvode sa manjim sadržajem mlečne masti, zatim posna mesa, živinsko meso i ribu (najmanje dva puta nedeljno), jaja, mahunarke (nekoliko puta nedeljno), ulja (posebno maslinovo) umesto čvrstih masti (svinjska mast i margarini).
Osim toga veoma je važno da unosimo dovoljno tečnosti (najmanje 1,5 do 2 litre vode dnevno) i da budemo fizički aktivni svaki dan.
Redovno "uživanje" u alkoholnim napicima se ne preporučuje, a kada se koristi, količinu treba ograničiti na dva pića dnevno za muškarce odnosno jedno za žene.
* Koje su vaše osnovne preporuke za pravilnu ishranu?
-Ishrana bi pre svega trebalo da bude:
*uravnotežena sa našim potrebama, odnosno trebalo bi da obezbedi energetske potrebe i dovoljno gradivnih i zaštitnih hranljivih materija i tako omogući postizanje i održavanje normalne uhranjenosti;
*redovna što podrazumeva obavezno najmanje tri obroka dnevno (doručak, ručak i večeru), a optimalno pet (još dve užine);
raznovrsna što znači svakodnevno jesti hranu iz svih grupa namirnica;
Osim toga, treba se pridržavati sledećih pravila:
*održavati telesnu masu u granicama normalne uhranjenosti (indeks telesne mase od 18.5 do 24,9kg/m2)
*hranu pripremati bez prženja i pohovanja;
*povećati unos različitog voća i povrća;
*ograničiti unos hrane od belog brašna, posebno proizvode od belog *brašna koji sadrže čvrste masti, so i dodati šećer;
smanjiti unos soli;
*ograničiti unos zasićenih masti i holesterola;
*smanjiti unos trans masti koliko god je moguće;
*smanjiti unos šećera i slatkiša;
*smanjiti unos slatkih napitaka, posebno slatkih gaziranih pića
*smanjiti unos "brze hrane" i slanih grickalica.
*Dakle, možemo da budemo zdravi, samo ako se potrudimo?
- Prihvatanje zdravih stilova života, koji uključuju pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, dovoljno odmora i sna, izbegavanje duvana, pomoći će da, ako ne večno, ipak ostanemo veoma dugo zdravi. I zato počnimo odmah sa promenom loših navika.
Podsetnik
Prihvatanje zdravih stilova života, koji uključuju pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, dovoljno odmora i sna, izbegavanje duvana, pomoći će da, ako ne večno, ipak veoma dugo ostanemo zdravi.
D.D. |
|
|
|
Za "Bilje i Zdravlje" govore:
Kalina Kovačević, glumica
Igor Blažić, muzičar i pisac
Alternativa
Zeolit leči rak
Fitoterapija
Ovas za muškost
Srećologija
Magija lepe reči
Horoskop za 2013. godinu
Praznična trpeza
Lepi Brka kuva za vas
Pokloni
Spa-vikend u Kanjiži
+ kućni aparati
SREĆNI PRAZNICI
|