|
 |
|
Iznad 140 - kod lekara !
Tahikardija i aritmija |
|
Thinkstock
|
Ukoliko u mirovanju broj otkucaja srca prelazi 100 u minuti, reč je o tahikardiji. Ako broj otkucaja prelazi 140 u minuti onda je neophodna pomoć lekara da bi se uvidelo o kakvoj vrsti poremećaja srčanog ritma se radi, ali i intervenciji ukoliko je potrebna-objašnjava za „Bilje i zdravlje” docent dr Siniša Pavlović, kardiolog u Kliničkom centru Srbije.
Za razliku od tahikardije, aritmija je svaki poremećaj srčanog ritma. Ti poremećaji mogu da se jave od najranijeg detinjstva i mogu da budu urođeni. Doktor Pavlović kaže i da aritmija može da se javi kao posledica srčanih i drugih bolesti kao što su slabija ishranjenost srčanog mišića krvlju, infarkt miokarda, neadekvatno regulisan povišen krvni pritisak, bolesti srčanog mišića, bolesti na zaliscima. Aritmija nastaje i pod uticajem određenih lekova, njihovog neodgovarajućeg doziranja, primene pilula za mršavljenje, neumerenog korišćenje alkohola i kofeina, preteranog pušenja. U poslednje vreme, ističe naš sagovornik, pokazalo se da energetska pića takođe mogu da uzrokuju nepravilan srčani ritam kao i brojne psihoaktivne supstance.
Zašto povremeno dolazi do ubrzanog rada srca i šta da radi onaj kome se to desi s vremena na vreme?
- Nije svaki osećaj ubrzanog srčanog rada znak bolesti. Ubrzani srčani rad će se javiti u stanjima većeg fizičkog opterećenja, uzbuđenja, bilo da je u pitanju pozitivan ili negativan povod, kao reakcija na strah, ali i u stanjima praćenim povišenom temperaturom, kod pacijenata sa nižim pritiskom, onih sa anemijom, poremećajem funkcije štitne žlezde, pa sve do ozbiljnih stanja kao što su srčana slabost, reakcija na slabiju ishranjenost srčanog mišića krvlju, emboliju pluća, pa sve do stanja šoka. Ako ubrzanje nije često i ne ograničava u svakodnevnom životu, takvo stanje ne treba da dramatizujemo. Pacijenti obično iznose da nepravilnost osećaju tokom odmora posle nekog rada. Ukoliko se to često dešava, treba se konsultovati sa lekarom, ali najčešće se potvrdi da ni to nije neophodno.
Kako da znamo da li nam srce kuca u pravilnom ritmu?
- Najčešće i sami osetimo nepravilan srčani rad i to se relativno često javlja kod pacijenata kad uveče legnu u krevet. Najčešće se koriguje pri promeni položaja i takvo stanje je najčešće posledica neke forme priraslica ili veze između omotača koji obavijaju
srce i pluća, a koji nastaju kao kasna posledica neke infekcije, koja ili nije bila odgovarajuće lečena ili pacijent nije, kako to kažemo, odmirovao ozbiljniju virusnu infekciju. Ozbiljnijim smatramo one vrste respiratornih infekcija u kojima pacijent oseća „lomnost“ mišića, a praćeni su značajno povišenom temperaturom. Sa druge strane, većina nas ume da napipa sopstveni puls i može da proceni da li je ritam pravilan ili ne, ali takođe, ne treba od povremenog preskoka praviti dramu, jer to ne mora biti znak bolesti. Najčešće je
posledica premora, pretopljavanja, manjeg unosa tečnosti, preteranog unosa hrane i slično.
Koje su mere prevencije da bi očuvali zdravlje srca?
- Kada bi preventivne mere želeli da svedemo na jednu reč, rekli bi umerenost, ali pitanje je šta za koga taj izraz znači. Medicinska nauka kaže da ono što nas ugrožava treba da korigujujemo do neke mere, a to opet znači, da se borimo protiv povišenog pritiska, šećerne bolesti, preteranog korišćenja nezasićenih masti, gojaznosti, pušenja. To se posebno odnosi na starije i članove onih porodica kod kojih postoji povećani rizik od nastanka bolesti. Tako se čuva zdravlje u celini, pa i zdravlje srca, a smanjuje se i verovatnoća nastanka poremećaja srčanog ritma, koji je najčešće posledica srčanog oboljenja.
Apsolutna aritmija
Osim ubrzanog i usporenog srčanog rada postoji, kao najčešća forma, nepravilan srčani rad. Ta forma je najčešće povezana sa takozvanom apsolutnom aritmijom, koju treba definisati u saradnji sa lekarom, korigovati, ukoliko je to moguće, a ukoliko nije, kontrolisati je i ne dozvoliti preterane oscilacije broja srčanih otkucaja.
I.Kovačić |
|
|
|
Nenad Okanović, glumac
Jelena Kosjerina, tv voditeljka
Kontrola šećerne bolesti
Insulin nije bauk
Inhalaciona terapija
Lek na udah
Alternativa
Gorki čaj čisti pluća
Gubitak glasa
Govori tiše
Alternativa
Očisti metilj izleči rak
Upala sinusa
Tople obloge na lice!
Tegobe novorođenčadi
Zagrljaj smiruje grčeve
Smanjenje oksidativnog stresa
Svež sok bolji od pilula
Posna jela
Bogato i bez mesa
Ishrana obolelih od raka
Bolja junetina od teletine
Maslac ili margarin?
Umereno u oba slučaja
Fluor - da ili ne?
Otrov čuva zube
Infekcija ešerihijom koli
Opasnost za bebe
Akutni adneksitis
Zahteva hitno lečenje
Lečenje side
Atak na virus
Rejndrop tehnika
Kap po kap do zdrave kičme
Body sds terapija
Podstiče samoizlečenje
Rekreativni turizam/Besna kobila
Za skijanje i šetanje
Priča iz života / Slikarka Marija Jovković
Sama pobedila disleksiju
|