|
 |
|
Žalost traži vreme
Psihologija / Kako preboleti gubitak |
Piše: Željka Radulović
"Prošlo je mnogo godina od kako ga je smrt istrgla iz mog života, ali svaki put kada pomislim da nikada više neću moći da vidim jedinog koga sam istinski volela, proradi stara rana. "
Ovako ili slično govore ucveljeni i tužni zbog smrti bliske osobe...
Bez obzira da li smo očekivali ili je došao iznenadno, gubitak nekog bliskog uvek dovodi do preplavljenosti osećanjima koja se ispoljavaju potpunom paralisanošću, utiskom da ne osećamo ništa, do dubokog očajanja, praznine i uverenja da bez voljenog bića svet više nikada neće biti lep - objašnjava za „Bilje i zdravlje” Jelena Zulević, psiholog - psihoterapeut iz Beograda.
Nijanse bola
- Proces tugovanja ima svoje faze i njihovo poznavanje može biti korisno kako bismo bolje razumeli sebe ili one oko nas koje želimo da podržimo.
0Nakon početnog šoka, često se javlja poricanje (čuvamo stvari/broj telefona, povremeno zaboravljamo da je više nema te osmišljavamo planove sa njom ili planiramo šta ćemo joj ispričati). A onda se setimo bolne istine i čini se da ju je sve teže prihvatiti jer nam je veliki deo života bio smislen baš zahvaljujući njoj.
*Iako je ovo teže razumeti, često se javlja i osećanje besa (na osobu zato što nas je napustila, na univerzum/Boga koji ju je „uzeo“).
*Ovo osećanje besa može pratiti i intenzivan osećaj krivice (zbog samog besa ili zbog toga što se prisećamo i preispitujemo o tome da li smo uvek bili tu za nju, da li smo mogli da uradimo nešto više...) 0Sledi faza koja se naziva pregovaranje, a u kojoj kao da pokušavamo da se nagodimo sa Univerzumom da nam vrati izgubljeno („Samo da imam još jedan sat sa njom“, „Samo...”)
*Zatim polako počinjemo da prihvatamo stvarnost da šta god uradili i mislili, biće koje smo voleli se više nikad neće vratiti. Počinjemo da se osećamo prazno i prestajemo da uživamo u stvarima koje su nam ranije predstavljale zadovoljstvo. To je depresija i ona je normalna u procesu tugovanja.
*Na kraju, vremenom, dolazi prihvatanje - osobe više nema i mi polako počinjemo da reorganizujemo život u kome je više nema. Cilj nije da je zaboravimo, već da nastavimo da živimo i radujemo se, čuvajući zauvek sećanje na posebno mesto koje je zauzimala u našem životu, sećanje na nju i vreme koje smo provodili zajedno - savetuje psihoterapeut Zulević.
Vreme tugovanja
Ne postoji „propisano“ vreme za tugovanje. Proces žaljenja zahteva vreme i važno je da prihvatimo sebe i sve svoje emocije jer nam sve one pomažu da na kraju ponovo uspostavimo ravnotežu. Neke od ovih emocija se mogu pojaviti i kad pomislimo da se proces završio- na primer kada posle dugo vremena uhvatimo sebe da uživamo i smejemo se, osetimo krivicu („zato što uživam a nje/njega više nema“). Žaljenje se neće najednom završiti, već će tuga vremenom postajati manja, a posvećenost našem sadašnjem životu veća.
O komplikovanom procesu tugovanja govori se kad se neko „zaglavi“ u nekoj od faza i ne uspevši da je prevaziđe te nastavi da živi sa osećanjem besa/krivice/depresije. Dugo tugovanje može da odvede u kliničku depresiju. Iako je teško odrediti vremenski okvir, ukoliko i posle godinu dana osoba pokazuje simptome intenzivnog očaja, beznađa, ima problema sa ishranom ili spavanjem, sa osećanjem krivice u meri da ne može normalno da funkcioniše u svakodnevnom životu moguće je da je reč o depresiji. Tada bi trebalo konsultovati stručnjaka, psihoterepeuta, koji će pomoći povratku u normalne tokove života.
Isto tako, potiskivanje osećanja, gubici iz prošlosti koje nismo odtugovali, mogu da se ispolje kao blokade i zdravstveni problemi koji onemogućavaju da se kvalitetno i punim plućima posvetimo životu. Zbog toga je važno osvestiti se i dozvoliti sebi da tugujemo i da osećamo, da se posvetimo i na kraju, da živimo.
Olakšajte sebi
* Otkrijte šta vam prija. Možda ćete želeti da budete sami ili u društvu. Šta god da izaberete, u redu je. Izbegavajte alkohol i slične "metode zaborava" .
* Prihvatite sebe i sve svoje emocije. Pored tuge, biće uključene i mnoge druge emocije i važno je da svima date mesta i oduška.
* Dajte sebi vremena. Tugovanje je proces kroz koji svi prolazimo različitim tempom ne postoji unapred propisano vreme ili način kako se to „pravilno“ radi.
* Pišite ili pričajte o tome što osećate. Dnevnik je način za ispoljavanje emocija, mesto kojem se možete povremeno vraćati a ujedno pomaže da svojim mislima date neku strukturu.
* Čitajte knjige. Čitanje o procesu tugovanja kod drugih može da nam pomogne da prepoznamo ono što nam se dešava i da sredimo svoje haotične misli.
* Rituali mogu da budu od velike koristi u procesu tugovanja. Bilo da su već ustanovljeni (paljenje sveće) ili da ih lično osmislite (npr. odlazak na mesto koje je bilo samo vaše ili obeležavanje datuma koji je imao poseban značaj za vas).
* Pronađite mrežu podrške. To mogu da budu porodica, prijatelji ili ljudi koji prolaze kroz sličnu situaciju-grupe podrške (na Internetu, klinici, udruženju...) |
|
|
|
Poznati o zdravlju:
Ivana Maksimović, sportistkinja
Jovana Balašević, glumica
....................
Genetika i gojaznosti
Navike jače od gena
Lečenje biljem
*Inhalacije
Bolesti prljavih ruku
Pre i posle-sapun
Kašalj
Reagujte na vreme
Vakcina protiv gripa
Ubod za imunitet
Rejnoov fenomen
Hladnoća boji prste
Travar Darko Mandić
Bilje deluje "mic po mic"
Dr Mira Omerzel-Mirit, etnomuzikolog i iscelitelj o lekovitosti muzike
Drevni zvuci kao hirurzi
Soda bikarbona
Moćni borac protiv gljivica
Kupus
U glavici 100 lekova
Suplementi protiv osteoporoze
I magnezijum kosti čuva
Ordinacija
Kako se leče osteofiti?
Pečurke
Bude čula i apetit
Začini
Čuvaju zdravlje i liniju
Dečja glavobolja
Znak za uzbunu
Škola roditeljstva/ Istine i laži
Poverenje na kocki
Endometrioza
Ne odlažite rađanje!
Ajurvedska kozmetika
Tajne lepote sa Istoka
Hipoksi terapija
Višak ostaje u kapsuli
Vrnjačka banja
I zadovoljstvo i oporavak
Alternativa
Lečenje energijom drveća
Kako preboleti gubitak
-Žalost traži vreme
Aviva metod
Vežbe za hormone
|
