|
 |
|
Let na krhkim krilima!
|
|
Depresija
|
Piše: Saša Bijelić, psiholig
Pored visibaba i jagorčevine, vesnik proleća je i lepo raspoloženje. Dokazano je da manjak sunčeve svetlosti smanjuje lučenje serotonina, moždane supstance odgovorne za osećaj zadovoljstva. To samo potvrđuje da smo neodvojivi deo prirode i njenih cikličnih promena.
Nije neobično da smo se tokom zime osećali bezvoljno i utučeno, ali ako se sa dolaskom sunčanih dana raspoloženje ne popravi, ili se i pogorša, ima razloga da se sumnja kako je reč o depresivnom poremećaju koji zahteva pomoć lekara.
Ko je bar jednom osetio izraženu depresiju dobro zna da je to osećaj koji daleko prevazilazi običnu tugu. Kliničku depresiju kao bolest karakterišu osećanja, razmišljanja i ponašanja koja se izrazito jasno razlikuju od niza osećanja i funkcionisanja zdrave osobe. Uzrokovana složenim dejstvom bioloških, socijalnih i psiholoških faktora, depresija osobu čini jako osetljivom na životne okolnosti.
Depresiju karakteriše osećanje tuge, praznine i bezvrednosti. Tokom napredovanja bolesti ova osećanja postaju sve dublja i nepodnošljivija, razvijaju se do osećaja beznačajnosti, neadekvatnosti, obuzetosti krivicom. Dalje, nastupa stalna razdraženost, ponekad dovedena do izliva gneva i ljutnje.
Mada depresija može da bude reakcija na neki konkretan životni događaj, način reagovanja je preuveličan. Suština depresije nije u samom događaju već u osetljivosti osobe kojoj se to događa.
Iako većinu depresivnih karakteriše specifična mimika i usporeni pokreti tela, to ne mora uvek da bude slučaj. Manifestacija je mnogo. Nekad depresija može da bude maskirana preterano aktivnim, maničnim ponašanjem. Podloga za ovu vrstu poremećaja je neispoljena agresija koju pacijent okreće prema sebi.
Suština depresivnog iskustva je nemogućnost da se sa drugima podeli ono što se doživljava. Prekid kontakta sa okolinom je i simptom i uzrok onoga što se naziva depresivnim poremećajem.
Ova bolest jedan je od najčešćih uzročnika samoubistava. Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će u narednoj dekadi depresija da bude jedan od četiri glavna uzročnika smrti i radne onesposobljenosti, odmah iza srčanih oboljenja, srčanih i moždanih udara i side. Podaci u svetu i kod nas pokazuju i da je depresija u samom vrhu liste na koje odlaze pare zdravstvenog osiguranja. Ispred nje su samo ishemijska bolest srca, cerebrovaskularne bolesti i rak pluća.
Lekari upozoravaju da svaki deseti čovek ima šansu da oboli od depresije. Ona se može javiti još u detinjstvu, a najčešća je u starosnoj grupi od 15 do 44 godine. Većina stručnjaka se slaže da je depresija najbolnije rživotno iskustvo s kojim se čovek može suočiti.
Žene dva puta češće pate od depresije, što se objašnjava delovanjem hormona. Majke imaju ređe ili blaže oblike depresije od žena koje nemaju decu. Porodica može da ojača mehanizme koji pomažu da se izborimo sa situacijama koje doživljavamo kao gubitak. Nije zanemarljiv ni genetski faktor.
Razni oblici lošeg raspoloženja olako se stavljaju u isti koš sa depresijom. Tuga je prirodno stanje uma. Postoji oduvek i može da bude od koristi ljudima. Kada neko izgubi voljenu osobu, ima osećaj da se ceo svet ruši i to može da bude veoma zastrašujuće. Potpuno je prirodno da su ljudi u takvim situacijama zabrinuti. Tada nastupa normalan period tugovanja koji ima razvojne faze. Tuga pomaže da razmišljamo o sopstvenim greškama i drugi je prepoznaju kao apel za saosećanje i pomoć. To stanje je alarm da se nešto preduzme.
ZAMKA ANTIDEPRESIVA
Antidepresive ne treba shvatati olako jer gotovo četvrtina pacijenata ima probleme kada prestane sa njihovim uzimanjem. Istraživanja pokazuju da oni posle duže upotrebe doprinose pojavi češćih razmišljanja o samoubistvu, dolazi do gubitka seksualne želje, opadanja gustine kostiju i dramatičnog smanjenja broja spermatozoida. GORKA ISKUSTVA
Depresija je našla mesto i na internet forumima, sve je više specijalizovanih foruma gde depresivni ljudi pokušavaju da nađu pomoć i razumevanje onih koji imaju slične probleme. Evo samo nekih njihovih razmišljanja.
* Često pomišljam da sebi prekratim muke, ne mogu da podnesem da me deca gledaju ovakvu, oni zaslužuju bolju majku...
* Odvratna sam sama sebi, kad me to uhvati ne mogu da se nateram ni da se okupam, ni kosu da operem, smučim se sama sebi...
* Sve što mi je ranije predstavljalo zadovoljstvo, sad je besmisleno i odvratno, tako gledam i na ovaj crni život. Ne sećam se kad sam se zadnji put osmehnuo. |
|
|
|
Ivana Knežević
U glumačkom poslu nema bolesti
Sočivo
Uzda za šećer i holesterol
Bahove esencije
Emocije na cvetnoj terapiji
Istine i zablude
Čokolada je lekovita!
Dr Jagoda Jorga
Gojaznost bolest modernog čovečanstva
Dr Vječeslav Marejev
Srce u opasnom mlinu
Krompir
Čuvar srca i raspoloženja
Zeleniš
Za jaču krv
Kamilica
Leči ogledalo duše
Homeopatija
Lek po meri pacijenta
Depresija
Let na krhkim krilima
Celijakija
Kad je strašno i brašno
Štucanje
Hik zbog punog stomaka
|