|
 |
|
Suplementi su oslonac zdravlja
Prirodni dopunjivači koji se koriste u ishrani |
Piše: J. Matijević
Kada govorimo o činiocima koji utiču na kvalitet života savremenog čoveka dokazano je da čak 43 odsto zavisi od zdravog načina života koji možemo da zamislimo kao sto sa četiri stuba, a to su:
1. pozitivan životni stav
2. svakodnevna rekreacija (20 minuta brze šetnje)
3. zdrava ishrana
4. dopunjivači hrane (suplementi) ali samo ako su prirodni
Do pedesetih godina minulog veka bez ovog četvrtog stuba se i moglo, danas više ne može jer su suplementi potrebni svakom - od nerođenog čoveka, dakle trudnica do onih u poznim, godinama. Ali, važno je znati i da suplementi bez zdravog načina ishrane ne znače ništa!
Ovako, slikovito, o važnosti suplemenata govori primarijus dr Irena Radojević, savetnik za kvalitet života iz Beograda i objašnjava :
- Do pre pola veka količina različitih zagađivača koji su iz okoline dospevali u organizam i elemenata koje sadrži zdrava hrana i koji poništavaju njihovo dejstvo, bila je uravnotežena. Poslednjih šezdesetak godina, ravnoteža se narušila, naglo su se povećali zagađivači u hrani, vodi, vazduhu i zemlji, dok se broj zaštitnih činilaca u hrani koji neutrališu zagađivače mnogo smanjio. Istraživanja su, na primer, pokazala da se količina magnezijuma u brokoliju od 1985. do 2002. godine smanjila za 55 odsto, a tako je i sa drugim zdravim namirnicama. U većini se, količina zdravih sastojaka, kao što su vitamini i minerali, smanjila i do 60 odsto.
Naša sagovornica podseća da su se tokom evolucije, imuni sistem i metabolizam izgradili na 47 sastojaka među kojima su 13 vitamina, šest minerala, 14 oligoelemenata, dve nezasićene masne kiseline i osam aminokiselina. Ako u organizam ne dospeju hranom, posledica je neka bolest. A, prevenciju oboljenja čine korigovana, zdrava, pravilna ishrana i prirodni suplementi.
- Korigovana ishrana podrazumeva da se minimalno uništava ionako smanjena količina hranljivih sastojka u namirnicama.
* To znači da bi hrana trebalo što manje da se termički obrađuje to jest da je neophodno da polovina dnevne hrane bude presna! Ne toliko zbog vitamina i minerala koje visoke temperature uništavaju, koliko zbog enzima koji, praktično, znače život.
* Osim toga, ishranu bi trebalo prilagoditi krvnoj grupi, a uzimanje hrane prirodnom „časovniku” u organizmu.
* Do podneva bi trebalo jesti samo voće, do 20 časova jesti uobičajeno ali ne mešati belančevine i ugljene hidrate, to jest ne jesti pirinač ili kromprir s mesom, već pirinač ili krompr sa salatom ili meso i salatu. Posle 20 časova preporučuje se samo voće
Naša sagovornica smatra da su suplementi, ali prirodni, koji i kod nas pod takvom oznakom mogu da se kupe, svima potrebni, jer su proizvodnja, prerada i skladištenje hrane zapravo uništili kvalitet namirnica:
- Zbog upotrebe MPK đubriva ispostilo se zemljište, pa su za bolje prinose neophodni i pesticidi i herbicidi. Kada je o preradi reč, odvajanjem, na primer, zrna od opne pšenice, u belom brašnu danas ima tri i po puta manje cinka, šest puta manje vitamina E, tri i po puta manje gvožđa, vitamina B3 sedam puta, a kalcijuma dva i po puta manje nego u brašnu koje se jelo do pre pola veka. Skladištenje hrane, doprinelo je da bude bajata i s mnogo konzervanasa. Ako svim ovim nedostacima antioksidanasa iz hrane dodamo i zagađivače iz životne sredine koji dopiru do ćelija organizma i stvaraju slobodne radikale, jasno je zašto je svakodnevno uzimanje suplemenata neophodno svim uzrastima.
- Osim što su najbolji suplementi prirodni, treba da budu, ako je moguće, proizvedeni od biljaka iz autohtonih područja, jer nije isto ako se za pripremanje koristi aloja sa Barbadosa ili ona uzgajana na nekoj plantaži u Evropi. Prednost prirodnih suplemenata nad veštačkim, na primeru vitamina je, što ih organizam polako upija, a dejstvo im je dugotrajno, dok se veštački apsorbuju brzo, ali se i izluče posle sat i po - kaže doktorka Radojević.- Minerali su, pak, u prirodnim suplementima helirani kao u hrani to jest „uklješteni” između dve aminokiseline koje mu određuju pravi put u organizmu pa na primer kalcijum „vode” do kostiju, cink do nervnog sistema...
U slučaju da su veštački, suplementi su nehelirani i zato ni 10 odsto uzetog minerala u organizmu ne stiže na pravo mesto, dok se prirodni suplementi iskoriste i do 95 odsto .
KORISTI OD SUPLEMENATA
Prema rečima dr Irene Radojević, koristi od uzimanja suplemenata su: * povećana otpornost organizma (jači imunitet)
* veća životna energija
* kvalitetniji san i spavanje
* bolje raspoloženje
* „bistrija” glava.
Kada je o dugoročnim efektima reč najznačajniji su:
* zaštita od slobodnih radikala
* prevencija bolesti
* usporavanje starenja.
KOLIKO NAM TREBA DNEVNO
Osnovna dnevna suplementacija za svakog je jedan multivitaminsko-multimineralni preparat i 2.000 miligrama vitamina C! To je istovremeno i preventiva protiv kardiovaskularnih oboljenja, gojaznosti, dijabetesa, depresije, osteoporoza ili oboljenja kostiju i tumora, od kojih danas pati oko 80 odsto žitelja planete - izričita je dr Irena Radojević. |
|
|
|
|
