|
|
Zlatna, a skromna
Na čaju sa... Milicom Mandić, sportista |
|
Milica Mandić
|
Zahvalna sam roditeljima, jer su me uvek "držali na zemlji".
Kada je odlazila na Olimpijske igre u London Milica Mandić (21), reprezentativka Srbije u tekvondu, imala je samo jednu želju - da bude najbolja. I u tome je, na sreću, uspela.
Pobeda koju je izvojevala 11. avgusta u finalu tekvondo takmičenja (iznad 67 kilograma) nad Francuskinjom An Karolin Graf rezultatom 9:7 obezbedila joj je zlatnu medalju, a svima u zemlji neizmernu radost i ponos što je naša. Preko noći je postala nacionalna heroina o kojoj danas svi rado pričaju.
I dok se euforija polako stišava, Milica neumorno odgovara na brojna pitanja svih onih koji žele da saznaju nešto više o ovoj simpatičnoj Beograđanki. Uz vedar osmeh, vesela i srdačna, izdvojila je vreme i za čitaoce „Bilja i zdravlja”.
* Za sve one koji nikada nisu imali priliku da se nađu na pobedničkom tronu opiši kakav ukus ima pobeda? - I sada dok pričam o tome, naježim se. To je bio moj san, a mislim da o tome mašta svaki sportista, jer su Olimpijske igre najveće planetarno takmičenje. Neverovatan je osećaj popeti se na bilo kakvo postolje, a kamoli na postolje broj jedan, slušati i pevati himnu svoje zemlje. To je stvarno neverovatno.
* Šta ti je u tom trenutku prolazilo kroz glavu? - Ponos. Bila sam izuzetno ponosna na sebe, stručnjake, porodicu, prijatelje, Srbiju, sve one koji su mi pomogli. I zato mi je bila još veća čast da pevam himnu.
* Odlaziš na zasluženi odmor. Koliko vremena su ti dali u klubu? - Oko mesec dana. Sada mi predstoji period za uživanje.
* Kako planiraš da ga provedeš? - Želim da uživam i da budem sa ljudima koje volim, a sa kojima nisam imala prilike da se družim zbog treninga, takmičenja, odsustvovanja iz Beograda. Trebalo bi i da putujem, ali čekam da mi se vrati drugarica, pa da odlučimo gde ćemo da idemo ili ćemo jednostavno da kupimo karte, onako „na bu”, i odemo negde.
* Zbog čega si i kada izabrala tekvondo? - Privukao me je plakat u osnovnoj školi kada sam imala 10 godina. Bio je to septembar, mesec upisa na razne aktivnosti. Svidele su mi se demonstracije koje sam gledala, i od tada ne prestajem da volim ovaj sport.
* A čime si se ranije bavila? - Svašta sam probala. Igrala sam košarku u školi, išla na plivanje i na folklor... Sve po malo.
* Da li pratiš sportska dešavanja? - Volim da gledam, ali samo one sportove koji me zanimaju: basket odbojku, rukomet. Moram da priznam da nisam vatreni fan fudbala.
* Za koga navijaš? - Za Partizan.
* Da li je za ženu naporno da trenira tekvondo? - Biti profesionalni sportista u bilo kojoj disciplini zahteva dosta odricanja, rada, truda. Ali, ne žalim zbog toga, jer sam ovaj put sama odabrala. Zato ću da se trudim da i dalje nastavim da radim u istom tempu, punom parom.
* Da li to zahteva i neka veća odricanja? - Naravno. Svaki sport to zahteva. Da li je to društvo, izlasci, fakultet, uvek mora nešto da ispašta, ali sve kad-tad dođe na svoje. Znam da će biti vremena i za izlaske, kafenisanje sa drugaricama, šoping, tako da ni za čim ne žalim.
* Da li imaš specijalnu ishranu? - Profesor Dušan Ilić mi je napisao kako treba da se hranim i toga se pridržavam. Imam pet obroka tokom dana, tri glavna i dve užine i trudim se da raspored ispoštujem. * A da li nekada prekršiš ta pravila? - Dešava se, moram da priznam, ali se trudim da to ne bude često, jer znam da to meni šteti.
* Koja hrana može da te pokoleba? - Slatkiši.
* Koliko činjenica da dobro udaraš deluje zastrašujuće na potencijalne udvarače? - E, to već morate njih da pitate.
* Da li imaš vremena za ljubav? - Iskreno, i nemam baš. Da bih upoznala nekoga treba dosta vremena, a njega nemam napretek, jer bukvalno svaki trenutak posvećujem sportu. Ali, ne brinem, biće vremena i za ljubav.
Poljupci iz bazena
* Milionski auditorijum je bio svedok poljubaca koje ti je nakon pobede nad reprezentacijom Crne Gore i osvajanja bronzane medalje poslao kapiten naših vaterpolista Vanja Udovičić. Kako tumačiš taj gest? - Velika buka se digla oko toga, a zapravo je reč o iskrenim čestitkama jedenog sportiste drugom. Nema ništa više od toga.
* Gde čuvaš plavu kapicu koju ti je bacio? - Kapice Stefana Mitrovića i Vanje Udovičića čuvam kod kuće na istom mestu gde se nalaze i svi ostali suveniri iz olimpijskog sela. Naravno, tu je i zlatna medalja.
Prave vrednosti
* Koliko su pravila tekvonda pomogla da izgradiš svoje kriterijume vrednosti? - Tekvondo ne samo što vas izgradi kao ličnost, već pomaže i u psihičkom razvoju, vidim to po sebi. Trener Dragan Jović, koji mi je kao drugi otac, učio me je da budem stalno na zemlji, da budem skromna i da cenim ono što mi se daje. Zahvaljujem se i roditeljima na detinjstvu i vaspitanju koje su mi dali, jer da nije bilo njih, ni ja ne bih bila ovde gde sam sada. Držali su me čvrsto na zemlji sve vreme i ukazivali na prave vrednosti i kako treba da se ponašam.
* I šta su te prave vrednosti? - Da budem skromna i uvek na mestu.
Bratislava Laćarak |
|
|
|
Za "Bilje i Zdravlje" govore:
Iva Štrljić, glumica
Milica Mandić, sportista
Prevencija stresa Optimizam i slatki zaborav
Alternativa Čajevi iz sušare
Lekovito bilje Sad se prave zalihe
Dijagnostika Povišena telesna temperatura
Leukemija Umor krije bolest
Rizik od infarkta Uhvati signal srca
Hipertenzija Kontrolišite pritisak
Porfirija Bolest kraljeva
Nomofobija Zavisni i od mobilnog
Nesanica i bolesti 7,5 sati za san
Grožđe Bobice leče od glave do pete
Alergije Oprez cele godine
Jela od patlidžana Čarolije plavog paradajza
Crvena paprika Što crvenija to zdravija
Bilje u kuhinji Hladni lekoviti sosovi
Polazak u školu Nema frke za prvake
Deca Da se kičma ne krivi
Škola roditeljstva Kako da dete ne bude sebično
Neuredna krvarenja Sačuvajte dobar ritam
Daltonizam Zeleno muči muškarce
Lepota Produžite mladost kože
Saveti za negu kose
Medeni poljupci
Vreme za uljanu kremu
Rekreacija Vežbe sa pilates loptom
Zdravstveni turizam Centar Izvor Mir pod Kosmajem
Životna priča Hor slavuja za dobro jutro
Ljubavne razmirice Svađa jača vezu
Ekologija Biljke čistači vazduha
|