|
 |
|
Smeh je najlekovitija biljka
Poznati o zdravlju ..... |
|
Olga Odanović
Fotografije: Aleksa Stanković
|
Iako se odavno potvrdila kao jedna od najboljih srpskih glumica i dobila neke od najvećih pozorišnih i filmskih priznanja i nagrada, među kojima su dva "Zoranova brka", "Sterijina" i nagrada "Miloš Žutić", Olgu Odanović javnost pamti po ulozi Zlatane u seriji "Selo gori, a baba se češlja". Između Olge i Zlatane publika je gotovo stavila znak jednakosti. Dok je u kostimu, s povezanom maramom, govorila savršenim moravskim akcentom, bilo je mnogo onih koji su u Zlatani prepoznali tetke, ujne, strine, a meštani trsteničkih sela verovali su da je "njihova".
- Ima li za glumicu većeg komplimenta!? - kaže za "Bilje&Zdravlje" Olga Odanović.
Vedra i nasmejana, srdačno nas je dočekala u matičnom, beogradskom Narodnom pozorištu. Pred njom je, veli, zaslužen odmor ali ne samo od posla nego, što je mnogo važnije, posle ćerkinog uspešno položenog prijemnog za Gimnaziju. Zbog Lenkinog upisa u srednju školu, poslednjih pola godine, bilo je, kaže, "ko o čemu, ja o prijemnom".
- Sad nas čeka more koje mnogo volim. Imam 52 godine a pred odlazak na more i dalje se radujem i oduševljavam kao da sam dete. Otkada znam za sebe, leto sam provodila na moru, jer je otac imao kuću u jednom bajkovitom mestu blizu Senja. Vremenom smo porodično otkrivali i neka druga mesta. Sin Jakov kaže da je Sardinija prelepa, ali smo postali zaljubljenici grčkih ostrva, najviše Rodosa i Kosa. Prošle godine smo bili na Kritu i uživali u Libijskom moru koje je nestvarno lepo, treperi od prozirnosti.
Čini se da Vam je porodica mnogo važna. Cene li se danas dovoljno porodične vrednosti?
- Kad bi nam porodica stvarno bila u pravom smislu osnovna ćelija društva, da se zaista ceni i poštuje, da se čuva i održava, da članovi porodice međusobno više komuniciraju, sve bi nam bilo mnogo bolje i, što se kaže, gde bi nam bio kraj! Nemaju ljudi danas vremena nizašta, čak ni za decu, a ne bi smelo da bude tako. I kada su najumorniji, roditelji moraju da se posvete deci, da razgovaraju, da ih saslušaju, posavetuju. Svaki trenutak koji posvete deci mnogo je važan, od prvog jutarnjeg viđenja do odlaska na spavanje, od zajedničke kafe ili čaja do porodičnog ručka ili večere.
Kada je reč o ručku, "bije" Vas glas da ste odlična kuvarica.
- Mnogo volim da kuvam i svaki dan sa uživanjem "besnim" po kući spremajući ručak, jer ne kuvam naveliko i ne čuvam gotova jela u zamrzivaču. Navikla sam supruga (Dragan Petrović Pele, glumac, profesor FDU, prim. aut) i decu da, bez obzira na to koliko imam posla, svakodnevno spremim ručak, sve po redu sa obaveznom supom. Oni su navikli na takav život i zaista se trudim da budemo zajedno što je više moguće. Ovih dana se trudim da u jelovniku bude što više zeleniša, a pošto volim pijace nije mi teško da pazarim svaki dan. Ali, ne idem navrat-nanos, nego natenene, da pogledam šta ima, malo da razgovaram sa prodavcima... To je život.
Šta kuvate ovih dana?
- Jednostavna letnja jela, što više patlidžana, paprike, paradajza tikvica i, naravno, ribe. Mnogo volim ribu i rečnu i morsku. Sardela je ukusna, volim i zubatac, oradu... Često pripremam pastrmke u foliji. Svaku napunim povrćem, uvijem u foliju, zapečem i eto zdravog obroka za 15 minuta.
Ima li i slatkih zalogaja?
- Jao, što me to pitate? Mučim se, jer mnogo volim slatkiše, a uz sve to pre tri i po godine, posle gotovo dve decenije, prestala sam da pušim, pa mi se sve više jede slatko. Kad sam ostavila cigarete ugojila sam se, a slatkiši su me dotukli.
Kako ste rekli ne cigaretama?
- Dok smo snimali "Selo gori" imala sam mnogo obaveza u Narodnom pozorištu, putovala sam na snimanja i vraćala se na predstavu. Bila sam mnogo iscrpljena, a uz svaku kafu palila sam po cigaru-dve. Vidim pakla ode začas. Jedno veče, 26. januara, posle snimanja došla sam da igram predstavu, zapalila cigaretu i osetila bol u grlu. Ugasila sam je i rekla - kraj! Nekoliko dana kasnije "počela" sam da dišem, svi ukusi su mi se vratili. Sad sam očajna što suprug puši, jer znam kako je dobro i lepo kad si nepušač.
Verujete li u lečenje lekovitim biljem?
- Mnogo. Kad su deca bila mala kuvala sam im sirup od žalfije i lovorovog lista za iskašljavanja. Osim toga, mama u Aleksincu i dan-danas bere kantarion i sama priprema ulje za nas i sebe. Mnogo je lekovito, mislim da bi svaka kuća trebalo da ga ima. Ne samo ulje nego i suvu biljku za čaj, budući da je i on odličan protiv mnogo boljki.
Pijete li čajeve?
- Najčešće od nane i zeleni. Čak mislim da je čaj leti odličan napitak. Sklona sam, da tako kažem, izolacijama. Kad nisam s porodicom volim da sam sama, da čitam, pa kad leti odmaram u stanu, izađem na terasu, čitam, pijem čaj i uživam u mirisu nane koju gajimo na terasi.
Uživate u cvetnom balkonu?
- O da! Gajimo lepog jovu, bosiljak, nanu, lavandu i mnogo različitih kaktusa. Ali, priznajem da se cvećem uglavnom bavi muž. Ja kupim i donesem, a on presađuje. Voli biljke, a i one vole njega. Narodski rečeno "hoće ga cveće".
* Imate li vremena za rekreaciju?
- Već tri meseca dan počinjem sa pet tibetanskih vežbi i mnogo mi prijaju. Ranije sam redovno odlazila na pilates ali mi termini nisu odgovarali. Zasada, "tibetanci" su mi sasvim dovoljni, mada je svaka rekreacija poželjna. Volim i šetnju prirodom jer donosi mir i milinu. Mislim, u stvari, da apsolutno moramo da se vratimo prirodi. I, nekako, što sam starija shvatam da je zdravlje najvažnije, da je najlekovitija biljka smeh i da život čine detalji i male stvari.
ŽELJNA DRAMSKIH ULOGA
Na početku karijere, na festivalu u Jagodini, dobili ste nagradu za najbolju mladu glumicu. Kako danas vidite tri decenije svog rada?
- Gotovo stalno sam igrala u komedijama i malo sam se zasitila i umorila s obzirom na to da je komedija ozbiljan i zahtevan žanr u koji mora da se ulaže mnogo energije i snage. Zato bih da se malo odmorim i promenim žanr, da igram više dramskih uloga. Nadam se da će da ih bude. Od marta u predstavi "Staklena menažerija" Narodnog pozorišta igram majku Amandu i nekako mi je "legla", mnogo je volim.
ŽIVOT JE DANAS I OVDE
Jeste li nostalgični?
- Ne volim da se vraćam u prošlost jer je to mač sa dve oštrice. Istina, ima nekih dana i ljudi kojih se ponekad rado setim, ali i ovo vreme ima čari, samo bi ih trebalo pronaći i uživati u svakom trenutku. Život je danas i ovde.
Jelena Matijević |
|
|
|
|