|
 |
|
Lečenje psorijaze
|
.jpg)
|
Foto: Thinkstock
|
Iako je ukorenjeno mišljenje da su oboleli od psorijaze zdravi i da „samo” imaju hronični estetski problem, klinička istraživanja govore sasvim drugačije. Ovo oboljenje je, zapravo, imunološko i genetski uslovljeno. Osim toga, poslednjih godina klinička ispitivanja su pokazala da oboleli od psorijaze mnogo češće od drugih imaju i aterosklerozu, a uz nju „pratioce” kao što su povišen krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova kao i povećan rizik od srčanog i moždanog udara. Zato bi oboleli od psorijaze trebalo da počnu da se leče u najranijim fazama bolesti, dok se ne proširi, budući da ako se na vreme i pravilno leče niko iz njihovog okruženja neće ni primetiti da imaju psorijazu.
Ovako o lečenju jedne od najrasprostranjenijih kožnih bolesti govori profesor dr Radoš Zečević, dermatovenerolog Klinike za kožne i polne bolesti VMA i posebno naglašava da pacijent ne bi smeo da se leči sam niti da koristi lekove koji su pomogli drugima. Ne bi trebalo samoinicijativno da koriste ni biljne meleme, masti i druge preparate travara ili prerađivača bilja koji nisu registrovani i klinički ispitani budući da su nebezbedni.
Za lečenje psorijaze, kako kaže profesor Zečević, neophodno je da se, pre svega, proceni koliko se bolesti proširila kao i da se utvrdi da li pacijent ima i neka pridružena oboljenja s obzirom na to da je psorijaza, na primer, vrlo često praćena artritisom zglobova. Potom se na osnovu takozvane skale bolesti određuje način lečenja.
Fototerapija
- Kada je reč o lečenju psorijaze, na prvom mestu je fototerapija u kabinama s lampama koje emituju uskotalasno UVB svetlo ili UVA zrake kombinovane s lekovima iz grupe psoralena koji se piju da bi poboljšali fotoefekat. Na terapiju se obično dolazi tri puta nedeljno i „zračenje” traje pet, 10 ili 12 minuta. Gotovo je savršena za obolele od psorijaze, obezbeđuje dobar terapijski odgovor sa nus efektima koji su zanemarljivi i prilično dugotrajnu remisiju što znači da je posle lečenja pacijent nekoliko meseci bez simptoma bolesti - naglašava profesor Zečević i dodaje da u Srbiji, nažalost, malo centara ima mogućnost da sprovodi fototerapiju obolelih pa se zato uvek prvo govori o drugim načinima lečenja.
- Od antičkog doba, primećeno je da sunčanje poboljšava stanje obolelih od psorijaze. Zato i danas pacijentima savetujemo da dve-tri sedmice borave na moru, da se postepeno sunčaju, u jutarnjim satima do 10,30, a popodne posle 17 časova i u tim periodima uz obaveznu primenu preparata sa nekim nižim zaštitnim faktorom odabranim prema tipu kože. Jer, oboleli od psorijaze nikako ne bi smeli da „gore” s obzirom na to da stanje može da im se pogorša - poručuje naš sagovornik i podseća da pacijentima prija i kupanje u slanoj vodi.
Blaži oblici
- Ukoliko bolest nije mnogo proširena propisuje se topijska, odnosno lokalna terapija kortikosteroidnim mastima kojima se obolela mesta namažu dva puta dnevno, ali se uvek primenjuje tačno određen broj dana. Postoje razni topijski preparati. Od antičkog doba donedavno, mnogo su se koristili katrani, staro, provereno protivupalno sredstvo koje je u kombinaciji sa sunčanjem i fototerapijom dalavo dobre rezultate - kaže naš sagovornik i objašnjava:
- Lečenje psorijaze kortikosteroidnim mastima, na primer na velikim zglobovima kao što su laktovi, kolena, ponekad zahteva da se namazana obolela mesta uveče pre spavanja obavijaju najlonom, što omogućava bolje prodiranje masti u obolelo tkivo i ubrzava uklanjanje ljuspica. Kada se, potom, naslage „skinu” nastavlja se lečenje propisanom mašću ali bez najlona.
Osim ovih masti, po rečima profesora Zečevića, za lečenje se preporučuju i preparati sa salicilnom kiselinom (jednokomponentni ili pomešani sa kortikosteroidima) s obzirom na to da ljušte površinu na kojoj se koristi.
- Poslednjih nekoliko godina, takođe, propisujemo i preparate sa imunomodulatornim delovanjem (takrolimus i primekrolimus). Oni su naročito dobri za obolele površine sa nežnijom kožom kao što su lice i vrat, pošto za razliku od kortikosteroidnih masti, posle duže upotrebe, ne izazivaju atrofiju kože, maljavost i proširene krvne sudove.
Uznapredovala bolest
Pacijentima koji imaju raširenu psorijazu, onima kojima su oboleli ruke ili lice (što im otežava socijalne kontakte) kao i pacijentima kojima je bolest na zglobovima, terapija kortikosteroidnim mastima nije dovoljna.
- U ovim slučajevima propisujemo preparate iz grupe citostatskih lekova, ali onih iz podgrupe imunomodulatora kao što su metotreksati. Jeftini su, jednostavno se doziraju i nisu toksični. Osim toga, propisuju se i izuzetno delotvorni lekovi iz grupe ciklosporina i retinoida. Svi ovi lekovi, međutim, mogu da se koriste isključivo ako ih propiše lekar i uz redovne kontrole s obzirom na to da imaju neke toksične efekte. Štaviše, njihova primena naročito mora da se kontroliše na početku lečenja da bi se pratilo kako organizam reaguje - kaže profesor Zečević i naglašava da se lekovi prilagođavaju svakom pacijentu pojedinačno i da je za izbor leka osim terapijskog odgovora važno i da li ima nekih nepoželjnih nus efekata.
Biološka terapija
Najsavremeniji način lečenja je, kaže profesor Zečević, biološka terapija.
- Reč je o veoma selektivnim lekovim koji „gađaju” produkte lučenja ćelija odgovornih za nastanak psorijaze, obezbeđuju dobru kontrolu bolesti sa zanemarljivim nus efektima. Neke vrste bioloških lekova se piju, drugi se daju kao injekcije, a treće potkožno poput insulina. Ipak, ova terapija je skupa i kod nas se propisuje uz određene uslove.
Svinjska mast i maslinovo ulje
- Obolelima od psorijaze obavezno savetrujemo da svakodnevno neguju kožu. To podrazumeva da posle tuširanja i kupanja kožu mažu bilo kojim preparatom za negu suve kože. Osim onih koji mogu da se kupe u apotekama i parfimerijama, kao što su mleka i losioni, mogu da koriste i svinjsku mast prepranu u devet voda po starinskom receptu, kao i maslinovo ulje. Ovo ulje, a naročito njegov magistralni preparat pripremljen u apotekama, brzo i mnogo pomaže pacijentima kojima je oboleo kosmati deo glave - poručuje profesor Zečević. On podseća da bi oboleli trebalo da izbegavaju meso i mesne prerađevine.
J. Matijević |
|
|
|
|