|
 |
|
Prava sloboda u prirodi
|
|
Ljuma Penov
|
Briljirala je već na trećoj godini Akademije kao Mila, ranjena duša koja je bila žrtva zlostavljanja, a ove godine ulogom fatalne zavodnice Zorice u svakom pogledu potvrdila je svoje glumačko umeće. Iza Ljume Penov veliki je broj uloga u predstavama "Zli dusi", "U močvari" "Kad padne noć" i filmovima "Medeni mesec" u režiji Gorana Paskaljevića, "Žućko" priča o Radivoju Koraću Gordana Matića, "Kao rani mraz" priča o Vasi Ladačkom Đorđa Balaševića, "Leksikon Yu mitologije" u režiji Olivera Frljića, italijanskom filmu „Paura di Amare” Vinćenca Teraćiana... Iako je od detinjstva u glumi i umetnosti, tek glavnom ulogom u filmu "Crna Zorica", rediteljskog para Radoslava Pavkovića i Grkinje Hristine Hadžiharalambus, Ljuma je postala poznata, ali ona skromno kaže "i dalje je obična devojka iz komšiluka, uvek spremna da pruži ruku prijateljstva”. Za "Bilje i zdravlje" Ljuma počinje priču o prvim glumačkim koracima:italijanski film.
- Još kao mala devojčica, bavila sam se solo pevanjem, nastupala po koncertnim salama, a tata Zoran, slikar i pisac vodio me već sa tri godine da gledam dečje predstave. Tetka Margareta Kecman bila je balerina u Narodnom pozorištu, pa sam kao dete stalno dolazila u njenu garderobu, gledala kako se šminka, menja kostime. Rađala se nova energija i otvarao put kojim sam želela da krenem.
* Da li je zamišljeni put bio trnovit?
- Sa velikom ljubavlju sam se otisnula u taj svet. Završila sam srednju muzičku školu, svirala klavir, bavim se plesom, modernim baletom, ali me je gluma uvek okupirala. Nisam iz prvog puta primljena na Akademiju umetnosti već iz više pokušaja. Pošto su me odbili u Beogradu i Novom Sadu, u Sarajevu sam uspela iz prvog puta sa 17 godina. Bilo je tamo divno, ali zbog finansijskih teškoća, sa suzama i velikim žalom morala sam da se vratim. U rodnom Beogradu potom upisujem istoriju na Filozofskom fakultetu, čekajući da se ispuni moj san i konačno sam uspela da upišem glumu u Novom Sadu. Diplomirala sam 2006. godine.
* Kakvo vam je sećanje na prvu ulogu?
- U srcu mi je urezana. Kao student novosadske Akademije na trećoj godini sam dobila glavnu ulogu u predstavi "Sigurna kuća", u režiji Žanka Tomića u Srpskom narodnom pozorištu. To je drama o ženama koje su bile žrtve nasilja. Mene su izabrali, a ja sva ustreptala od sreće i uplašena jer nisam dobila tekst da naučim. Javili su mi samo kad je proba. Kada sam videla kakva je uloga, mislila sam da ću se onesvetiti. Glumila sam Milu, devojku od 20 godina koja je došla sa ulice u "Sigurnu kuću". Bila je zlostavljana, imala je fobije i panične napade. Uspela sam da uđem u psihologiju njene ranjene duše i realno odigrala tu moju prvu i nezaboravnu ulogu.
* Postali ste poznati široj javnosti tek zbog fatalne zavodnice željne ljubavi u "Crnoj Zorici"? Šta vam je bliže?
- Glumac mora da se prilagodi i da stalno kopa u sebi i iznova da otvara nove vidike koje još nije spoznao. Bliska mi je ranjiva, ali i fatalna devojka. Istinske emocije svaki lik verno odslikaju.
* Jeste li Vi fatalna devojka u životu?
- Neki drugi su me okarakterisali baš tako. Sebe vidim kao običnu devojku iz kraja, uvek spremnu da pomogne ljudima.
* Javnost ne zna vašu humanu stranu ličnosti?
- Često se saživljavam sa siromašnima i uvek gledam da im pomognem. Desi se da podelim i poslednji dinar. Redovno pomažem deci u Zvečanskoj i kad god nešto zaradim uplatim im ili odnesem slatkiše. Toliko me boli njihova sudbina i užasava me što su ih roditelji odbacili.
* Imate li vremena za ljubav?
- Imam dečka, dugo smo zajedno, veoma se lepo slažemo. On je isto glumac, ali ne želim da pominjem njegovo ime. Mada kažu da se glumci ne slažu dobro, mi se dopunjujemo, iako nemamo toliko vremena da budemo zajedno, ali kad smo zajedno to je baš prava ljubav.
* Verujete li u pravo iskreno prijateljstvo?
- U mom je biću potreba da se družim. Volim i da budem sama, ali više da sam okružena ljudima. Teško je u današnje vreme imati pravog prijatelja, kome mogu sve da kažem, da mu otvorim dušu. Pravi su dragulji koje treba čuvati i malo ih je. Dešavalo se ponekad da se prijateljstvo završi bolno, da se izgubi prijatelj, da se razočaram.
* Kako prevazilazite razočaranje?
- Naučila sam da i posle gorkog iskustva ostanem svoja. Desilo mi se razočaranje u tinejdžerskom dobu i bilo je potrebno vreme da se zaleči ta rana. Posle tog iskustva teže otvaram dušu ljudima, ali ko mi se obrati osmehom uzvratiću isto.
OBAVEZNO MALO LJUBAVI
* Volite li prirodu?
- Kad god imam vremena trčim daleko od grada, buke i oluje. Volim da sam u patikama i trenerci, da legnem na travu i bukvalno slušam samo ptičice i uživam u jedinstvenom mirisu. Priroda je za mene sloboda.
* Sklad sa prirodom podrazumeva i zdrav život?
- Apsolutno. Vežbam svaki dan i to mi je veoma važno, jer kad vežbom ujutru pokrenem svoje telo bolje se osećam ceo dan. Ne jedem brzu hranu, doručkujem žitarice, pijem ceđene sokove, čajeve od lavande, lipe, kamilice, puno volim da jedem presno povrće, ali i ribu i račiće. Ponekad napravim pitu od integralnog brašna u koju dodam bosiljak koji raste u našoj kući, majoran i na kraju obavezno malo ljubavi.
* Od koga ste nasledili lepe crte lica?
- Lepi su mi roditelji, ali mama je baš važila za lepoticu, kao i tetka, te mislim da je genetika najzaslužnija.
JEDINSTVENA
* Otkud ime Ljuma?
- Moji roditelji su hteli da imam neko neobično ime i nazvali me Ljuma, što je, zapravo, retki i stari nadimak od ruskog imena Ljudmila.
Željka Radulović |
|
|
|
|